politika.rs <http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Majcinski-odnos-EU-prema-Pristini.lt.html>
Majčinski odnos EU prema Prištini http://www.politika.rs Zašto potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček kaže da treba menjati Briselski sporazum ako se ne sviđa ustavnom sudu Kosova Kada bi Ustavni sud Srbije kojim slučajem ustanovio da je Sporazum o Zajednici srpskih opština u neskladu sa najvišim pravnim aktom zemlje, da li bi Ulrike Lunaček i tada mirno zaključila da je onda potrebno promeniti dogovoreno u Briselu? A upravo je to zatražila potpredsednica Evropskog parlamenta i izvestilac za Kosovo, komentarišući odluku ustavnog suda Kosova da suspenduje primenu Sporazuma o ZSO do konačne ocene da li je u skladu sa ustavom Kosova. Ona je kazala da potez suda nije neprijateljski akt prema Srbiji, a upravo tako Beograd doživljava ovo odlaganje primene sporazuma, u koji je, inače, uložio sav svoj politički kredibilitet. Ulrike Lunaček, kao evropski parlamentarac, ne mora da vodi računa o tome i ne mora da bude uzdržana poput nekih briselskih birokrata, kao što nije bila ni do sada, bez zadrške podržavajući kosovsku nezavisnost. Ulrike Lunaček je mnogo naklonjenija Prištini nego što je bilo koji izvestilac EP za Srbiju ikad bio prema Beogradu, pogotovo svojevremeno Jelko Kacin. Njih dvoje simbolizuju dvostruki aršin EU na našem prostoru. Istine radi, Kacinov naslednik, aktuelni izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister, ovde se vidi kao mnogo objektivniji tumač srpskih prilika. Međutim, dobar poznavalac prilika u EP kaže da su stavovi Lunačekove „više prokosovski nego antisrpski, jer ona želi da osnaži kosovsku državu kao građansku državu Srba i Albanaca”. On ističe da se od nje, koja kao poslanik može slobodno da iznosi stavove, ipak očekuje da sa mesta potpredsednice EP i izvestioca za Kosovo ima izbalansiran stav. Naš sagovornik otkriva i da se ona nalazi i iza predloga da pozivni telefonski broj za Kosovo ide preko Austrije, lobirajući za to. Moglo bi se reći da njena autonomnost i samouverenost, koje je iskazala i nedavno kritikujući evropskog komesara Johanesa Hana što konferenciju o slobodi medija nije zakazao pre izbora u Turskoj, nisu bez osnova. U EP je došla kao poslanik (Partije zelenih) sa najvećom podrškom birača. Dugogodišnji je aktivista nevladinog sektora Austrije, gde je bila veoma angažovana u lezbijskim organizacijama. Među mnogim ovogodišnjim njenim porukama podrške i razumevanja upućenim Prištini ističe se i zalaganje za liberalizaciju viznog režima EU za Kosovo. Lobirala je i za prijem Kosova u Unesko, a svojevremeno je tražila da Beograd primi Tačija kao što je Tonija Blera. Nije propuštala prilike ni da poziva pet članica EU koje nisu priznale Kosovo – da to učine. Uz česte opomene Beogradu da će priznanje Kosova biti uslov za ulazak u EU, ona je pozivala Srbe sa KiM da se izjasne kao građani Kosova. Za razliku od nje, kada je reč o aktuelnoj suspenziji Sporazuma o ZSO, ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi ne samo da ne veruje da će se Priština usuditi da ga poništi već očekuje da će ustavni sud Kosova potvrditi njegovu ustavnost, kao što je i ranije činio sa drugim delovima Briselskog sporazuma. Kirbi je juče u razgovoru sa grupom novinara u Beogradu, kako prenosi Beta, naglasio da je Briselski sporazum važan u svim aspektima i izrazio nadu da će dve strane pronaći način da nastave dalje. Na pitanje da li bi sporazum o ZSO mogao biti promenjen, ambasador SAD je rekao da ne može da spekuliše šta će se dogoditi ako sporazum bude ocenjen kao neustavan. Dodao je, međutim, da pretpostavlja da su dve strane kada su potpisivale sporazum vodile računa o tome da je u skladu sa njihovim zakonima i ustavima. Da li je baš tako? Recimo, dr Tanasije Marinković, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je, ubrzo po potpisivanju Sporazuma o ZSO, ocenio da bi ustavni sud Kosova imao šta da kaže o njemu. Poredeći ovaj dokument sa normama kosovskog ustava, zaključio je da se ovim međunarodnim ugovorom utiče na unutrašnje ustrojstvo Kosova, pa se „samim tim narušava njegova nezavisnost, odnosno suprematija njegovog ustava”. To jest, kako kaže za „Politiku”, veliko je pitanje kako će se taj ugovor implementirati u kosovski ustavni poredak jer je u suprotnosti sa ustavnim sistemom Kosova. Nasuprot u laičkoj javnosti uvreženom mišljenju da je međunarodno pravo uvek iznad nacionalnog, profesor Marinković ističe da su retki ustavi koji daju primat tom pravu na takav način da stavljaju međunarodne ugovore iznad ustava. Izuzetak u tom pogledu je Ustav Holandije. „Uglavnom ustavi, kao što i naš to čini, proklamuju da je ustav najviši pravni akt, a međunarodnim ugovorima daju nadzakonsku snagu. Međutim, u praksi i najuglednijih evropskih država, onih koje su primer vladavine prava, kao što su Francuska, Nemačka i slične, dešava se vrlo često da se menja ustav kada se oceni da ugovor koji treba da se zaključi nije u skladu sa njim. Dakle, ustav se promeni, kako bi potom mogao da se ratifikuje određeni međunarodni ugovor. To je bio slučaj sa ratifikacijom međunarodnih ugovora Evropske unije, kao što je, na primer, ugovor iz Mastrihta”, ukazuje on. Tako se i dalje, kako objašnjava, prividno održava utisak o hijerarhijskoj superiornosti ustava, iako u suštinskom smislu dolazi do usklađivanja ustava sa međunarodnim ugovorom. Na balkanskim prostorima ne drži se mnogo do formalnosti i kada je reč o osnovnom zakonu. Toga nije bilo čak ni kada se ustavi sastavljaju pod međunarodnom kapom, poput dejtonskog Ustava Bosne i Hercegovine, koji je napisan u Aneksu 4 Dejtonskog sporazuma. Dr Darko Simović, vanredni profesor Kriminalističko-policijske akademije u Beogradu, ukazuje da je, radi okončanja građanskog rata u BiH, Dejtonskim ustavom konstituisana svojevrsna etnička konsenzus demokratija tri konstitutivna naroda, zbog čegasu pojedina institucionalna rešenja ovog ustava u neskladu sa Evropskom konvencijom, koja zabranjuje diskriminaciju.To je potvrdio i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu 2009, u predmetu Sejdić i Finci protiv BiH. Dejtonska ustavna rešenjakoja predviđaju da samo pripadnici konstitutivnih naroda (Bošnjaci, Srbi i Hrvati) mogu biti birani u državno Predsedništvo i Dom naroda (gornji dom) Parlamentarne skupštine BiH, rekao je sud, stavljaju u diskriminatorni položaj pripadnike svih drugih etničkih zajednica. „Bez obzira na takvu odluku suda, do promene ustavnih rešenja nije došlo jer je za tako nešto potrebna saglasnost sva tri konstitutivna naroda. Budući da oni imaju dijametralno suprotne stavove prema budućnosti BiH, tako nešto nije realno očekivati, jer svaka priča o ustavnim promenama provocira otvaranje Pandorine kutije”, kaže prof. Simović. objavljeno: 14.11.2015. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00af01d11eef%2478a4d360%2469ee7a20%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
