TANJUG 10S140 1313 1005
SPR:EU-KOSOVO-HEDJI
Hedji: Cepanje SCG bi bio uvod u nove probleme
BRISEL, 10. maja (Tanjug) - Cepanje Srbije i Crne Gore ne bi
predstavljalo kraj starih problema na Balkanu vech poccetak novih zato ssto
bi pokrenulo lavinu novih, neprijatnih pitanja u regionu, izjavio je, u
intervjuu Tanjugu u Briselu, Djula Hedji, madjarski poslanik u
Evropskom parlamentu.
"Medju tim pitanjima bi se, pre svega, nasslo ono koje se odnosi na
opstanak srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, a odmah potom i
albansko pitanje u drugim drzzavama", izjavio je Hedji, ukazujuchi i na
negativan uticaj koji bi eventualno cepanje SCG imalo na prossirenje Evropske
unije.
Hedji se stoga protivi nezavisnosti Crne Gore i Kosova i Metohije i
predlazze stvaranje jedne funkcionalne federacije kako bi se stvorili
uslovi za integraciju u regionu.
«Moguche ressenje bi bilo davanje statusa republike Kosovu, koje bi
ostalo u federaciji sa Crnom Gorom i Srbijom, uz Vojvodinu kao srpsku
pokrajinu», predlozzio je madjarski poslanik iz redova socijalista.
«Oni bi imali zajedniccku strategiju na putu ka integraciji u
Evropsku uniju jer je tessko zamisliti da bi jedan entitet mogao da udje u
Uniju, a da drugi ostane van tog puta», dodao je on.
Hedji smatra da bi regionalna saradnja medju malim
zapadnobalkanskim drzzavama i entitetima trebalo da bude najvazzniji
kriterijum za
prossirenje EU na Balkanu.
«Tessko che biti da se (evroskepticcnim) Francuzima i Holandjanima
koji su, na referendumu odbacili nacrt evropskog ustava, 'proda' ideja
kako je jednom bila jedna zemlja, a potom - vech sutra - osam,
prekosutra 10, a kasnije mozzda joss visse, a joss tezze che im biti da
prihvate ideju da sve te nove zemlje hoche u EU, a neche da saradjuju
medjusobno», izjavio je Hedji.
To bi, prema njegovim reccima, znaccilo da bi recimo drzzave bivsse
Jugoslavije imale 100 evropskih parlamentaraca i mozzda osam komesara,
dok Nemaccka ima samo jednog komesara - ssto je potpuno neprihvatljivo.
«Nepregledan lanac mini-drzzava neche biti spreman da ispuni uslove
za ulazak u EU», ocenio je on.
Hedji podsecha da je neophodno usvajanje Evropskog ustava da bi se
prossirila Unija nakon ulaska Bugarska i Rumunije 2007. ili 2008.
godine zato ssto sadassnji institucionalni aranzzmani ne predvidjaju visse
od 27 drzzava cclanica.
«Medjutim, ssto visse bude kandidata za cclanstvo, ssto visse bude
mini-drzzava, utoliko manje che biti ssanse da se usvoji ustav koji bi
omoguchio njihov ulazak u EU», naglasio je on.
Hedji, koji je visse puta boravio na Kosovu i Metohiji, nedavno je
ocenio, u komentaru u londonskom «Gardijenu», da je «Srbija danas
demokratska drzzava i da bi bilo pogressno krssiti medjunarodno pravo
uzimajuchi joj pokrajinu protivno njenoj volji».
«Ako prihvatimo da se drzzavne granice mogu menjati kroz ratove, a
da se nove drzzave mogu stvarati bombama, onda rizikujemo da otvorimo
Pandorinu kutiju», ocenio je Hedji.
Madjarski poslanik kazze da se u kuloarima Evropskog parlamenta sve
visse ccuje zabrinutost zbog moguche nezavisnosti Kosmeta.
Takvu ocenu je prossle nedelje, u intervjuu Tanjugu, izneo i
spoljnopoliticcki koordinator britanskih konzervativaca u Evropskom
parlamentu, CCarls Tanok.
«Nezavisnost Kosova nije dobro ressenje i nije kraj starih, vech
poccetak novih problema na Balkanu», ocenio je on.
U tom sluccaju, postaviche se pitanje srpske zajednice na Kosmetu,
za ccije probleme ne postoji ni plan ni rokovi ressavanja, naglasio je
Hedji.
Pitanje je i kakav che problem to stvoriti u drugim bivssim
jugoslovenskim republikama gde zzive Albanci, dodao je on.
"Pokojni Ibrahim Rugova mi je pre dve godine rekao da je siguran da
che Kosovo 2006. godine postati nezavisno, a da che 2009. biti
punopravni cclan Evropske unije», istakao je Hedji i naglasio da bi takva
«sanjarenja» trebalo ssto pre napustiti i usredsrediti se na saradnju.
« Zaista ne mogu da zamislim kako Kosovo zamisslja da bude
neprijateljski raspolozzeno prema Srbiji, a da zatim udje u iste institucije s
njom», ocenio je Hedji.
SSto se Vojvodine i polozzaja madjarske zajednice, pak, ticce,
Hedji je podsetio da je u proteklom periodu bilo problema vezanih za
medjuetniccke incidente koji su doveli i do rezolucije u Evropskom parlamentu
prossle jeseni.
Prema njegovim reccima, pokretanje tog pitanja u Evropskom
parlamentu bilo je odraz zzelje madjarskih poslanika da pokazzu, posle ulaska u
EU 2004. godine, da mogu da se brinu o zasstiti prava Madjara u
regionu.
Hedji je, medjutim, ocenio da se situacija od tada popravila i da
su srpske vlasti ulozzile dosta napora da bi spreccile nastavak
negativnog trenda.
«Vojvodinu treba smatrati mostom Srbije ka Evropi i stoga joj
treba omoguchiti visok nivo autonomije koji je imala do 1989. godine»,
uveren je Hedji.
(Kraj) mit/max
NNNN
________________________________
New Yahoo! Messenger with Voice. Call regular phones from your PC and save big.
--~--~---------~--~----~------------~-------~--~----~
You received this message because you are subscribed to the Google Groups
"Srpska Informativna Mreza" group.
To post to this group, send email to [EMAIL PROTECTED]
To unsubscribe from this group, send email to [EMAIL PROTECTED]
For more options, visit this group at http://groups.google.com/group/SIEM
-~----------~----~----~----~------~----~------~--~---
