nspm <http://www.nspm.rs/hronika/politika-svetu-preti-nova-recesija.html> .rs
Политика: Политика: Свету прети нова рецесија Политика Свет је поново, као у време избијања „највеће финансијске кризе после Другог светског рата” 2007 – на корак од рецесије, упозорила је Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) у свом полугодишњем извештају. Глобална привреда оствариће у 2015. години најнижи привредни раст (2,9 одсто) од 2009. Истовремено светска трговина порашће за само два одсто. У последњих 50 година, такав скроман раст трговине остварен је у само пет и „сваки пут је био повезан са рецесијом”, упозорила је Катрин Ман, главни економиста ОЕЦД, представљајући извештај те организације у Паризу. „Изгледи глобалног привредног раста ове године су замагљени. Посустајање земаља у економском развоју главни су фактори садашње глобалне неизвесности ”, сликовито је описала Манова, уз оцену да се последице тог „посустајања” већ преливају на економије Немачке и Јапана. ОЕЦД истовремено не скрива песимизам у погледу шанси света да у догледној будућности стане на здраве економске ноге. „Ни 2017. године – дакле 10 година од избијања глобалне финансијске кризе – свет тешко да ће остварити стопу привредног раста од пре те кризе”, сматра Анхел Гурија, генерални секретар ОЕЦД. Наиме, ОЕЦД очекује 2017. глобални раст од 3,6 одсто, али само у случају осмишљене макроекономске политике, побољшане ситуације на тржишту рада, нових инвестиција... Кључни окидач могуће следеће глобалне кризе различит је од подстрекача 2007. Наиме, док је пре осам година свет склизнуо у привредно-финансијски кошмар након краха америчког хипотекарног тржишта, овог пута кључни окидач за претеће замирање привреде и трговине налази се, по оцени ОЕЦД, на другом крају планете – у Кини и другим државама силовитог економског успона на почетку 21. века. Жустрина привредног развоја Кине и других земаља те групе посустала је, сматра ОЕЦД, који сада ипак очекује већи привредни раст те земље ове године (6,8 одсто) од предвиђања у септембру (6,7 одсто). Мењајући привредни модел – од оног ослоњеног на задовољавање потрошачких апетита остатка света ка већем ослонцу на домаћу потрошњу (домаћих производа) – Кина данас увози, али и извози мање. То се силовито одражава на развојне планове њених водећих пословних партнера, посебно извозника стратешких сировина и индустријске робе. Уколико кинеска привреда настави са успоравањем, то ће се посебно одразити на Русију, Јапан и еврозону, сматра ОЕЦД. Монетарна унија ЕУ је у својеврсном процепу: са једне стране упорно бележи високу незапосленост, а са друге суочена је са приливом избеглица. Уколико еврозона „брзо интегрише пристигле мигранте”, то се, по оцени ОЕЦД, може позитивно одразити на њен привредни раст. По најновијој процени ОЕЦД, еврозона ће у 2015. остварити привредни раст од 1,5 одсто (у септембру су очекивали 1,6 одсто). Америчка привреда, ослоњена на снажни подстицај домаће потрошње, регистроваће привредни раст од 2,4 одсто, као и Велика Британија, предвиђа ОЕЦД. У међувремену, најновија суморна процена ОЕЦД, уз недавну сличну прогнозу ММФ-а о сапетом привредном расту светске економије, покренула је оштар пад вредности акција на берзама – на Волстриту највећи у последњих шест седмица, известио је Ројтерс. Америчка бонитетна агенција Мудиз прикључила се јуче слутњама о предстојећем вишегодишњем застоју глобалне привреде и трговине. „Згаслни привредни раст неће помоћи знатнијем снижавању текућих државних дугова, нити дозволити централним банкама да знатније подигнуте каматне стопе.” Креатори политике испуцали су арсенал за амортизовање неочекиваних економских шокова, након вишегодишњег одржавања каматних стопа на рекордно ниском нивоу и засипања тржишта доштампаним новцем, сматра Мудиз. Тања Вујић (Политика) -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/010701d11d5e%2492fc3ab0%24b8f4b010%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
