blic.rs <http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/dr-mihajlo-crnobrnja-za-blic-daleko-je-b olji-zivot/13j9j4d>
Dr Mihajlo Crnobrnja za "Blic": Daleko je bolji život Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija Lana Gedošević | 06. 03. 2016 - 22:12h Izbori će usporiti započete reforme, a ove godine ne bi trebalo očekivati znatniji rast plata i penzija. Ali je poskupljenje struje vrlo izvesno, kaže za "Blic" ekonomista prof. dr Mihailo Crnobrnja. Najvažnija su nova radna mesta, kaže Crnobrnja Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji kaže da je teško zamisliti da će se nova Skupština konstituisati za manje od tri meseca. - Dakle od marta i najmanje do juna nema zakonodavne aktivnosti, a Vlada fukcioniše u tehničkom svojstvu, bez prava na dramatične iskorake - kaže Crnobrnja. Kada će taj bolji život? - Bolji život, a da se to stvarno i oseti, desiće se kad uspemo tri-četiri godine zaredom da ostvarimo stope rasta društenog proizvoda od tri i više odsto. Onda će biti prostora i za nešto osetniji rast zapošljavanja, plata i penzija. Ove godine se očekuje rast društvenog proizvoda od 1,5 odsto. Međutim, to će biti jako teško ostvariti jer nam svetski i evropski tokovi ne idu naruku. Čak iako se ostvari, teško će se pretvoriti u osetan boljitak. Statistika kaže i da je nezaposlenost manja. Ipak, da li je realno po tom pitanju nešto bolje? - Tačno je da statistika registruje manju nezaposlenost. Međutim, zaposlenost nije bitno porasla, a društveni proizvod za oko 1 odsto. Mislim da raskorak između "velikog" pada nezaposlenosti i malog rasta zaposlenosti treba tražiti u penzionisanju, odlasku u inostranstvo i radu u sivoj zoni. Manji broj nezaposlenih smanjuje pritisak na socijalna davanja. Međutim, nama je u ovom trenutku najvažnije produktivno, novo zapošljavanje koje će uvećavati društveni proizvod, a time i životni standard. Ima li u ovoj godini mesta za povećanje plata i penzija? - Sve zavisi od kretanja društvenog proizvoda. Pošto je malo verovatno da će on u ovoj godini dramatično skočiti, ne bi trebalo očekivati ni rast plata i penzija. Možda par stotina dinara, pogotovo ako i kada poskupi struja. Hoće li biti tog poskupljenja? - Teško je reći kada, a pogotovo koliko. Činjenica je da je struja kod nas neodrživo jeftina. Moraće da poskupi, verovatno na jesen. A koliko, to će biti više politička nego ekonomska odluka. Koliko smo, kao država, trenutno zaduženi i koliko to opterećuje državne finansije? - Spoljni dug je dvostruko veći nego što bi smeo da bude. Mi smo jedna od retkih država koja je zakonski maksimizirala spoljašnje zaduženje, i to na 40 odsto društvenog proizvoda, a on je sada preko 80 odsto i raste i dalje. To će dovoditi do sve većih teškoća u otplaćivanju duga. Ima nekih dobrih poteza kao što je uzimanje novih povoljnijih kredita sa nižom kamatom i prevremeno vraćanje skupih kredita. Kad pogledamo šta nam je najavljeno u perspektivi, to su krediti iz Emirata, Azerbejdžana, Rusije, a i prugu do Budimpešte Kinezi ne žele da grade kao investitori nego kao kreditori, kao što su gradili i Pupinov most. Rok za završetak privatizacije je ponovo pomeren. Šta će biti sa radnicima koji u tim firmama rade? - O brzom završavanju privatizacije slušamo već dosta dugo, s tim što su rokovi pomerani nekoliko puta. Sada je to 31. maj. Skloniji sam da verujem da će doći do još jednog pomeranja, ovog puta zbog vanrednih izbora. Sudbina radnika će biti određena uspehom privatizacije. U preduzećima koja se privatizuju vrlo je verovatno da će doći do smanjenja zaposlenih, ali ne i otpuštanja svih. Neprivatizovana preduzeća će u stečaj i radnici će biti tretirani kao socijalni slučajevi. Železara - najteži kamen oko vrata Šta je sa reformom javnih preduzeća poput "Srbijagasa"," Železnica", EPS-a, "Resavice", RTB "Bor"... Ko je tu najteži kamen oko vrata? - To je proces koji je započet, ali ne svom snagom, kao što je obećano u predizbornoj kampanji. Deo problema se rešava reorganizacijom, modernizacijom i racionalizacijom, bez imovinske transformacije. Drugi deo, na primer RTB "Bor", u nekom će trenutku krenuti putem privatizacije. Teško je odabrati najteži kamen među pomenutima. Da ste uključili i smederevsku "Železaru", onda bih bez dvoumljenja nju odabrao kao najteži kamen koji nam visi oko vrata već decenijama. Dinar će gubiti vrednost Kakva je vaša procena kada je u pitanju kurs evra? Da li se očekuje dalje slabljenje dinara i kojim tempom? - Mislim da će tokom ove godine dinar i dalje gubiti vrednost. Ne dramatično, već vrlo sporo, kao što je slučaj poslednjih nekoliko meseci. Narodna banka interveniše da spreči velike oscilacije, ali i da održi cenovnu stabilnost, da smanji inflaciju. S druge strane, lagano klizanje dinara čini naš izvoz kurentnijim, a izvoz je jedan od bitnih faktora koji određuju stopu rasta društvenog proizvoda. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/005101d17826%2476860500%2463920f00%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
