|
MEĐUNARODNE KONFERENCIJE O IZBEGLICAMA Većina prognanih želi da ostane u JugoslavijiDve trećine izbeglica izjavilo da želi lokalnu integraciju. - Komesarijat za izbeglice Srbije je, u saradnji sa Ekonomskim institutom, uradio projekat integracije izbeglica koji predviđa trajno rešenje stambenog pitanja i mogućnost stalnog zaposlenja. - Polovina godišnjeg budžeta UNHCR-a pokriva samo osnovne egzistencijalne potrebe izbeglica. - Više od 30.000 srpskih kuća na Kosmetu prodato, oko 50.000 ljudi proterano sa radnih mesta, oko 1.200 osoba kidnapovano i oko sto crkava i manastira srušenoU organizaciji potkomiteta za izbeglice Parlametarne skupštine Saveta Evrope juče je u Saveznoj skupštini počela dvodnevna međunarodna konferencija o izbeglim i raseljenim licima sa područja bivše Jugoslavije. U prisustvu članova ovog potkomiteta, članova Komisije za migraciju i izbeglice Saveta Evrope, predstavnika UNHCR-a, Međunarodnog Crvenog krsta, Banke za razvoj Saveta Evrope i koordinatora za humanitarna pitanja, Međunarodne organizacije za migraciju i drugih, skup su otvorili Lord Džod, prdsednik pomenutog potkomiteta za izbeglice, i Dragoljub Mićunović, predsednik Veća građana Savezne skupštine. Naglašavajući da se ovakva konferencija prvi put održava u Jugoslaviji, Lord Džod je izrazio spremnost Saveta Evrope da doprinese poboljšanju humanitarne situacije u našoj zemlji i razvoju multietničkog društva. Podsećajući da Srbija ima najveći broj izbeglih (pola miliona) i interno raseljenih osoba (oko 200.000), on je izrazio bojazan da se - bez obzira na trud novih vlasti u pronalaženju pravih rešenja - uslovi u kojima žive prognani nisu bitno promenili. "Osnovna svrha ove konferencije je razmatranje statusa izbeglica u Jugoslaviji i definisanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva. Aktivnost Jugoslavije na tom planu biće vrednovana prilikom prijema vaše zemlje u Savet Evrope", rekao je Lord Džod. Ocenjujući izbeglištvo kao čin "najgrubljeg kršenja ljudskih prava", Dragoljub Mićunović je ukazao da je polumilionska populacija prognanih, koja je svojevremeno brojala i milion ljudi, opstala zahvaljujući solidarnosti našeg naroda i humanitarnoj pomoći. "Iako su sankcije i bombaradovanje omele Jugoslaviju u boljem rešavanju problema izbeglica, naša zemlja je na put preporoda, kako ekonomskog tako i moralnog", zaključio je Mićunović, dodajući da je presedan da se u zemlji koja nije član Saveta Evrope drži ovakva konferencija. Visoki komesar za izbeglice UN u Jugoslaviji Erki Heinonon smatra ovu konferenciju veoma značajnom između ostalog i zbog toga što se sada prvi put realistično razmišlja o rešenju statusa izbeglica. Poredeći rezultate pretposlednjeg popisa izbeglih i prognanih iz 1996. godine sa aktuelnim podacima, Heinonon je primeto da oko 165.000 ljudi više nema status izbeglica - oko 75.000 njih je dobilo državljanstvo, oko 30.000 se vratilo u Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, a mnogi su otišli i u treće zemlje. "Tempo ostvarenja repatrijacije i integracije koče, između ostalog, u znatnoj meri i ekonomski problemi. Primera radi, programi UNHCR-a zadovoljavaju samo osnovne životne potrebe 35.000 ljudi smeštenih u kolektivnim centrima, a na ove programe ’otpada’ polovina budžeta UNHCR-a. Takođe, treba primetiti da je godišnji budžet UNHCR-a sa 50 miliona dolara, koliko je iznosio pre nekoliko godina, smanjen na 30 miliona i ponovo podsetiti da on služi zadovoljavanju egzistencijalnih potreba prognanih, rezimirao je Erki Heinonon svoj stav da je osnovna prepreka lokalnoj integraciji izbeglica ekonomske, a ne socijalne ili kulturološke prirode. Džon Rouč, predstavnik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, govorio je o teškom položaju ljudi smeštenih u kolektivnim centrima i podsetio da humanitarna pomoć pokriva samo deset do 20 odsto njihovih potreba. "Mi ćemo i dalje davati humanitarnu pomoć za 100.000 izbeglica, a u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije otvorićemo apoteke u kojima će izbeglice moći besplatno da nabave najvažnije medikamente", najavio je Rouč. Sumirajući rezultate nedavno završenog popisa izbeglica, republički komesar za izbegla i raseljena lica dr Sanda Rašković-Ivić je naglasila da u Srbiji žive 470.544 prognane osobe iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i između 230.000 i 250.000 interno raseljenih lica sa Kosmeta, na koji se vratilo samo 1.600 osoba. Od polumilionske populacije izbeglica, samo četiri do sedam procenata njih se odlučilo za repatrijaciju, a oko 20 odsto izbeglica se nije izjasnilo o pitanju ostanka, odnosno odlaska. Ona je iznela, za ovaj skup najznačajniji podatak da čak dve trećine izbeglica želi integraciju u lokalnu sredinu. Dr Sanda Rašković-Ivić je takođe podsetila da je u Hrvatskoj oduzeto oko 50.000 srpskih i vojnih stanova koji su bili u društvenom vlasništvu, što znači da oko 200.000 ljudi nema gde da se vrati. Na ovu cifru treba dodati i 30.000 srušenih ili teško oštećenih kuća na teritoriji Krajine, Slavonije, Banije, Like i Korduna u kojima su nekada živeli Srbi. S obzirom na činjenicu da je veliki broj izbeglica izrazio želju da ostane u Jugoslaviji, Komesarijat za izbeglice Srbije je, u saradnji sa Ekonomskim fakultetom, uradio projekat integrcije izbeglica koji predviđa trajno rešenje stambenog pitanja i mogućnost stalnog zaposlenja. Imajući u vidu podatak da je oko deset odsto izbegličke populacije visokoobrazovano, predviđena je izgradnja takozvanih stanova za intelektualce u većim gradovima", naglasila je dr Sanda Rašković-Ivić i dodala da se sa kanadskom ambasadom već vode preovori oko tog projekta. Komesar za izbeglice Crne Gore mr Đorđe Šćepanović izneo je podatak da se u toj republici nalazi oko 150.000 izbeglica iz Bosne i Hercegovine i 32.000 interno raseljenih lica sa Kosmeta i procenio da ova poulacija čini sedam do osam procenata ukupnog stanovništva. Predsednik Kosovskog komiteta za izbegla i raseljena lica Momčilo Trajković izjavio je da je sadašnja "katastrofalna situcija rezultat pogrešne politike bivšeg režima" i višegodišnjeg delovanja albanskog separatističkog pokreta. "Međunarodna zajednica je napravila katastrofalne greške: stvorila je uslove da žrtve zamene mesta, tako da su posle bombardovanja Srbi postali žrtve netaktične politike Zapada, koji nije bio spreman da zaustavi juriš albanskih izbeglica natrag na Kosovo i njihove obračune sa domaćim stanovništvom", ocenio je Trajković. Dodao je da se dobar deo međunarodne zajednice i danas ponaša kao da na Kosovu postoje samo albanske žrtve. On je naglasio da je preko 30.000 kuća i stanova prodato, da je oko 50.000 ljudi proterano sa radnih mesta, oko 1.200 ljudi kidnapovano, a stotinak crkava i manastira porušeno. Govoreći o delatnosti Banke za razvoj Saveta Evrope, zamenik direktora ove finansijske ustanove Eva Švebel podsetila je da je, pre dve nedelje, odobreno 300.000 evra za dva projekta na Kosmetu - jedan za romske kuće, a drugi za obezbeđivanje lakšeg transporta ljudi iz srpskih enklava. Hrvatskoj je, istovremeno, odobreno sto puta više sredstava - 30 miliona evra, za obnovu kuća i stanova u 35 multietničkih opština. Snježana Biga-Friganović, predstavnica Hrvatske, ukazala je da se ta država suočava sa problemima 200.000 izbeglih i prognanih, što joj predstavlja problem, jer stopa nezaposlenosti iznosi 23 odsto. "Prognanici postaju povratnici, a onda socijalni slučajevi", primetila je ona, izazivajući negodovanje prisutnih tvrdnjom da se u Hrvatsku vratilo 80.000 Srba. M. Petrić Opasnosti povratka Podstaknut onim što je o izbegličkom pitanju u Hrvatskoj govorila njena
predstavnica Zdravka Bukšić, Dušan Aćimović, predsednik sportskog demokratskog
foruma, je primetio da se Srbi koji bi i bili voljni da se vrate u Hrvatsku
suočavaju s problemom oduzetog stanarskog prava, penzija, a obeshrabruju ih i
učestala hapšenja: "Oni koji zatraže da im vrate njihove kuće, po automatizmu
dobijaju odgovor da u njima sada žive izbeglice iz BiH i tu se krug zatvara".
Licemerje Na novinarska interesovanja može li posle ovog skupa naša zemlja računati na određena sredstva koja bi pomogla rešavanju izbegličkih problema, lord Džod je podsetio da potkomitet, čiji je on predsednik, nema poseban budžet, ali njegovi članovi koji su i članovi parlamenta u svojim zemljama mogu znatno da doprinesu obezbeđivanju novca. - Svet je intervenisao na Balkanu i to je pravdao svojom privrženošću demokratiji. Istorija će strogo suditi o tom svetu. Tada se nije psotavljalo pitanje odakle novac za bombardovanje, a sada se postavlja pitanje novca potrebnog za humanitarne akcije - ukazao je, pored ostalog, lord Džod. STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
