Хрватска врши притисак на Међународни суд
уторак, 23 децембар 2014 13:10 Пише: Александар МЕЗЈАЈЕВ Ослобађање вође Српске Радикалне Странке Војислава Шешеља изазвало је бурно негодовање међу појединим политичарима. На пример, Иво Јосиповић, председник Хрватске је 17. новембра упутио писмо председнику МТБЈ Теодору Мерону, у коме је изразио своје неслагање са Шешељевим ослобађањем. Интересантно је да Иво Јосиповић у свом писму директно наглашава да “као политички делатник државе која не представља страну у поступку овога предмета”, не може ставити под сумњу валидност одлуке трибунала. Истовремено, он тврди да “као председник државе на чијој је територији и према чијим је грађанима Шешељ починио злочине из оптужнице” он може “скренути пажњу на неке чињенице”, у том смислу и правног карактера.[1] Треба обратити пажњу на то да Јосиповић тврди да је написао ово писмо између осталог и као правник. Оваква тврдња захтева од аутора посебну пажљивост. Тамо где политичар може дозволити себи уопштене фразе, изјава правника захтева управо прецизност. Међутим, без обзира на импресивну правничку биографију[2], Јосиповићево писмо садржи веома велики број најразличитијих грешака и непрецизности. Прво ћемо скренути пажњу на следећу тврдњу из писма Јосиповића: “Хтео бих истаћи да као политичар из државе која није странка у поступку не могу да преиспитујем правну утемељеност одлуке Хашког суда”. Из овог цитата се види да угледни правник Јосиповић не зна да у МТБЈ уопште нема предмета у којима је држава страна у поступку. Тамо се суди само физичким лицима. Из тог истог текста се види да Јосиповић у принципу сматра да уколико би Хрватска била страна у разматраном предмету, тада би имала право да стави под сумњу утемељеност одлуке међународног трибунала. У овом случају би добро било да угледни правник Јосиповић пажљивије прочита Статут МТБЈ пре него што истом пошаље писмо и штавише – затражи да се његово писмо као званични документ преда у СБ ОУН. Можда је Јосиповић побркао да он не пише Међународном суду УН (где је представљао Хрватску у предмету против Србије)[3], него МТБЈ. Али чак и у том случају мора се признати да Јосиповић није читао Статут ни тог суда: његове одлуке су коначне и не подлежу жалбеном поступку. Као друго, мора се признати да угледни правник Јосиповић не зна ни међународно право по питању људских права. Дакле, нико не може бити означен кривим све док у односу на њега не ступи на снагу законито донета судска пресуда. Имајући у виду да одговарајуће одредбе међународног права имају еквивалент у Уставу саме Хрватске – може се извући закључак да угледни правник Јосиповић не познаје ни сопствена уставна права. Угледни правник Јосиповић не зна ни друге одредбе међународног права по питању људских права. На пример, Европска конвенција о људским правима је успоставила јасна правила по којима сваки оптужени има право на оперативно разматрање његовог предмета у суду. Тумачећи ову одредбу, Европски суд за људска права је навео да се случај разматрања предмета у року од пет година не може сматрати као "оперативан". Подсетимо да Шешељ скоро 12 година чека на пресуду у свом предмету и још увек не постоји чак ни приближни датум изрицања пресуде. И поново Јосиповић демонстрира непознавање сопственог Устава. Јер члан 25. Устава Хрватске каже да “сваки затвореник и оптужени за почињено кривично дело има право да се појави пред судом у најкраћем року предвиђеном законом и да у законитом року буде или ослобођен или осуђен”. Управо тако – пресуда мора бити донета у кратком року или лице мора бити ослобођено! И на крају, због чега читаво време Јосиповић назива Шешеља преступником? Зар он не познаје норме о претпоставци невиности? Међутим, пошто смо утврдили колико има празнина у знању правника Јосиповића, то питање постаје већ иронично… Дакле, са истакнутим правником Јосиповићем све је јасно. Али шта он тражи од председника МТБЈ Теодора Мерона? Ево завршног дела његовог писма: “Ја вас молим: нека МТБЈ учини све што је у његовој моћи да се поврати нарушено поверење у међународно правосуђе и да се не допусти омаловажавање улоге трпљења и жртава многих људи у резултату деловања Војислава Шешеља”. Шта ово значи? Значи само једно: мешање у послове правосуђа. Притом Јосиповић веома добро зна да нема право да то ради. Али ради. Важно је истаћи и хистерију коју је организовао представник Хрватске на седници СБ УН од 10. децембра. Тако је, на пример, он утврдио да је “неопходно ставити тачку” на ослобађање Шешеља и да је “неподношљиво ово посматрати”.[4]На крају, поводом Шешељевог случаја огласио се и Европски парламент[5]. Изјава коју је издао ЕП такође представља директно мешање у послове правосуђа, где Европски парламент тражи од суда да ревидира своју одлуку. Дуги низ година ми смо били жртве мита о европској демократији и поштовању закона у Европи. Та времена постала су прошлост. Европски адвокати уопште нису забринути кршењем људских права. Уколико им се не свиђа тај човек. Они ревносно на својој територији учествују у стварању тајних затвора у којима се примењују мучења, затвора који у ствари представљају територију изван закона! Мало ко је 1993. године када је створен МТБЈ схватао да ће то такође бити територија изван закона, иако не тајна, већ напротив – демонстративно јавна! Свих 12 година трајања “предмета” В. Шешеља – представљало је делатност изван закона. Свих 20 година делатности МТБЈ - представљало је делатност изван закона, изван права. И ослобађање В. Шешеља, наравно, не представља извињење за године кршења права. То је погодба за право да се још постоји, у крајњем случају до 2018. године. Са правима Шешеља и хуманитарним обзирима судија МТБЈ то нема никакве везе. Шешељ је сам победио трибунал и нико неће поверовати у бајку о добром и хуманом МТБЈ. А реакција демократских институција Европе у “предмету” В. Шешеља, одлично је показала колико вреде сви ти митови о људским правима и европским стандардима. ________ [1]Види: Писмо сталног представника Хрватске при Организацији Уједињених Нација од 20. новембра 2014. године на име Генералног секретара // Документ ОУН: A/69/605–S/2014/839 [2]Како наводи званични сајт Јосиповића на интернету, он је завршио правни факултет Универзитета у Загребу, а потом је одбранио дисертацију из правничке области. Штавише, он је чак предавао право. Тема његове дисертације је била из кривично-процесног права. Јосиповић подробно описује у којим се иностраним (углавном германским) научним институтима он бавио научним радом. У биографији је посебно указано да је Јосиповић представљао Хрватску у предмету «Хрватска против Србије» у Међународном суду ОУН. (Види: http://predsjednik.hr/en/the-president/biography/). На тај начин Јосиповић је морао добро знати принципе кривичног права, међутим, његово писмо показује да или он није писао своју дисертацију, или он сматра да се закон треба примењивати селективно, и то тако да управо он сам – Јосиповић - одлучује према коме и како га примењивати. [3]О стању предмета у овом тренутку, видети информацију: http://www.icj-cij.org/docket/files/118/18258.pdf [4]Види стенограм заседања СБ ОУН од 10. децембра 2014. године // http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/PRO/N14/682/23/PDF/N1468223.pdf?OpenElement [5]Види видеозапис заседања Европског парламента по предмету В. Шешеља - http://www.europarl.europa.eu/ep-live/en/plenary/video?debate=1417083045924 (Фонд стратешке културе) http://www.srpskenovinecg.com/stav/30905-aleksandar-mezjajev -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com. Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00b601d0205c%240ce308f0%2426a91ad0%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
