nedeljnikafera.net <http://nedeljnikafera.net/bozidar-spasic-propast-udbe/>
Božidar Spasić: Propast UDBE! | Afera admin U jednom trenu isterano sa posla preko 400 operativaca DB, šiptara koji su stvarno bili lojalni državi. Tada ni jedan operativac SDB Srbije nije znao ni da bekne albanski jezik Notorna je činjenica da je u nekim godinama koji su za nama, mesec mart bio prava noćna mora ne samo za državu, društvo i pojedince, nego i za Službe državne bezbednosti. U martu je izvršen i genocid nad Srbima na Kosovu i Metohiji od strane šiptarskih bandi. Tako je već čuvenog 9. marta, kada su u Beogradu izbile demonstracije, navodno nezadovoljnih gradjana, programskom politikom tadašnje RTS Srbije, SDB imala značajnu ulogu. U centrima državne bezbednosti Srbije, u Beogradu direktno su prenošeni dogovori tadašnjih organizatora demostracije jer je SDB imala ne samo podmetnute prisluškivače u hotelu Mažestik, gde je bio štab demonstranata, već i ogroman broj saradnika koji su po čoškovima ulica nepostedno obaveštavali operativce o namerama organizatora. No i pored mera SDB Srbije je izgubila tu bitku. Demonstranti su zauzimali Beograd uništavali imovinu i policijska vozila i pretila je opasnost državnog udara. Šta je pošlo po zlu. Nonšalantnost i olako shvaćena dobra organizacija tzv. opozicije, koja je imala super logističku bazu, neverovatan način komuniciranja između grupa i nesumnjivo hrabre momke iz beogradskog podzemlja koji su predvodili direktne tuče sa baš slabo opremeljenim policajcima koji su na Trg republike dovoženi iz Vranja, Niša, Čačaka. U vreme najžešćih demonstracija negde oko 17 časova, u kabinetu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srbije, sedeli su svi policijski generali, raznorazni političari i uz čevapćiće i dobro vino posmatrali na nekoliko ekrana šta se zbiva na ulicama Beograda. Direktne komande izdavao je lično ministar Radmilo Bogdanović. Te komande će kasnije biti predmet skupštinske debate i formiranja anketnog odbora koji je utvrđivao da li su preduzete mere policije bile prekomerna sila a posebno ko je izdao nalog da se studenti koji su krenuli ka demonstrantima da ih prebijaju na Brankovom mostu. Sicajem okolnosti prisustvovao sam radu te Komisije. Ministar je uporno tvrdio da on nije izdavao takva naredjenja o prekomernoj sili, tadašnji šef Resora DB, Jovica Stanišić se po običaju pravio da nije umešan ni u kakve komande i naradjenja. Nakon nekoliko dana u kancelariju SDB je ušao komandant specijalne jedinice iz Novog Sada i na sto stavio dve male magnetofonske trake. Ministar je zaboravio da u svakom komandnom vozilu koje je na vezi sa ministrastvom se snimaju razgovori. Iz traka se nedvosmisleno utvrdilo ko je izdao naređenja o prebijanju studenata na Brankovom mostu. Nakon nekoliko dana ministar je morao da bude smenjen. Da je SDB Srbije olako shvatala probleme pokazuju i dogadjaji na Kosovu. Sve dok je Savezna služba državne bezbednosti kontrolisala situaciju na Kosovu i Metohiji, srpska SDB je bila uljuljkana jer je neko drugi za nju radio veoma važan posao. Što bi rekao naš narod savezna DB je čuvala leđa srpskoj DB. Naša javnost ne zna da je u jednom momentu isterano sa posla preko 400 policajaca i operativaca državne bezbenosti šiptara koji su stvarno bili lojalni državi kojoj pripadaju. U tom momentu ni jedan operativac SDB Srbije nije znao ni da bekne albanski jezik pa su za sedam operativaca organizovali brzi kurs učenja tog jezika. Iz Beograda su u Prištinu odlazili operativci koji nikada nisu ni bili na Kosovu i Metohiji. Srbija se ponašala nonšalantno zaboravljajući da nema više Savezne službe bezbednosti koja je zapravo svo vreme štitila njenu bezbednost u pokrajini. Ne snalazeći se nikako sa novim bezbednosnim izazovima srpska SDB je gubila bilo kakvu orjentaciju o tome šta treba da preduzme. Informacije koje su dolazile do Miloševića su ukazivale da se stvar drži pod kontrolom. A nije bilo tako. Kad je nastupilo bežanje iz Prištine i drugih većih gradova na Kosovu brojni pripadnici službe su bacali dokumenta i oružije. Godinama je posle toga vođena istraga unutar SDB Srbije. Loše procene i oslanjanje na nekog drugog, uvek obaveštajni aparat dovode u bezizlaznu situaciju. Nažalost na ovim prostorima nije napisana niti jedna knjiga koja će se ozbiljnije baviti istorijom naših bezbednosnih službi, gde bi se analizirale i operacije te službe. A na procesu u Minhenu, Perkoviću i Mustaću za ubistvo direktora INE - Stjepana Đurekovića, angažovana su dva "nezavisna" eksperta - Bernd Robionex, te dr Christian Axbee Nielsen koji su na preko dve stotine stranica i oko deset hiljada dokumenata pokušali da analiziraju naše tajne policije od njenih nastanka. Uzgred, dok pišemo ovaj tekst stigla je informacija da je nemački sud objavio presudu u Minhenu od preko 260 stranica. Kad bude bila dostupna analiziraćemo je za čitaoce Afere. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00b801d2a900%24343e2db0%249cba8910%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
