standard.rs <http://www.standard.rs/politika/33242-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B0>
КРАЈ СРПСКОГ БАЛАНСИРАЊА!? * среда, 25 новембар 2015 11:37 ДРАГОМИР АНЂЕЛКОВИЋ Београд је сада на потезу. Ако искрено мисли о националним интересима, мора да преузме ризик Вучићева посета Кини пружа погодну прилику да се још једном ода признање српском државном врху за вешто балансирање међу великим силама. Но то има смисао који превазилази политичку пропаганду само ако је стављено у реалан контекст. Србија у многим сферама, од демографије преко економије до одбрамбених потенцијала – буквално а не тек метафорично – из дана у дан труне. Отуда, за нас балансирање има смисла како би дочекали реалну прилику да, уз помоћ сарадње са неким центрима моћи од глобалног значаја, почнемо да се ревитализујемо, односно да избегнемо да нас нека друга сила озбиљно угрози зато што смо прерано покушали да идемо у том правцу. У противном, ако балансирање доживљавамо као идеолошки постулат, а не тек стратешки метод, лоше нам се пише. Тако би било и да живимо у неким мирнијим временима. Тим пре је тако када, у погледу вишеслојне и полицентричне напетости, светски односи све више подсећају на стање у деценији пред Први светски рат. У таквим околностима, поготово када се ради о нацији као што је наша, коју би многи желели да и даље черече, ваља се сетити мисли великог српског државника из поменутог бурног периода. Ради се о Миловану Миловановићу (1863-1912) и његовима речима: „Треба увек имати сув барут и наоштрен мач, две ствари које ни једна гаранција не може заменити“. Наравно, и колико толико здраву економију, без које је све друго непостојано. СВЕ СМО ПРОБАЛИ И – НИШТА Са водећим западним средиштима моћи пробали смо свашта – од изигравања луде Насте до најприземнијег додворавања – како би нам помогли да станемо на ноге. Али ништа нисмо добили. И како бисмо када се ради о онима који су нам раније пребијали ноге а и даље штошта прижељкују да нам отму? Остаје нам једино шанса да ојачамо своје војне потенцијале и дођемо до инвестиција и других за привреду спасоносних аранжмана на неким другим странама. А оне могу да буду једино руска и кинеска. Тако смо стигли до врло реалних а великих предлога који су Србији, асиметрично од одбрамбене до економске области, понуђени из Москве и Пекинга. При томе се од нас не тражи да се окренемо против Запада, тј. да одустанемо од политике балансирања. Друга страна медаље је што су Вашингтон, Брисел и Берлин спремни да толеришу наше балансирање само док је оно дугорочно стерилно, односно док води нашем фазном труљењу уместо јачању. За оне који су, у циљу разбијања српског фактора и његове постмодерне окупације током 90-тих година прошлог века на нас извршили серију агресија, ми смо подобан партнер само ако смо на коленима. Чинимо ли било шта да се консолидујемо – а поготово ако у том правцу делујемо у сарадњи са силама које англосаксонске, немачке и њима подређене ЕУ елите сматрају конкурентским – поново постајемо негативци. ИЗМЕЂУ ПРОДУКТИВНОГ И ЈАЛОВОГ БАЛАНСИРАЊА Ствари тако стоје. Све друго су илузије, а то што из редова поменутог западног табора наше лидере неко тапше по рамену и хвали зато што су кооперативни, за нас, ван контекста куповине времена, ништа добро не значи. А за куповину времена већ је касно. Стога се надам да ће се председник српске Владе из Кине вратити са конкретизованим аранжманима, односно да ће Србија ускоро кренути путем продуктивне а не тек декларативно много интензивније сарадње са Русијом. Онда нека и Столтенберг долази у Београд, макар слушали и његове отужне, тек мало прежвакане највулгарније рационализације агресије на Србију, којима смо такође бомбардовани пре петнаестак година. Тада би и балансирање, по принципу ред Руса, Кинеза и НАТО експонената, поново имало смисла. Без тога оно је истрошено! Официјелни Београд сада је на потезу. Ако искрено мисли о националним интересима, мора да преузме ризик – макар и испровоцирао отворено непријатељство оних за које је само слаба Србија добра Србија – и модификује наше балансирање у продуктивном смеру. Штавише, верујем да нам наши лажни западни пријатељи ни тада неће постати већи проблем него што су сада јер им, у ситуацији када се њихова глобална хегемонистичка позиција урушава, не одговара да нас потпуно гурну на неку другу страну. Објављено у „Политици“ 25. новембра 2015. Видовдан <http://www.vidovdan.org/aktuelno/item/70622-dragomir-andelkovic-ne-konstruktivno-balansiranje> -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на http://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/011b01d1278d%2490457c80%24b0d07580%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
