dw.com <http://www.dw.com/sr/ferhojgen-lagani-sunovrat-evrope/a-18956659?maca=ser-newsletter_serbian-2425-html-newsletter>
Ferhojgen: Lagani sunovrat Evrope | Politika | DW.COM | 04.01.2016 Deutsche Welle (www.dw.com) Dojčlandfunk: Kriza evra i dalje traje, kao i konflikt u Ukrajini. Desničarski populisti jačaju širom Evrope, Velika Britanija preti istupanjem iz EU, pukotine u evropskom projektu se dobro vide i na primeru odnosa prema izbeglicama. Kao da je raspad EU u međuvremenu postao realan scenario. Da li Evropa posrće? Ginter Ferhojgen: To je još blago rečeno. Mislim da smo 2015. doživeli početak sunovrata koji će se dogoditi ukoliko ga energično ne sprečimo. Rastakanje Evrope ne treba zamišljati kao neku vrstu eksplozije, gde se sve odjednom raspada, nego kao dugotrajni mučan i bolan proces političkog i ekonomskog sunovrata koji će nas u sutrašnjici potisnuti na margine sveta i smanjiti naše životni standard. To je presek stanja. Nabrojao sam već razne krize... da li je neka od njih odlučujuća za eventualnu budućnost Evrope ili su sve te krize samo simptomi? U pravu ste, to su simptomi. Trebalo bi se zapitati šta je zajednički razlog za nesposobnost da se nosi s krizama. Verujem da je taj razlog činjenica da se Evropa u poslednjih deset godina ne podrazumeva. Umesto toga porasla je sumnja u veliko obećanje evropske integracije – mir i blagostanje za sve. Danas u Evropi posmatramo duboke političke i ekonomske podele koje stvaraju napetu atmosferu u kojoj se kompromisi pronalaze sve teže. Jer vlade reaguju na ono što doživljavaju kod kuće. Uhvaćeni smo u vrzino kolo: populističke struje jačaju – i to ne samo na desnoj strani, iskreno se mora priznati da se to dešava i na levici posebno kad pogledate evropsku osu sever-jug – i kroz rastuću skepsu u društvu vlade još više gube volju da slede princip prema kojem bi Evropa bila iznad nacionalnih interesa. To je odlučujuće. Izgubila se svest o tome da smo mi (EU, prim. red.) sudbonosna zajednica u kojoj mora važiti svi za jednog i jedan za sve. To podrazumeva i spremnost da se u nekim okolnostima podnesu žrtve. Na istoku EU se izdvojila grupa država koju bismo mogli da označimo antiprotivnom. Neki sada tvrde da je čitav proces proširenja EU na istok zapravo propala stvar. Kako Vi to vidite? Ne verujem u to. Zapitajte se kakvo bismo stanje u Evropi imali da su sve te mlade demokratije srednje i istočne Evrope politički ostale na ničijoj zemlji. Odluka o njihovoj integraciji je bila istorijski nužna i istorijski ispravna. Podsećam da u nekima od tih zemlja građani uživaju samo delić blagostanja koje mi uživamo i tamošnjim vlastima je teško da objasne ljudima da treba da podnesu deo tereta. Ali slažem se s Vama, više bi bilo u evropskom duhu ukoliko bi svi bili spremni da preuzmu pošten deo posla u prijemu izbeglica. No ima još nešto što nažalost moram da kažem: nespremnost da se od Nemačke preuzme deo tereta je na neki način ispostava računa za nemačku politiku poslednjih godina koja je u Evropi tumačena kao sve samovoljnija i hladnija. Kako sprečiti taj lagani i mučni sunovrat Evrope, o kojem pričate? Da li je rešenje, kako neki traže, više Evrope? Ili, kako Britanci traže, manje Evrope? Fraza više Evrope u ovom trenutku nije baš od pomoći jer je jasno da većina ljudi to shvata kao pretnju. Više Evrope će nam izvesno trebati, više integracija na polju spoljne i bezbednosne politike, više integracija u ekonomskoj i finansijskoj politici. Ali tamo možemo da stignemo tek kada načinimo Evropu boljom. U tom pogledu sam bliži onome što kažu poslovično razumni i pragmatični Britanci: Hajde da vidimo šta ljudi zapravo žele i šta možemo bolje. I tu dolazimo do centralne stvari: prema mom ubeđenju, ljudima najviše smeta osećaj da se njima upravlja iz dalekog Brisela i da oni na to nemaju nikakvog uticaja. Osećaj da se propisi sve više donose na tehnokratski i birokratski način, iako bi jednako dobro ili još bolje mogli da se donose na nacionalnom ili regionalnom nivou. Ja sam za to da još mnogo striktnije nego do sada sprovodimo princip da se na evropskom nivou reguliše samo ono što mora biti tako regulisano, ono što nacionalne države ne mogu. Drugo pitanje je da li je zaista neophodno da se Evropa ostvaruje kroz sve više propisa, usklađivanja i pravila. To su dve britanske poente: da li kompetencije koje su u nekom momentu prenete Briselu mogu da se vrate na nacionalni nivo, ako nije neophodno da se regulišu evropski? I da li može da se smanji to brdo ponekad besmislenih, skupih i veoma birokratskih propisa? To bi bio vidljiv znak da su brige građana shvaćene ozbiljno. U tom smislu je diskusija pred referendum u Britaniji možda i šansa, a ja bih savetovao da se Britancima izađe u susret. Naravno da u tome postoji granica. Recimo kada se radi o ključnim principima kao što je sloboda kretanja u Evropi. Ko u to dira, taj dira u temelje – to jasno mora da se kaže našim britanskim prijateljima. Mogućnost da se slobodno krećemo u okviru Evrope je najvidljiviji simbol evropske volje za ujedinjenjem. Ako to propadne, onda stvarno ne znam kako da se zaustavi sunovrat o kojem sam govorio. *Ginter Ferhojgen, 1944, bio je generalni sekretar nemačkih Liberala, ali je kao član levo-liberalnog krila stranke napustio partiju 1982. u znak protesta zbog koalicije sa demohrišćanima. Od 1983. do 1999. je bio poslanik socijaldemokrata u Bundestagu, a nakon toga postaje komesar za proširenje EU u Komisiji Romana Prodija. U prvom sazivu komisije Žoze Manuela Baroza bio je zamenik predsednika i komesar za industriju. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00ae01d1471b%241fafa970%245f0efc50%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
