blic.rs <http://www.blic.rs/vesti/politika/intervju-milan-st-protic-dobar-zivot-pod-titom-smo-platili-kosovom/hh94sqw>
INTERVJU Milan St. Protić: Dobar život pod Titom smo platili Kosovom Foto: O. Bunić / RAS Srbija Ranko Pivljanin | 02. 04. 2017 - 19:18h Osim što je istoričar sa doktorskom titulom stečenom na prestižnom Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari (SAD), Milan St. Protić je i praunuk prvog predsednika Vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Možda po onom Jungovom sinhronicitetu ili, pak, po nepredvidivoj logici stvari, zapalo ga je da zemlji kojoj je temelje postavljao njegov slavni predak baš on ispiše istorijski epitaf na njenom nadgrobnom spomeniku. Milan St. Protić: Prvi i najvažniji interes Srbije je da pronađe rešenje za Kosovo. To pitanje, kao i Hag, s dnevnog reda trebalo je skinuti 2001. godine i da ova zemlja krene napred Uradio je to knjigom "Velika iluzija: Život i smrt Jugoslavije" u kojoj je, sa onim poželjnim viškom strasti koja ničim ne remeti svet činjenica, izveo genezu jedne države lepog imena, još lepše teritorije, plemenite ideje u svom temelju kojoj, po onome kako to vidi Protić, nije bilo spasa. Moglo bi se reći da je rođena sa sistemskom greškom u sebi ili, možda, tačnije sa kodom za samouništenje koji se aktivirao nekoliko puta sve dok na kraju nije potpuno rasturio njen krhki oklop koji su podrivali i oni iznutra i oni spolja. I zato odgovor na pitanje o tragici Jugoslavije i uzrocima njenog neslavnog kraja preuzimamo sa početnih stranica knjige "Velika iluzija: Život i smrt Jugoslavije": "Bila je odveć lepa da bi bila i srećna. Više privid i ideal nego država i društvo; nedosanjani san više nego trezvena istina... U toj zemlji je bilo svega sem uzajamne iskrenosti i razumevanja za drugog. Svako je iz nje hteo da ugrabi najveću korist, potčini sebi ili napusti zauvek. U Jugoslaviju su verovali malobrojni, uglavnom zanesenjaci i pesnici. Ostalima je služila za ličnu upotrebu. Tek se dvadeseti deo njenog stanovništva osećao i izjašnjavao Jugoslovenima. Većina je pripadala svojim matičnim narodima u čežnji za sopstvenom državom. Intelektualna konstrukcija integralnog jugoslovenstva nametana odozgo između dva rata srušila se pred naletima nacionalnog separatizma i bratoubilačkog rata. Potom je naišla komunistička revolucija, a s njom i etnički federalizam. Na kraju, opet građanski rat i na njegovim zgarištima male nacionalne države. Poslednji čin je završen i zavesa je najzad mogla da se spusti... ...Služila nam je kao zgodan izgovor za sve nacionalne poraze. Za jedne je predstavljala okove, drugima je bila mitomansko oruđe. Jedni su želeli što pre iz nje, drugi su je prisvajali samo sebi. Narodi koji su je činili, Srbi i Hrvati na prvom mestu, nikad se nisu voleli. U okviru zajedničkog slovenskog bića, zapatile su se tri rivalske religije, dva oprečna identiteta i interesi svetskih sila. Sasvim dovoljno za siguran put u pakao. U takvim okolnostima bolje nije moglo da se dogodi". Kako je uspeo melting pot u Americi među onoliko nacija, a nije u Jugoslaviji među gotovo istim narodima? Da li se to može opravdati onim narcizmom malih razlika? - Ameriku su stvarali ljudi koji su se svog evropejstva odricali. To su evropski očajnici, i ne samo evropski, koji su tamo tražili novu sreću i novu sudbinu i zato ništa od evropskog sa sobom nisu poneli. Otuda je nacionalna ideja u Americi nepostojeća. Postoje samo državna i građanska ideja, ali ne i ideja etničke pripadnosti. Postoji i rasna ideja i to je američka rak-rana jer je rasni identitet još netrpeljiviji od etničkog. U Evropi je i dan-danas dominantan nacionalni identitet. Gde je ključ nesporazuma između Srbije i Amerike? Srbi su voleli Ameriku i odrastali na njenim mitovima... - SAD su posle Drugog svetskog rata preuzele ulogu vodeće svetske sile koju do tada nisu imale, a mi smo imali problem kao i svaki drugi mali narod sa svakom velikom silom. Imali smo ga sa Osmanskim carstvom, Austrougarskom, Velikom Britanijom, Nemačkom, Rusijom, čak i sa Francuskom, pa na kraju i sa SAD. Zato što je naša ambicija bila da se oslobodimo i ujedinimo u jednu državu i da dominiramo Balkanom. To je suprotno interesima svake velike sile i na tom pitanju smo sa svakom od njih dolazili u sukob i u raskorak. Svaka sila je bila suprotstavljena toj ideji kod nas kao što je bila suprotstavljena toj ideji kod Grka, Mađara ili bilo koga drugog naroda koji je težio da izvrši jedno takvo nacionalno ujedinjenje koje bi poremetilo ravnotežu snaga. Stara latinska izreka "Divide et impera". Dakle, na Balkanu treba da bude nekoliko relativno jednakih nacija i država koje su u međusobnom rivalstvu. Kako vidite savremeni trenutak Amerike, čini se da je u reteriranju i da se ne snalazi dobro u međunarodnim odnosima? - Nikada se Amerika nije dobro snalazila u međunarodnim okolnostima zato što njoj uloga velike sile i međunarodnog faktora nije ni svojstvena ni prirodna. To je bivša kolonija koja se u ratu za nezavisnost oslobodila svoje metropole i ona nema taj mentalitet velike sile, a hoće to da bude i zato je njena spoljna politika takva. Slon u staklarskoj radnji? - Tako je. Amerika je nakon Drugog svetskog rata izašla kao najpopularnija država na svetu i kao spasilac sveta u svakom pogledu - u vojnom, kasnije i u ekonomskom. A za pedeset godina je doživela da je ceo svet mrzi i da više nema nikoga ko je voli i da, apsurdno, najbolje stoji u Japanu, na koji je bacila dve atomske bombe. Rusija je trenutno ne trn nego, čini se, kolac u oku Americi? - Mislim da je Ameriku iz ugla jednog Rusa najbolje ocenio Solženjicin davne 1978. godine, kada je održao onaj čuveni govor na Harvardu. Iz tog govora i onoga što je usledilo - ljutnja i razočaranje američkog establišmenta u odnosu na Solženjicina, nakon čega se vratio nazad u Evropu - vidi se koliko Amerikanci, u proseku, ne razumeju Ruse. Čak ni onda kada su u pitanju ljudi poput Solženjicina. Da parafraziram, on im je tada pomenuo američko licemerje prema Sovjetskom Savezu koje pokazuju tako što im je on, s jedne strane, navodno rival, dok na drugoj strani sve čine da ga podrže zajedno sa režimom. Logično, bio im je "raison d’être" njihovog opstanka i Zapada kao paradigme uspešnog i jedinog mogućeg boljeg sveta? - Osim toga, u takvom odnosu snaga imali su direktne ekonomske koristi. U tome i jeste odgovornost Amerike: ona nije simbol, nije svetionik slobode i demokratije, kako se predstavlja, nego je, u stvari, licemer. Jer, to kako su građani Sovjetskog Saveza živeli njih nije zanimalo. Jugoslavija je još bolji primer tog licemerja. Oni su tolike decenije podržavali Tita vrlo dobro znajući šta se u zemlji događa, podržavali su i Sadama Huseina u ratu protiv Irana, mudžahedine u Avganistanu, da ne nabrajam dalje... Naravno, iza toga uvek stoji sila i taj džonvejnovski nastup u diplomatiji gde se sve rešava revolveraški. Ričard Holbruk je, možda, bio najbolji primer te vrste politike. Foto: O. Bunić / RAS Srbija "Rusija uvek vodi politiku u skladu sa svojim interesima, a svet iz Moskve izgleda drugačije nego iz Beograda" Da se vratimo na teren Balkana. Crna Gora je pred ulaskom u NATO, kako je to Rusija sebi dopustila? - Nikada Balkan nije bio primarni spoljnopolitički interes Rusije. Ni onda kada je bila najjača. Kao što znamo, ona se i 1948. godine veoma lako odrekla Jugoslavije, tako je i danas i ne mislim da se tu nešto promenilo. Nakon što se povukla iz jugoistočne Evrope, Rusija se vratila svojim primarnim interesima. I zato se koncentriše na ono što su njeni prvenstveni spoljnopolitički interesi, a oni su uvek na granicama Rusije. Otuda Ukrajina, Krim, srednja Azija. Mi smo uvek bili moneta za potkusurivanje. Jedan jedini put kad je Rusija svoje rešenje nametnula Balkanu, 1878, ona je napravila veliku Bugarsku, nije napravila veliku Srbiju... Rusi su 1812. godine prodali Karađorđa... Kako su ga prodali? - Lepo. Prvo su ga 1806. nagovorili da ne prihvati Ičkov mir i onda ga 1812. pustili niz vodu. Tako je propao Prvi srpski ustanak. Rusija nam je vrlo često pomagala, i to svesrdno, ali je bilo trenutaka kada su procenjivali drukčije. Pogrešno je procenjivati da će Moskva voditi politiku u skladu sa našom, već će uvek voditi politiku u skladu sa svojim interesima. Svet iz Moskve izgleda potpuno drugačije nego što izgleda iz Beograda. Ruske interese i poziciju ne razumeju često ni sami Rusi, a mi pogotovo. Isto tako kako pojednostavljeno tumačimo američku politiku, tako razumemo ili ne razumemo rusku. Kako vidite političku scenu unutar Srbije, kako su nam se dogodili svi ovi od raspada SFRJ naovamo? - Svi vole marionetske vlasti! Šta je bio Tito? - Sitna marioneta u rukama velikih sila i baš zato što je bio takav, sitan, kaćiperan i sklon korupciji, odgovarao je da za njih radi posao. Baš sitna marioneta? - Oni su, prvo Rusi a potom i Zapad, kreirali njegov imidž, ali on nikada nije učestvovao u nekom ozbiljnom međunarodnom događaju. Niti je smislio nesvrstane, o čemu se ovde pričalo. I šta znači cela ta priča da jedan šloser može da bude genije svetske politike? Znači li to da deca ne treba da uče školu nego da budu šloseri, pa će biti kao Tito? Zašto ste smenjeni sa ambasadorskog mesta u Vašingtonu? - Smenjen sam jer sam pravio aranžman o izručenju Miloševića i to na svoju ruku. Kad je došla nova Bušova administracija i Kolin Pauel za državnog sekretara, imao sam dobre veze i smatrao sam da vredi pokušati s tim aranžmanom koji bi podrazumevao da se sa dnevnog reda skinu sva otvorena pitanja: saradnja sa Haškim tribunalom, pitanje Kosova i finansijska injekcija za SR Jugoslaviju. Amerikanci su tada tražili samo dvanaest imena za Hag! Među njima je bilo samo jedno uniformisano lice i to general Ratko Mladić, ostalo sve političari. Aranžman za Kosovo je napravljen tako gde bi budućnost Kosova zavisila od Srba koji su živeli na Kosovu i koji su tamo rođeni i podrazumevalo ja da svako od njih ima pravo glasa na Kosovu. Takvih je bilo preko 600.000 i iz toga je proizilazilo da bez njih nije bilo moguće doneti ni Ustav Kosova ili ustavni okvir i to su Amerikanci prihvatili. Na prvom popisu u junu 2001. koji je organizovao OEBS mogao je da se registruje svako ko je rođen na Kosovu, ali je Koštunica to torpedovao i odlučio da se bojkotuje i krene drugim putem. Ja sam smenjen i stvar je otišla drugim putem. I tad i sad, mislio sam i govorio da je prvi i najvažniji interes Srbije da pronađe rešenje za to pitanje. Smatram da je to pitanje, kao i Hag, s dnevnog reda trebalo skinuti 2001. i sva ostala pitanja i da ova zemlja krene napred. A ne da se vraća nazad i zavarava iluzijama. Albanci već došli do Vranjske Banje, a mi govorimo o Kosovu! Dvanaest novih minareta je niklo uz autoput od Preševa do Vranja, dve benzinske pumpe, obe su albanske. I ko tu koga laže i pravi ludim? Zabranu povratka Srbima na Kosovo posle Drugog svetskog rata nije potpisao Albanac nego Srbin - pop Vlado Zečević. Dobar život pod Titom o kojem se danas govori je plaćen Kosovom, da se ne lažemo. Mi smo pristali na tu vrstu prodaje i korupcije. Šta će, na kraju, biti? - Mi se gasimo kao narod. Jedino akademik Vlada Kostić o tome govori. S jedne strane se gasimo biološki - ne rađamo se, s druge strane nam mladi odlaze u svet. Ova Srbija nije ništa drugo nego krava muzara od koje otima i uzima ko šta i koliko stigne i za nju ih nije briga. Premalo je ovde ljudi koji ovu državu zaista vole. Oni u Hrvatskoj svoju državu iskreno vole. Čekali su je hiljadu godina i vole je. A mi smo je gotovo raskrčmili? - Ovo danas je poslednji patrljak Titove Jugoslavije. Ova godina je 800. godina otkako se Srbija krunisala sopstvenom krunom. Hoće li iko to obeležiti? Da su kojim slučajem Karađorđevići Hrvati, oni bi kraljevinu obnovili u roku od 24 sata. I zamislite da se Republika Srpska zove Kneževina Srpska, kako bi svet gledao onda na pitanje BiH? Nisam ja monarhista iz ubeđenja - da sam Francuz, bio bih republikanac, ali u svetu u kojem živimo to malo znači. Malo ima onih koji su se krunisali svojom krunom, a mi smo i to odbacili. Rivalstvo Rusije i Nemačke - Rusi na svojoj zapadnoj granici ili na istočnoj granici Evrope imaju preko sto miliona ljudi, većinom Slovena, koji su veoma antiruski raspoloženi. Da sam na mestu nekoga u Moskvi, to bi me brinulo. Problem Rusije u Evropi je u tome što su od sebe uspeli da na razne načine, a nisu samo oni za to krivi, stvore kod slovenskih naroda Poljaka, Čeha, Rumuna, pa i Bugara, koji su veći rusofili od nas, duboko nepoverenje prema Rusima. Osim toga, glavno rivalstvo će da bude između Nemačke i Rusije. Nisu SAD primarni činilac na ruskim granicama nego Nemačka. Na toj osovini su pukla dva svetska rata i taj odnos je veoma kompleksan i potencijalno veoma opasan. INTERVJU Milan St. Protić: Dobar život pod Titom smo platili Kosovom <http://www.blic.rs/hh94sqw> http://www.blic.rs/hh94sqw Envoyé de mon iPad -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00ea01d2abfd%24cec5c9b0%246c515d10%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
