Smrtonosna mreža CIA: Saudijska Arabija i da hoće ne može više da zaustavi napad na Rusiju <http://webtribune.rs/smrtonosna-mreza-cia-saudijska-arabija-i-da-hoce-ne-moze-vise-da-zaustavi-napad-na-rusiju/>
23. децембар 2014. 18:34· <http://webtribune.rs/smrtonosna-mreza-cia-saudijska-arabija-i-da-hoce-ne-moze-vise-da-zaustavi-napad-na-rusiju/#disqus_thread> 0 comments Direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA), Džon Brenan, dobro je upoznat sa Saudijskom Arabijom obzirom na to da je tamo proveo dosta vremena devedesetih godina, a njegovo znanje o naftnim operacijama Saudijske Arabije se poprilično isplatilo. Insajderi naftne industrije tvrde da su Brenanovi agenti unutar Saudi Aramco ubedili upravu firme i saudijsko ministarstvo za naftu da započne sa operacijama frekinga kako bi se povećala proizvodnja u najstarijim naftnim poljima Saudijske Arabije. Saudijci, koji nisu baš najbolje upoznati sa sopstvenom naftnom industrijom, složili su se na nešto što je kasnije postala katastrofa, ne samo za Saudijsku Arabiju, već i za ostale države koje proizvode naftu, od Rusije, Venecuele i Nigerije, pa do Indonezije. Pumpanjem slane vode pod visokim pritiskom u starije bunare, negde i na dubini od 90-180 kilometara, stvorio se prekomerni pritisak. Agenti CIA-e su tačno znali šta će da se dogodi kada počnu operacije frekinga. Zbog opasno visokog pritiska vode, Saudijci su primorani da kontinualno pumpaju naftu dok se pritisak ne izjednači. Taj proces još uvek traje. Ako bi Saudijci prestali da pumpaju naftu, zauvek bi izgubili bunare zbog kontaminacije slanom vodom. Saudijci su se našli u takvoj situaciji da će morati da pumpaju naftu ubrzano i do 5 godina, dok se pritisak ne stabilizuje. Korporativni mediji poput Bloomberg-a i Dow Jones-a naveli su da su se Saudijci složili da podignu proizvodnju na sastanku Organizacije država za izvoz nafte (OPEC) u novembru kako bi zadržali svoj udeo na tržištu obzirom na povećanu proizvodnju nafte frekingom u SAD. Neto rezultat freking operacija koje je pokrenula CIA, a za koje su naftni inženjeri upozorili Saudijce da ih ne pokreću, jeste da će postojati prezasićenost naftom narednih 5 godina. Prezasićenost će propratiti smanjenje saudijske naftne proizvodnje, osim ako se ne aktiviraju nova naftna polja. Sada se javljaju veliki napori američkih i kanadskih naftnih kompanija da se pokrene Keystone XL cevovod od Kanade do SAD, kako bi se sprečio oštar porast cene nafte za 4-5 godina. Međutim, s obzirom da i Kanadu finansijski pogađa pad prihoda od nafte, projekat Keystone XL je na nestabilnim nogama. CIA-ina operacija frekinga nije oštetila samo Saudijsku Arabiju. Izvori iz naftne industrije su otkrili da se slična stvar dogodila i u Kuvajtu i Iraku. CIA-ina sabotaža saudijskih i drugih naftnih polja nije novost za ovu agenciju. Priča se da je masovna i katastrofalna eksplozija Trans-sibirskog cevovoda 1982. godine posledica ubacivanja trojanskog virusa, što je izvela CIA. Bivši američki vazduhoplovni sekretar , Tomas Rid, koji je služio za vreme Ronalda Regana, potvrdio je ulogu CIA-e u industrijskoj sabotaži. CIA je sarađivala sa izraelskim Mosadom u stvaranju kompjuterskog virusa koji je uništio iransku nuklearnu opremu. Drugi virus CIA-e i Mosada, Stuxnet, napravio je haos u nuklearnim elektranama širom sveta. Veruje se da je CIA učestvovala i u obaranju ruskog Suhoj Superjet 100 aviona u maju 2012. godine u Indoneziji. Portparol ruske vojne obaveštajne službe rekao je da je veoma verovatno da je industrijska sabotaža SAD uzrok obaranja leta sa 45 putnika (Rusa i Indonežana). Do obaranja je došlo nakon što je šef ruske svemirske agencije Roskosmos rekao da je Phobos-Grunt misija na satelite Marsa sabotirana od strane Amerike. CIA-ina upotreba industrijske sabotaže protiv kubanske industrije šećera, čileanske i zambijske industrije bakra, ali i haićanske industrije pirinča je legendarna. Eksplozije u naftnim rafinerijama u Iranu, Argentini, Meksiku, Ekvadoru i Venecueli, zatim eksplozije cevovoda u Siriji i Libiji, ali i eksplozija brazilske naftne platforme Petrobras pripisuju se CIA-inim zastupničkim terorističkim grupama. Rezultat iznenadnog pada u ceni nafte izazvao je veliku štetu po ekonomije država koje su na meti CIA-e, poput Rusije, Irana i Venecuele. Brenan i njegovi operativci su izazvali preteranu proizvodnju u Saudijskoj Arabiji kako bi oštetili sve tri države i CIA se na kraju nije razočarala. Konačan cilj CIA-e je promena režima u Rusiji, Venecueli i Iranu. Ruski milijarder koji je izbegavao poreze, Mihail Kodorovski, pozvao je na nasilno svrgavanje predsednika Putina, pa čak i njegovo ubistvo iz svoje baze u Švajcarskoj. U međuvremenu, Kongres SAD je krenuo CIA-inim putem i izglasao katastrofalne ekonomske sankcije protiv Rusije i Venecuele. Predsednik Barak Obama je odobrio te iste sankcije. Pojačanje sankcija Iranu čeka na glasanje. Rusija je najviše oštećena zbog CIA-ine šeme sa saudijskom proizvodnjom nafte. Ruska rublja je izgubila 56% svoje vrednosti u odnosu na dolar, dok su se ruske kamatne stope podigle na 17%. Cena akcija najveće ruske banke, Sberbank, pala je za 18%. Iako je ruski ekonomski kolaps povukao sa sobom i finansijske poteškoće širom sveta, u austrijskim i francuskim bankama, ali i u Poljskoj i Mađarskoj, Obamina administracija tvrdi da se ekonomske sankcije uvedene Rusiji zbog Ukrajine neće smanjivati. Obveznički fond novih tržišta Pacifičke kompanije za upravljanje ulaganjima (PEBIX), koji poseduje preko 800 miliona dolara u ruskim obveznicama, izgubio je gotovo 8% od te vrednosti proteklih par nedelja. U međuvremenu, osnovne namirnice u Venecueli, poput ulja za kuvanje, pirinča i kukuruznog brašna, postaju namirnice koje je teško nabaviti. Na venecuelanskom crnom tržištu, američkom dolaru je vrednost porasla 1700% u odnosu na venecuelanski bolivar. CIA koristi finansijski kolaps kako bi izvela nedemokratski prevrat venecuelanske vlasti, a operativci CIA-e obezbeđuju novac venecuelanskoj opoziciji. Iran, koji se nalazi pod zapadnim ekonomskim sankcijama već niz godina zbog svog nuklearnog programa, verovatno poseduje najveće šanse da obuzda ovu oluju. Iran je stvorio prilično impresivnu prehrambenu industriju, telekomunikacije i infrastrukturu naftne industrije kako bi preživeo sankcije. Međutim, iranski predsednik, Hasan Ruhani, je izgleda svestan uloge Saudijaca u zaveri da se obori cena nafte. On je nedavno izjavio da je pad cene nafte rezultat političke zavere izvesnih država protiv interesa regiona i islamskog sveta. Ekonomske poteškoće u Indoneziji, najnaseljenijoj islamskoj državi, pružile su priliku Islamskoj državi da pridobije pristalice u toj državi, naročito među mlađim i nezaposlenim stanovništvom. Ekonomija Kine, koja se nada da će početi sa pumpanjem nafte iz Južnokineskog mora, takođe je pogođena niskom cenom nafte. Društveno nestabilni Meksiko je još jedan u nizu onih koje pogađaju mahinacije CIA-e. Međutim, nestabilnost u Meksiku je uvek bila prednost za CIA-u, koja nastavlja da profitira od ilegalne trgovine drogom. Industrijska sabotaža saudijske industrije koju su sproveli Brenan i CIA nastaviće da utiče na svetsku ekonomiju. Insajderi naftne industrije se plaše da je CIA oslobodila nešto od lega će se globalna ekonomija teško oporaviti. Vejn Madsen -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com. Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/013a01d01edc%24ea44f310%24beced930%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
