<http://www.standard.rs/ekonomija/32994-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%86-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B0> ГОРЕ ОД ГОРДОНА ГЕКА ИЛИ КО ЈЕ КУПАЦ СРПСКОГ ТЕЛЕКОМА?
* понедељак, 26 октобар 2015 19:15 ЕКИПА БАЛКАНМАГАЗИНА Шта треба знати о инвестиционом фонду Аполо и његовом директору Леону Блеку Понуду од 1,2 милијарде евра за куповину 58 одсто капитала Телекома Србија дао је амерички инвестициони фонд Аполо. Како Новости сазнају, план фонда је да купи српског телеоператера, „среди” стање у компанији и после две године је уступи, односно прода Дојче телекому, објавиле у београдске Вечерње новости 22. октобра, под насловом Аполо за Телеком нуди 1,2 милијарде. Истраживачки тим Балканмагазина покушао је да сазна ко се то помиње као најновији купац српског Телекома, односно какав је „амерички инвестициони фонд Аполо”, шта ради и ко њиме управља. СКАНДАЛИ, СУЂЕЊА, САМОУБИСТВА Леон Блек (Leon Black; на слици испод са породицом), оснивач и директор инвестиционог фонда Аполо (Apollo), тежак је око четири милијарде долара, према Форбсовој листи [1]. Син је Елија Блека, који је окончао свој живот 1975. скоком са 44. спрата зграде Пан Ам у Њујорку, када је против њега амерички Комитет за контролу хартија од вредности (SEC) повео истрагу због мита који је дао тадашњем председнику Хондураса (помињане суме су се кретале од 1,25 до 2.5 милиона долара) [2]. Његов син Леон кренуо је очевим стопама у пословном свету. Прошао је кроз низ великих скандала у САД, али је имао више среће од оца. Док су његови сарадници били хапшени или вршили самоубиства, он је успевао да се ослободи оптужби. Каријеру је започео 1977. у инвестиционој банци Drexel Burnham Lambert, у којој је био постављен на место директора за аквизиције и спајања фирми. Ово је било једно од кључних места у компанији, јер је у то време кренуо бум куповина и препродаја фирми. „ЛОПОВСКА ЈАЗБИНА” Разне методе су се користиле при куповинама фирми: од уцена, до поткупљивања менаџмента или значајнијих власника да би се фирма могла купити по што нижој цени. Ове методе би постале јасне тек у понеком скандалу који би избио на видело због супротстављених интереса различитих страна. Инвестициона банка Drexel, у којој је Леон Блек био један од кључних људи [3], имала је главну улогу у једном од највећих скандала Волстрита. Главни учесници скандала су били Мајкл Милкен (Michael Milken), директор у Drexel Burnham Lambert-у и Иван Боески (Ivan Boesky; на слици испод) независни берзански аналитичар. Комитет за контролу хартија од вредности (SEC) је од 1985. пратио рад најпре Боеског, а затим и Милкена, као и рад Drexel банке, да би на крају подигао оптужнице за низ нелегалних берзанских активности: манипулације ценама акција, коришћење инсајдерских информација, рекетирање и слично. Боески је 1986. године био осуђен на 3,5 године затвора и казну од 100 милиона долара, а пуштен је после две године [4]. Милкен је 1990. године био осуђен на 10 година затвора, исплату од 1,1 милијарде долара за казне и обештећења оштећених и доживотну забрану рада са хартијама од вредности, али су га због доброг понашања и сарадње пустили после 22 месеца [5]. Епилог Drexel скандала: Због овог скандала банка Drexel је практично банкротирала 1990. године, а Леон је основао инвестициони фонд Apollo Global Management, LLC те исте године. Милкен је остао веома богат [6], а његов син је партнер Леону Блеку у Аполу [7]. Боески се повукао из јавног живота, постао је рабин и бави се хуманитарним радом. Схеме и методи рада који су били практиковани од стране врхушке банке Drexel су детаљно описани у бестселерима Лоповска јазбина, који је написао Џејмс Стуарт (James Stewart), добитник Пулицерове награде [8], и Бал предатора Кони Брук (Connie Bruck), по чијем се наслову и данас од миља називају Милкенови пријеми [9]. ПАМЕТАН КУПАЦ, ГЛУПИ ПРОДАВАЦ Аполо је, врло брзо по оснивању, упао у свој први скандал [10]. У овом случају је 1991. комесар за осигурање у Калифорнији Џон Гараменди (John Garamendi) прогласио је осигурање Exectuive Life Insurance за ризично, те да не може својим фондом да подмири 300.000 осигураника, па га је као представник државе преузео и понудио на јавној аукцији. Леон Блек је знао тачну вредност осигуравајућег друштва, с обзиром да је оно било клијент Drexel банке, и на аукцији је понудио највишу цену, знајући да је права вредност била знатно већа. Осигуравајуће друштво је купљено за 3,25 милијарди долара. ГАРАМЕНДИЈЕВ УСПЕХ ПОЛИТИТИЦИ Како Аполо у том тренутку није имао новца, Блек је куповину извршио за француске приватне инвеститоре који су радили за француску државну банку Credit Lyonnais, чији је генерални директор у САД био аристократа René-Thierry Magon de la Villehuchet (на слици испод). Наравно, Аполо је продао осигуравајуће друштво Французима за много већу суму. Зато се Форбс критички осврнуо на ову чудну продају коју је спровео комесар Џон Гараменди и назвао је Паметан купац, глупи продавац [11]. Ову продају је пратило више судских процеса, јер је Аполо практично купио акције за Credit Lyonnais банку, што није било у складу са америчким законима према којима банке не могу бити власници осигурања, а поготову не стране државне банке. У овим процесима Аполо је био осумњичен за рекетирање. Главни судски процес је завршен 2003, где су француска државна банка Credit Lyonnais и француски инвеститори признали кривицу и платили 771 милион долара казне [12], [13]. Француска државна банка је извукла најдебљи крај, плаћајући казну америчкој држави од 550 милиона долара. Није доказано да је Аполо имао сазнања о крајњем клијенту, те је ослобођен оптужбе. Аполо је од овог посла приходовао 800 милиона долара [14]. Епилог Executive Life скандала: René-Thierry Magon de la Villehuchet, директор кажњене француске банке који је помагао Аполу да нађе почетно финансирање, извршио је самоубиство када је 2008. године изгубио преко милијарду долара својих клијената у највећем финансијском скандалу у Америци, чији је главни актер био Бернанд Медоф (Bernard Madoff) [14]. Што се тиче калифорнијског комесара Гарамендија, он је успешно наставио политичку каријеру. Форбс наводи податак да је 1998. постао партнер у компанији Yucaipa Cos, која је тесно сарађивала са Аполом, али да није јасно шта је он тамо стварно радио [14]. Credit Lyonnais банка је банкротирала и 2003. године и купила ју је супарничка приватна банка Credit Agricole. ПЉАЧКА ПЕНЗИОНОГ ФОНДА У КАЛИФОРНИЈИ Леон Блек је наставио своју каријеру успешног бизнисмена до новог великог скандала. Пензиони фонд калифорнијских јавних службеника CalPERS (California Public Employees’ Retirement System) располаже буџетом од 300 милијарди долара и највећи је државни пензиони фонд у Америци. У неком тренутку CalPERS наводно није остваривао за будуће пензионере довољне приходе од камата, те је стога одлучио да ангажује Аполо, који ће њихов новац уложити у уносне послове и акције. Па је тако од 2006. CalPERS дао на располагање Аполу преко 3,5 милијарди долара да улаже по свом нахођењу у различите трансакције и послове, наравно, уз велике провизије. CalPERS је до 2009, због лошег пословања Апола, изгубио око 1,5 милијарди уложених средстава [16] , [17], [18]. Због ових великих губитака изашла је на видело афера која је показала механизме пословања Апола. Наиме, Аполо је плаћао лобисту Алфреда Вилалобосу (Alfred Villalobos) преко његове фирме ARVCO Capital Research LLC да директора пензионог фонда Фреда Буенростроа (Fred Buenrostro; на слици испод) убеди да ангажује Аполо. Кроз истрагу коју је спровела адвокатска канцеларија Steptoe&Johnson по налогу пензионог фонда CalPERS [18], [19], [20] испоставило се да је Алфред убеђивао Фреда тако што му је платио ексклузивно венчање, плаћао приватне авионе и слично, и на крају га запослио када је дао оставку на место директора пензионог фонда. Алфред Вилалобос и Фред Буенростро су оптужени за малверзације и пљачку. Леон Блек је и из овог скандала изашао без последица. Наиме, када је кренула истрага, он је показао уговор у коме је Алфред Вилалобос потписао да ће пензионом фонду дати информацију да је лобиста Апола, као и колико је новца од њих примио за лобирање (у овом случају око 40 милиона долара [18]). Међутим, испоставило се да Алфред није испунио ову уговорну обавезу. Алфред Вилалобос је заправо дао Фреду Буенростру документ из кога се види да је лобиста Апола, Фред је Алфреду дао потврду да је документ примио, али никог у пензионом фонду није званично обавестио. Занимљиво је да када је CalPERS постао власник девет одсто Апола, те није више било разлога да Вилалобос буде лобиста, он је и даље примао новац од Апола за лобирање пензионог фонда CalPERS [18]. Епилог CalPERS афере: Аполо није отишао на суђење јер је имао у уговору о лобирању члан по коме је Алфред Вилалобос имао обавезу да се пријави као лобиста пензионом фонду, Алфред Вилалобос је извршио самоубиство у стрељани, а Фред Буенростро је признао да је од Вилалобоса примио 250.000 долара мита и још неке погодности и очекује пресуду 10. децембра ове године. CalPERS је 2009. године имао губитке од 50 милијарди долара и данас још увек није јасно да ли ће пензиони фонд моћи да исплаћује пензије јавним службеницима Калифорније [21], [22], [23]. САРАДЊА КУПЦА И САВЕТНИКА ПРОДАВЦА Изгледа да Леон Блек није поштедео ни свој факултет где је студирао – Дартмут колеџ. Леон Блек је у надзорном одбору колеџа, који има задатак да инвестира новчана средства факултета, као и да их ваљано расподељује. Узбуњивачи сумњају да овај одбор не ради у интересу факултета, јер је у периоду од 2008-2012. имовина факултета опала за девет одсто [24]. Епилог свега: Фонд Apollo Global Management LLC, који хоће да купи део Телекома Србија, 15. септембра ове године ангажовао Lazard Group LLC као саветника за трансакцију од преко две милијарде долара [25]. Уговор о стратешком партнерству, који је склопљен 2008. године између Apollo Global Management LLC и Lazard Group LLC може се наћи на Лазардовом сајту [26]. Истовремено, Лазард је приватизациони саветник Владе Републике Србије за продају Телекома, што је очигледан конфликт интереса. Ако неко можда себи поставља питање – уколико се Телеком прода, где ће одлазити нето добит коју остварује и која сада иде у буџет Србије, можда може наћи одговор у Њујорк Тајмсу [27]. Овај лист описује прославу 60. рођендана Леона Блека у његовој луксузној кући на морској обали у Саутемптону, која кошта 43 милиона долара (на слици изнад). На рођендану је било 200 гостију, а певао је Елтон Џон за хонорар од милион долара. По свој прилици ће се зарада Телекома – која данас храни пензионере, запослене у здравству, школству, култури, телекомуникацијама – захваљујући људима на челу Србије, потрошити негде тамо далеко. _________ Упутнице: [1] http <http://www.forbes.com/profile/leon-black/> ://www.forbes.com/profile/leon-black/ [2] http://www.nydailynews.com/news/crime/bananas-pan-building-suicide-chiquita-scandal-article-1.143195 [3] http://www.bloomberg.com/bw/stories/1996-07-28/leon-black-wall-streets-dr-dot-no-intl-edition [4] http://www.nytimes.com/1993/01/05/business/company-news-milken-out-of-jail-after-22-months.html [5] https://en.wikipedia.org/wiki/Ivan_Boesky [6] http://www.forbes.com/profile/michael-milken/ [7] http://blogs.reuters.com/breakingviews/2013/05/01/former-junk-bond-king-has-more-leverage-than-ever/ [8] https://en.wikipedia.org/wiki/Den_of_Thieves_(Stewart_book) [9] https://en.wikipedia.org/wiki/The_Predators%27_Ball [10] http://www.wsj.com/articles/SB100732751634721040 [11] http://business.highbeam.com/392705/article-1G1-15112716/smart-buyer-dumb-seller [12] https://www.fbi.gov/news/pressrel/press-releases/credit-lyonnais-and-others-to-plead-guilty [13] http://www.wsj.com/articles/SB107170993659237800 [14] Jerry W. Markham. “A Financial History of the United States: From Enron-Era Scandals to the Subprime Crisis (2004-2006); From the Subprime Crisis to the Great Recession (2006-2009)”, Routledge, January 15, 2011 [15] http://www.forbes.com/global/1999/1227/0226024a.html [16] www.sacbee.com/news/politics-government/dan-walters/article2603899.html [17] napavalleyregister.com/news/opinion/editorial/looking-for-scandal-in-all-the-wrong-places/article_5af6d4de-2b3f-11df-a3a8-001cc4c03286.html [18] http://www.wsj.com/articles/SB125553138534384951 [19] www.nakedcapitalism.com/2014/03/calpers-private-equity-scandals-steptoe-johnson-report-whitewash.html [20] https://assets.documentcloud.org/documents/74103/report-of-the-calpers-special-review.pdf [21] http://www.sacbee.com/news/politics-government/capitol-alert/article6676200.html [22] http://www.sacbee.com/news/local/crime/article25156123.html [23] http://www.latimes.com/business/la-fi-pension-controversy-20150317-story.html [24] www.americanthinker.com/blog/2012/05/corruption_charges_leveled_at_dartmouth_college_trustees.html [25] https://www.lazard.com/businesses/transactions/ [26] http://files.shareholder.com/downloads/LAZARD/911341009x0x654817/F8E0A896-7CA0-403D-BE82-2C54AE365002/LAZ_News_2008_8_12_All.pdf [27] http://dealbook.nytimes.com/2011/08/18/birthdays-are-still-big-in-buyout-land/ -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/009e01d11020%241f2d10a0%245d8731e0%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
