nspm <http://www.nspm.rs/hronika/analiza-vasington-posta-cetiri-razloga-zasto-se- vucic-kandidovao.html> .rs
Н1: Анализа Вашингтон поста: Четири разлога зашто се Вучић кандидовао Н1 У недељу су грађани Србије изабрали новог председника, бирајући премијера Александра Вучића с 54,9 процената гласова. Зашто би се председник српске владе одлучио за једну више церемонијалну позицију председника Републике Србије? На то питање покушава да одговори анализа Вашингтон поста. Како наводе, тај Вучићев корак одражава настојања да се учврсти позиција Српске напредне стране. Такође би могао бити и знак окретања Србије ка „нелибералној демократији“, политичком систему који је обележен слободним и поштеним изборима, али у којем су поткопани владавина закона, подела власти, слобода штампе и други типови слобода. Вашингтон пост у тексту истиче четири разлога која су навела Вучића да напусти гарантовану позицију премијера већинске владе непуних годину дана након последње изборне победе, позицију која носи више власти, и да се упусти у трку за председника Републике Србије. СНС не може себи приуштити губитак председничке функције Подршка коју је председник Николић имао у фебруару није баш обећавала, а осим Вучића, СНС није имао ниједног другог кредибилног и препознатљивог кандидата који би га заменио, пише лист. Упркос изузетно добрим резултатима на прошлогодишњим изборима, СНС се плашио да ће изгубити априлске председничке изборе, а то је нешто што Вучић тешко да је могао допустити, пошто би СНС-ов губитак могао ојачати тренутно слабу опозицију, али и нарушити Вучићев профил у медијима, доводећи у питање снагу и одрживост његове властите владе. А онда се десило неочекивано – појавила се нова конкуренција Иницијално, СНС није морао много да се брине, с обзиром на неуспех опозиције да се уједини око једног кандидата. Тада су се појавила два нова председничка кандидата: бивши омбудсман Саша Јанковић и бивши министар иностраних послова Вук Јеремић. Када су ове две веома популарне личности најавиле своје кандидатуре Вучић није имао избора до да се и он прикључи трци, констатује Вашингтон Пост. Та два кандидата, заједно с Љубишом Прелетачевићем Белим, „сатиричарем“ који је одлучио да се кандидује пошто опозиција није успела да се уједини, освојили су око 31 процента гласова, са Вучићем у трци. Мало ће се шта променити за СНС или за Вучићев утицај Упркос новој функцији, Вучић би могао видети мало важних промена када је реч о његовом утицају на дефинисање политике или на спровођење моћи зато што српски пропорционални систем вођству партије даје енормну моћ при избору ко ће се наћи у парламенту као посланик, констатује се у анализи. Отуд, као вођа СНС-а, председник Вучић контролисаће то ко ће га наследити као председника владе, састав нове српске владе, као и целу посланичку групу СНС-а у парламенту. Таква поставка ствари није сасвим нова у српској политици, подсећа ВП додајући да постоји, заправо, преседан током другог мандата Бориса Тадића од 2008. до 2012, када је водио Демократску странку, у то време највећу странку у Србији. Тадић је именовао Мирка Цветковића, непартијског политичара да формално води владу, али је заправо задржао реалну власт у својим рукама. Сада се очекује сличан сценарио. "Вучић засигурно неће поновити грешку свог претходника да се, као Николић 2012, одрекне места председника СНС-а", навди се у анализи. Искушење „нелибералне демократије“ Већина истраживања јавног мњења пред изборе предвиђала су Вучићеву победу у првом кругу, као што се и десило. С обзиром на доминантну победу, само је остало отворено питање ко ће бити нови премијер и какав ће бити састав нове владе. Иако ће наставити да креира политику у Србији, Вучић ће засигурно изабрати председника владе који је њему потпуно лојалан, тако да ће наставити да врши политчку моћ. Нажалост, то ће покренути питања о легитимности нове владе, с обзиром на то да је Вучић био тај кога су српски гласачи „изабрали“ као премијера пре непуних годину дана. Такође, постоји ризик да ће Вучићев прелазак на нову функцију (још једном) водити колапсу институционалног система земље. Ево због чега: у супротности са српским Уставом, моћ креирања и спровођења политике наћи ће се у рукама председника, а не у рукама премијера и његове владе. То неће бити јединствена појава у Европи: други такви примери укључују Путина (и Медведева) у Русији или Качинског (и Марцињкевича) у Пољској. Лист додаје и да је Вучићева кампања била наглашено негативна, у покушају да се дискредитују сви главни опозициони кандидати. Наводи се да је тражио од председнице парламента да суспендује рад Скупштине до завршетка избора, што је потез који је огрочио опозиционе партије. Уз апсолутну доминацију у медијима, што је упалило аларме у европским институцијама, ови потези су јасни показатељи да би Србија могла завршити на путу европских нелибералних демократија. Аутори текста су Бобан Стојановић, доктора на на Универзитету у Београду, и Фернандо Казал Берота, ванредни професор Универзитета у Нотингему. (Н1) -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/008101d2ae11%246f45d410%244dd17c30%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
