|
Jedinstvena prilika Srbije i Crne Gore da trajno reše krizuNa donatorskoj konferenciji, nadam se, Srbija i Crna Gora dobiće znatna sredstva. - Ako smo deo međunarodne zajednice, onda moramo preuzeti i obaveze. - Problem Prevlake rešavaju nadležni državni organi, ističe crnogorski predsednik
- Ovih dana često sam u prilici da odgovaram na pitanje o pisanju hrvatskog "Nacionala", koje preko promiloševićevog "Dana" u Podgorici namerno uznemirava prvenstveno crnogorsku političku javnost, predstavlja atak na demokratsku Crnu Goru i njenu državnu politiku, preko mene, jer u ovom trenutku personifikujem tu politiku. Te gnusne optužbe i insinuacije su takve prirode da ih doživljavam i kao atak na moju ličnost. Zbog toga sam podneo privatnu tužbu protiv ovih glasila za naknadu štete. Isto tako, pokrenuo sam inicijativu u Skupštini Crne Gore da se formira odgovarajuće radno telo koje će ustanoviti činjenice i o tome obavestiti i parlament i javnost rekao je predsednik Crne Gore Milo Đukanović odmah na početku intervjua koji je dao "Politici". • Crna Gora i Srbija nastavljaju da žive zajedno. "Obe strane" slažu se da bi trebalo prekomponovati saveznu državu. Šta je po Vašem mišljenju najvažnije rešenje u tom procesu (Ustav, stepen državnosti, parlament, ministarski resori...)? - I u Crnoj Gori i u Srbiji saglasni smo da su naši međusobni odnosi na niskoj tački i da ih moramo menjati. U ovom trenutku, naglasio je predsednik Đukanović, razlikujemo se oko krajnjeg epiloga zajedničkog rešenja. Mi u Crnoj Gori smatramo da je najbolji interes i Crne Gore i Srbije da budu nezavisne, međunarodno priznate države i da se onda na osnovu bilateralnih sporazuma dogovorimo o nekoj vrsti saveza koji bi deo funkcija obavljao na obostranu korist, ako za to postoji raspoloženje i u Beogradu. Smatramo da je to najbrži i najbolji put i Crne Gore i Srbije do evropske integracije. U Beogradu se danas misli drugačije i predlaže preuređenje postojeće zajednice. Bojim se da je devetogodišnje iskustvo pokazalo da je nemoguće obezbediti ravnopravnost tako disproporcionalnih subjekata kao što su Crna Gora i Srbija. Ako svako od nas preuzme odgovornost za rešavanje svojih autentičnih problema i za svoju budućnost, verujem da će naši odnosi biti mnogo čistiji - istakao je predsednik Đukanović - oslonjeni na temelje istorijske bliskosti naših naroda. Najvažnije je da u svim aspektima međusobnih odnosa razgovaramo u dobroj veri, uz međusobno uvažavanje, bez viška negativnih emocija, kao politički trezveni ljudi dorasli izazovima ovog vremena. Beograd može računati na takav naš pristup. Verujem da se današnjoj Crnoj Gori i Srbiji pruža jedinstvena šansa za razrešenje međusobnih odnosa po evropskom modelu da završe dugotrajuću jugoslovensku krizu koja je devedesetih godina prošlog veka počela na balkanski način. To bo bila prava damokratska ulaznica Crne Gore i Srbije za Evropu. Opasnost od majorizacije • Kako danas vidite svoj raniji zahtev za "dve stolice u Ujedinjenim nacijama"? Mogu li interesi države Crne Gore da se smeste na jednoj stolici? - Mogu na jednoj - crnogorskoj. Formulacija - dve stolice u UN - nije ništa drugo nego politički "pravedan" izraz našeg predloga Srbiji za uređenje odnosa. • Predstoji Vaš razgovor sa predsednikom Koštunicom i premijerom Srbije Đinđićem. - Sadašnji odnosi nisu dobri, i ne odgovaraju potrebama i interesima Srbije i Crne Gore i treba ih menjati. Pošli bismo od toga u čemu se slažemo, a onda ćemo korak po korak ići s pitanjima oko kojih imamo približno slična gledišta i suprotstaviti, odnosno usaglasiti, dokumenta o najdelikatnijim pitanjima. Najvažnije je do konačnog rešenja dogovorno naći komunikaciju i odnos koji ne bi majorizovao bilo čiji predlog i koji ne bi štetio ni jednoj strani. Moramo uspostaviti međusobno poverenje i otvoriti pravi demokratski, politički proces razgovora i dogovora. • Na kraju nekih predloga za redefinisanje odnosa kaže se da države članice zadržavaju pravo svog monetarnog sistema. - To je model kojim se obezbeđuje da suverene međusobno priznate države imaju eksterno priznatu konvertibilnu valutu. Time se obezbeđuje kvalitet platnoga prometa. To inače nije ništa novo, već je to model Evropske unije. Pretpostavka je da će i Srbija i Crna Gora u najskorije vreme biti deo evropskoga društva i da će naša zajednička valuta biti evro. • Problem Prevlake čeka na razrešenje. Šta ćete predložiti predsedniku Koštunici. - Ovim pitanjem se ne bavimo direktno, ni predsednik Koštunica ni ja. To rade nadležni državni organi. Koliko znam, postoji dobra komunikacija ljudi koji se time bave u Podgorici i u Beogradu, kao i sa Zagrebom. Nakon demokratskih promena u Crnoj Gori i u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, to više nije sporno pitanje. Postoji obostrana spremnost da se Prevlaka reši u zajedničkom interesu. Uloga Beograda u rešavanju ovog problema, koji je ispolitizovan u godinama jugoslovenske krize, jeste formalno-pravne prirode u ovom trenutku. Očekivanja od donatora • Na pragu je Donatorska konferencija od koje se mnogo očekuje. Šta bi po Vašem mišljenju Crna Gora trebalo da dobije i koje bi privredne grane trebalo da imaju prednost u trošenju donacija. - Nadam se da će na Donatorskoj konferenciji i Srbija i Crna Gora dobiti znatna sredstva za podsticaj reformi i za rešavanje urgentnih ekonomskih i socijalnih problema. Vlada Crne Gore je usvojila platformu za učešće predstavnika Crne Gore na Donatorskoj konferenciji. Računamo na donacije za makroekonomske reforme i za ekonomski i socijalni razvoj, kao i za infrastrukturne projekte. Obuhvaćena su mala i srednja preduzeća, turizam, ekonomija, poljoprivreda, transport, vodosnabdevanje, energija, zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita. • Da li se Demokratska partija socijalista posle aprilskih izbora u bilo čemu konsultuje sa predstavnicima Socijalističke narodne partije. - Odmah nakon konstituisanja vlade insistirao sam lično na otvaranju dijaloga sa svim relevantnim političkim subjektima u Crnoj Gori. Socijalistička narodna partija je svakako partija koja je jedna od najrelevantnijih. Za nas je prevashodno važno da se o svim pitanjima od značaja za Crnu Goru razgovara otvoreno i demokratski. Normativna regulativa za pripremu referenduma o državno-pravnom statusu značajno je polje gde nam je potreban konsenzus svih političkih faktora. Verujem da u Crnoj Gori u ovome trenutku ima demokratske kondicije da sva otvorena pitanja stavimo na sto i da o njima razgovaramo bez političkih predrasuda. • Da li su Platformu za redefinisanje odnosa Crne Gore i Srbije pisali stručnjaci ili političari u Crnoj Gori. - I stručnjaci i političari. • Kako vidite balkanski region u skoroj budućnosti. - Naš predlog za uređenje odnosa sa Srbijom svojevrsna je uvertira za funkcionisanje novoga Balkana. Po evropskim standardima. Verujem da će vrlo brzo Balkan funkcionisati na način koji smo mi predložili Srbiji - otvorene granice bez viza i pasoša, slobodno tržište, dakle nesmetani protok ljudi, robe, kapitala i informacija, jedinstvena moneta, zajednički instrumenti regionalne stabilnosti uz ozbiljnu redukciju nacionalnih armija, zajedničke infrastrukturne projekte. Jednom rečju, model Evropske unije preslikan na Balkan i Balkan kao deo ujedinjene Evrope. • Crna Gora je ekološka država. Šta je do sada učinjeno i šta je neophodno u narednom periodu. - Ove godine ćemo obeležiti deset godina od proglašavanja Crne Gore ekološkom državom, što je uostalom zapisano i u našem ustavu. Mislim da je najvažnije što smo za ovih deset godina u dobroj meri izgradili svest o odgovornosti za očuvanje i unapređivanje životne sredine. Imamo sjajnu osnovu da prihvatimo svetske standarde u toj oblasti. • I veliki ste ljubitelj sporta. Kako vidite razvoj sporta u Crnoj Gori koji je imao mnogo uspeha ovih godina. - U pravu ste, postigli smo vrhunske rezultate u raznim sportskim oblastima. To je mnogo doprinelo našem prestižu u regionu, i u evropskim zemljama. Sa stabilizovanjem ukupne situacije, verujem da će se otvoriti još bolje perspektive za razvoj individualnih i ekipnih sportskih grana. Kultura i sport su oblasti preko kojih se uspostavljaju najbrže i najzdravije veze među narodima i zemljama, što nam je svima koji živimo na ovim područjima nasušna potreba - zaključio je predsednik Đukanović ekskluzivno za "Politiku". Stanko Papović Odnosi sa Hagom • Odnosi sa Haškim tribunalom i, preciznije, odluka koji organ ili telo je zaduženo za izručivanje građana posle zahteva Haškog tribunala su nezaobilazni. - Moj stav u vezi sa time je dobro poznat - rekao je predsednik Đukanović. - Puna saradnja sa Haškim tribunalom. Ako ste deo međunarodne zajednice i po tom osnovu imate određena prava onda morate preuzeti i određene obaveze na osnovu međunarodnog prava. Mislim da je ovo pitanje sa posebnim zakonom nepotrebno, da je politizovano. Osnovno je pitanje da li zaista postoji spremnost da se individualizuje odgovornost za zločine, ali se i ovo pitanje koje je apsolutno čisto sa stanovišta međunarodnog prava želi ispolitizovati zarad nečijih političkih ciljeva. Kada neke stvari startuju bolje ih je uraditi danas nego sutra - kaže Milo Đukanović. STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
