|
O USLOVIMA ZA PRIJEM SRJ U
SAVET EVROPE
Detaljni spisak obaveza Jugoslavija će dobiti tačan spisak uslova koje
mora da ispuni
Piše: prof. dr Radoslav Stojanović*
Ovih dana u Beogradu se nalaze izvestioci Odbora za
politička pitanja i Odbora za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne
skupštine Saveta Evrope. Izvestioci imaju zadatak da svojim odborima daju
mišljenje koje će uticati na Skupštinu kada bude raspravljala o prijemu
SRJ u članstvo u ovu najstariju evropsku instituciju. U ovom trenutku SRJ
ima status specijalnog gosta u Parlamentarnoj skupštini.
Savet Evrope je osnovan 1949. godine, mesec dana posle osnivanja NATO.
Ova organizacija je na prvom mestu imala zadatak da doprinosi razvoju
demokratije, vladavine prava i prava čoveka. To opredeljenje izdvaja ovu
organizaciju kao novinu u međunarodnom organizovanju. Zbog toga članovi
Saveta nisu mogle postati zemlje sa diktatorskim režimima. Tu su se
podrazumevale sve komunističke zemlje i u tom smislu Savet je ideološki
bio opredeljen protiv komunizma.
S druge strane, odbacivanje Španije i Portugalije, tada država sa
diktatorskim režimima, daje legitimitet Savetu Evrope i njegovim ciljevima
razvoja demokratije, vladavine prava i prava čoveka.
Prava čoveka su u sistemu UN učvršćena kao pravila međunarodnog prava,
i time, u međunarodne odnose i spoljnu politiku država, značaj politike
Saveta Evrope u toj oblasti veoma je veliki. Već na samom početku svoga
rada, Savet je izradio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (1950). Na
osnovu ove konvencije ustanovljeni su organi za njeno sprovođenje u život.
Tako je formirana Evropska komisija, kao politički organ, i Evropski sud
za ljudska prava, kao sudski organ.
To je prvi međunarodni sudski organ pred kojim su mogli da se pojave
pojedinci sa svojim tužbama protiv svoje države ukoliko im je ona
uskratila neka prava.
Savet Evrope je tokom svog postojanja sticao sve veći autoritet. Tako
je od početnih 10 članova, pred pad Berlinskog zida, imao 1989. godine 23
člana. Posle urušavanja komunizma, sve do naših dana, taj broj je porastao
na više od četrdeset.
SRJ sada ima ponovo status specijalnog gosta koji je imala SFRJ od
1989. do 1991. godine. U ovoj godini SRJ je povratila status specijalnog
gosta čime je započeta procedura za prijem u stalno članstvo. Za prijem
jedne države u članstvo neophodno je, prvo, da je reč o evropskoj zemlji,
i drugo, da je iskazala želju da postane član i da poštuje demokratske
principe organizacije vlasti, vladavinu prava i prava čoveka.
Procedura prijema počinje tako što Komitet ministara, kao glavni organ
Saveta, uz prethodno konsultovanje sa Skupštinom, poziva kandidata za
članstvo da se pridruži Savetu Evrope. Prijemu u članstvo prethodi
svestrana analiza političkog i pravnog sistema države kako bi se
ustanovilo da ona zadovoljava kriterijume za prijem.
Prvi uslov za prijem jeste da su obavljeni slobodni i demokratski
izbori što potvrđuju posmatrači svojim izveštajima. Zatim, dva uvažena
pravnika (uglavnom sudije Evropskog suda za ljudska prava) daju mišljenje
o pravnom sistemu države kandidata. U isto vreme, izvestioci dva odbora
Parlamentarne skupštine posećuju zemlju kandidata kako bi se na licu mesta
upoznali sa činjenicama relevantnim za prijem. (Takvi izvestioci su ovih
dana u Beogradu.) Konačno, Komitet ministara donosi rezoluciju o prijemu.
Ako ima primedbi, tada Komitet upozorava državu - kandidata tražeći od nje
da otkloni nedostatke.
Interesantno je da se vidi kakve je primedbe dobila Hrvatska u toku
ovog postupka. Parlamentarna skupština Saveta je odlučila da preporuči
Hrvatsku za prijem u članstvo ukoliko ona postupi po sledećim primedbama:
1. da potpiše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, 2. da ratifikuje ovu
konvenciju i njene protokole, 3. da prizna obaveznu nadležnost Evropskog
suda za ljudska prava, 4. da potpiše protokol o ukidanju smrtne kazne, 5.
da potpiše Evropsku konvenciju o sprečavanju torture, 6. da potpiše
dokumenta Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina, kao što su Evropska
povelja o lokalnoj samoupravi, Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih
manjina i Povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, 7. da prihvati
preporuke Evropske komisije za demokratiju putem prava o ustavnom položaju
nacionalnih manjina, 8. da prouči Evropsku socijalnu povelju kako bi je
potpisala, 9. da garantuje bezbednost Srbima u Hrvatskoj, 10. da potpiše
evropske konvencije o saradnji u oblasti krivičnog prava, 11. da
međunarodne sporove rešava mirnim putem, 12. da sarađuje u primeni
Dejtonskog ugovora, 13. primeni sporazuma o istočnoj Slavoniji, 14. da
sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, 15. da
rešava probleme granica u skladu sa principima međunarodnog prava, 16. da
primeni preporuke Saveta Evrope u domenu medija, 17. da poštuje odredbe
međunarodnog humanitarnog prava, 18. da postupak oko izbora gradonačelnika
Zagreba uskladi sa standardima Saveta Evrope.
Ovi uslovi ukazuju na ozbiljnost naših nastojanja da postanemo članovi
Saveta Evrope. Ta nastojanja, međutim, mogu biti sporna za domaće
"patriote" ksenofobičare koji će sve ovo protumačiti kao atak na "našu
suverenost" ili naše "nacionalne interese". Izgleda da je neophodno po
hiljaditi put podsetiti da su nacionalni interesi ono što suštinski
doprinosi dobrobiti nacije, a da je suverenost ono što država prihvata kao
svoje obaveze u međunarodnom pravu.
Svakako da SRJ neće dobiti iste uslove kakve je dobila Hrvatska. Ali,
mnoge od ovih primedbi čekaju i SRJ. Mada bi se već sada moglo znati šta
će se od nas tražiti za članstvo u Savetu Evrope, ostavimo da to
izvestioci izričito postave kako bismo o tome mogli raspravljati.
Mora se imati u vidu da prijemom u članstvo ne prestaje nadzor organa
Saveta Evrope nad izvršenjem obaveza članica. Svaka država članica mora
ispunjavati svoje obaveze po Statutu Saveta i po konvencijama koje
potpisuje u okvirima Saveta Evrope. Ako država krši te svoje obaveze,
Komitet ministara može isključiti datu državu uz konsultaciju sa
Parlamentarnom skupštinom. U ovom smislu je markantan primer Grčke kada je
u njoj izvršen državni udar i zavedena vojna diktatura (1967). Tada je
Grčka morala da se povuče iz Saveta Evrope što je ukinuto tek kada je u
Grčkoj ponovo zavedena demokratija 1974. godine.
U Savetu Evrope postoji procedura nadzora nad izvršenjem obaveza. Za
poštovanje konvencija merodavan je Evropski sud za ljudska prava i
izveštaji sa terena koji se razmatraju u nadzornim odborima. Odbor za
političke poslove Parlamentarne skupštine razmatra izveštaje novih država
članica svakih šest meseci. Da bi se uputio predlog za nadzor neophodno je
da iza njega stoji najmanje deset poslanika.
Komitet ministara vrši nadzor po službenoj dužnosti preko generalnog
sekretara Saveta Evrope, ili na inicijativu bilo kog člana. Dakle, nije
moguće prihvatiti uslove prilikom prijema, pa posle nastaviti po svome -
"lako ćemo".
Profesor međunarodnog prava | 
vrati.gif