UBODI ŽELJU * Objavljeno: * 3.10.2014
Piše: Nebojša Milosavljević Od svih zabavno - humorističkih emisija na televiziji, najviše volim konferencije za štampu Aleksandra Vučića. Sa basterkitonovskim izrazom lica, premijer nas zasipa bujicom reči uz dramaturgiju koja je obogaćena zvučnim disanjem u mikrofon, teškim uzdasima, dramskim pauzama koje traju večno, zamarajućom patetikom i nemim prekorom svima koji ne uviđaju koliko je njemu teško. Sve što kaže odnosi se isključivo na budućnost, koju samo on može da vidi, pa, kao iz staklene kugle, čita šta će nam se desiti za par godina. Samo mu još tarot karte nedostaju. Ili šoljica kafe, pa da ubodemo želju. Evo, u prošlu nedelju, samo što je stigao iz još jednog poplavljenog područja, palo mu je na pamet da digne uzbunu novinarima, zagorča svima slobodan dan i pozove ih na još jedno druženje, to jest slušanje monologa. Kada u nekoj normalnoj zemlji presednik vlade u nedelju popodne sazove vanrednu konferenciju za štampu i kada je direktno prenose sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, narod može da bude siguran da se radi o objavi ratnog stanja, neviđenoj kataklizmi ili, ne daj bože, ostavci premijera i padu vlade. Ali, ovo je, ipak, Srbija. Zbor pored televizora u nedelju bio je zakazan iz dva razloga: prvi je da AV izrazi nemerljivu zahvalnost svim huliganima, barabama, "navijačima" i pripadnicima desničarskih organizacija koji su se ovog puta uzdržali da ne razbiju grad i fascinaciju činjenicom da "nijedno staklo nije razbijeno", a drugi je da nam saopšti kako je dan ranije u Nemačkoj video čudo neviđeno – fabriku koja prerađuje meso. Svaki put kada nam se predsednik vlade vrati iz inostranstva, on u koferu donese bar nekoliko hiljada novih radnih mesta. U budućnosti, naravno. Tako je i ovoga puta, nakon posete nemačkoj klanici (koja prozvodi više mesa nego cela Srbija, kako nam je zadivljeno saopštio) došao na genijalnu ideju. Mi ćemo, lepo, da tovimo svinje, izvozićemo ih, onako debele i masne, u Nemačku, a oni će tamo da ih kolju, šure, čereče, vade mast, prave čvarke, kobasice, kavurmu i vraćaju ih nama da sve to, lepo upakovano, kupujemo u, recimo, "Lidlu" koga još nema da dođe, ali samo što nije... On je odmah, onako od oka, izračunao da će nam svinjogojstvo, brat - bratu, doneti bar osam hiljada radnih mesta i da će masa trenutno nezaposlenog naroda još koliko sutra krenuti da tovi prasiće i stiče radni staž. Zamisao je tako originalna da je pravo čudo kako se niko pre njega toga nije setio. Dobro, osim onog knjaza Miloša, pre više od dvesta godina, ali nećemo sada da sitničarimo. I on je zasnivao privredu svoje mlade države upravo na izvozu krmača u Austro - Ugarsku, ali to je tada rađeno primitivno, svinje su slobodno riškale po šumama i posle skelama prebacivane preko Dunava. Mi ćemo sada da ih gajimo u oborima sa klima uređajima i transportujemo super brzim vozom preko Budimpešte. Čim izgradimo onu mnogo brzu prugu. Znači, sa ovih osam hiljada radnih mesta, plus fabrika čipova, plus onih pedesetak velikih investitora iz EU koji jedva čekaju da pootvaraju fabrike u Srbiji, plus Arapi... To znači da ćemo koliko za par godina u potpunosti da rešimo problem nezaposlenosti i onda ćemo verovatno morati da uvozimo gastarbajtere. Želja je ubodena, sada samo čekamo da se ostvari. Toga dana je napravljen i veliki korak Srbije u procesu evrointegracija i poštovanju ljudskih prava. Grupa od stotinak pripadnika gej populacije, uspela je da pređe celih osam stotina metara od Vlade do Skupštine, a da je njihovo brojno stanje na cilju bilo u dlaku isto kao i na početku ovog putešestvija. Nije bilo ni mrtvih ni ranjenih, a za to se pobrinulo nekoliko hiljada policajaca koji su blokirali centar grada. Pa neka neko posle kaže da se ovde ne poštuju različitosti i da LGBT populacija nema pravo na šetnju. Spontanu i opuštenu. Još su nakon toga imali i besplatan prevoz kući u policijskim maricama. Premijer je bio do suza dirnut time što su huligani ostali u svojim domovima ili kladionicama i nisu došli da razlupaju grad i glave šetača. Njihovo lepo ponašanje dovelo je našeg predsednika vlade do ushićenja i iskrenog divljenja. Toliko im je zahvaljivao na tome da sam pomislio kako je sledeći korak da vođe navijača dobiju neki orden ili makar plaketu za izuzetne zasluge. Toma Nikolić ionako toga ima na pretek i deli okolo šakom i kapom. Sada je, valjda, i poslednjem naivčini jasno ko kontroliše navijačke i ultra -desničarske horde i na čiji su mig skakali kada su pravili haos na ulicama prethodnih godina i kada su uticali na "bezbednosnu procenu" i terali državu da otkazuje prajd i priznaje svoju nemoć. Međutim, situacija je sada nešto drugačija, Srbija, formalno, grabi ka evrointegracijama pod novim i odgovornim rukovodstvom, pa su bejzbol palice i ostale alatke kojima ovi momci zarađuju za život odloženi na stranu do daljnjeg. Direktiva je stigla i vojska, k'o svaka vojska, disciplinovano sluša naređenja. Da sve ne bude baš savršeno i da našem premijeru neko stalno mora da zagorčava ionako težak život, pobrinula se jedinica žandarmerije iz Niša čiji su pripadnici pendrecima premerili leđa i malo dislocirali bubrege nikom drugom do rođenoj braći Al. Vučića i dr Siniše Malog. Obraćanje prvog ministra novinarima i široj javnosti ovim povodom spada u red verbalnih bravura koje vredi zapamtiti. Prvo je saopštio da je došlo do "prekoračenja ovlašćenja" i pre nego što su organi unutrašnje kontrole uopšte započeli istragu o ovom slučaju, a onda je, onako očinski i pomirljivo našao opravdanje i za žandarme koji su "bili nervozni jer su morali da obezbeđuju one sa čijim se načinom života ne slažu". Govorom tela dao nam je do znanja da ih potpuno razume i da deli njihovo mišljenje. Objasnio je još da njegov brat neće nikog goniti privatnom tužbom, jer su oni državni organi a niko iz njegove porodice neće tužiti državu kojoj, zaboga, toliko duguju... I tako dalje, sve u tom stilu. Šta se u stvari desilo tamo iznad Slavije? Žandarmi su, po mišljenju Al. Vučića, onako nervozni i besni što moraju da čuvaju pedere, formirali kordon i čekali da im se neko namesti pa da ga izbubecaju i izbace taj bes, tako razumljiv našem premijeru. U tom trenutku naišla je mala grupa civilnih lica predvođena braćom koje su pratili pripadnici specijalne jedinice vojne policije tzv "Kobre", takođe u civilu. Događaj koji je kasnije usledio ima dve različite verzije i razvlači se danima po tabloidima kao pravi srpski rašomon. Svakom ko se nije baš juče rodio savršeno je jasno šta se tamo i zbog čega dogodilo, ali je moj najjači utisak nedelje (ako ga ne ukinu ) ipak izjava onog keramičara iz Kruševca koji, spletom neobjašnjivih okolnosti, obavlja dužnost ministra vojnog. Reče on da su pripadnici "Kobri" – " samo pravili društvo" tandemu Mali-Vučić dok su ovi išli kući na nedeljni ručak. Takvo otvoreno i bahato potcenivanje inteligencije građana ove zemlje nije zabeleženo još od julovskog dvojca Matić – Marković. Narod koji ima takve ministre ne mora da brine za svoju budućnost. Ona je tako izvesna da ni staklena kugla Aleksandra Vučića više nije potrebna. http://www.novastranka.rs/novi-blog/ubodi-zelju -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com. Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/013101cfdf23%2443b1d110%24cb157330%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
