iskra 
<http://iskra.co/srbija/sad-nismo-izgubili-bitku-na-balkanu-ali-nas-brine-ruski-centar-u-srbiji/>
 .co 


САД: Нисмо изгубили битку на Балкану, али нас брине руски центар у Србији


3-4 minutes

  _____  

15.06.2017. - 11:09 

 

Фото: РТРС

САД су забринуте због изградње руског хуманитарног центра у Србији и 
потенцијалног специјалног статуса за особље који је Русија тражила, изјавио је 
високи званичник Стејт дипартмента задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји.

Он је на претресу о ситуацији у Југоисточној Европи, одржаном у Пододбору за 
европску и регионалну безбједносну сарадњу у Сенату, објаснио да је од виталног 
значаја за САД да Србија иде ка ЕУ, иако има културолошке и историјске везе са 
Русијом, преноси Глас Америке.

– Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због онога што је сада, него због 
онога што би могао да постане. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија 
тражила: специјални статус и имунитет за своје особље. Не вјерујемо да Русија 
има добре намјере да помогне Балкану да иде ка ЕУ – рекао је Ји.

Према његовим ријечима, Центар у Нишу, близу границе са Косовом, гдје САД имају 
око 600 америчких војника и 4.000 припадника НАТО мировних снага није позитиван 
помак.

– Важно је, и то увјерење дијелимо са Владом Србије, да Србија има потпуну 
контролу над својом територијом и свега што је на њој. Ако дозволи Русији да 
оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над дијелом своје територије – 
рекао је Хојт Ји.

Русија, како каже, користи зависност Западног Балкана од њеног гаса, као и 
слабости тамошњих држава: корупцију, неслободне медије, тензије међу сусједима.

– Тренд је забрињавајући, али не мислим да смо изгубили битку. Црна Гора је 
успјела да се одупре утицају Русије, видимо да се и ситуација у Македонији 
стабилизовала уз нашу и помоћ ЕУ – каже Ји.

Потпредсједник Пододбора, сенатор Крис Марфи оцјењује, међутим, да приједлог 
буџета САД не говори у прилог већем америчком присуству на Балкану.

Подсјећа да су фондови за страну помоћ за Албанију смањени за 98 одсто, 
Хрватску 60 одсто, Косово 48 одст, БиХ и Македонију за по 40 одсто, Црну Гору 
34, а Србију 31 одсто.

Ипак, и сенатори и учесници претреса сматрају да је, осим финансијске, важна и 
дипломатска подршка САД Западном Балкану.

Извршни потпредсједник Атланстког савета Дејмон Вилсон је оцијенио да „америчка 
равнодушност данас може да изазове кризу сутра“ и подсјетио да и ЕУ има своје 
проблеме, те да је Балкан зато препуштен Русији.

– Вријеме је да се ангажујемо на томе да све балканске земље спроведу реформе и 
да могу да постану чланице НАТО-а. Да осигурано да чланство Црне Горе буде 
успјешно и да размислимо о дугорочном америчком војном присуству у региону. 
Стално присуство америчких у оквиру НАТО снага на Косову може да спријечи 
утицај Русије – каже Вилсон.

РТРС, Спутњик 

Тагови:  <http://iskra.co/tag/eu/> ЕУ,  <http://iskra.co/tag/rusija/> Русија,  
<http://iskra.co/tag/sad/> САД

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected].
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/00b201d2e64a%241bb39cd0%24531ad670%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Reply via email to