intermagazin <http://www.intermagazin.rs/miroslav-lazanski-srbija-bi-mogla-da-izgubi-teritoriju-od-hrvatske/> .rs
МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ: „Хрватска би могла да одузме територију Србији!“ 3-4 minutes _____ 3 jula 2017 Piše: Miroslav Lazanski Spor između Slovenije i Hrvatske oko Piranskog zaliva međunarodna arbitraža rešila je kompromisom, iako je ta odluka u Hrvatskoj dočekana s odbijanjem i negodovanjem, a u Sloveniji s olakšanjem. No, posle prvih utisaka čini se da niti je Slovenija prošla nešto posebno dobro, niti je Hrvatska prošla nešto posebno loše. To jest, Slovenija je dobila na moru koridor širine 2,5 milja i dužine 12 milja radi direktnog izlaza iz svojih teritorijalnih voda u međunarodne vode, ali se taj koridor i dalje pravno tretira kao deo hrvatskih teritorijalnih voda i na tom prostoru Slovenija nema pravo nikakve eksploatacije ni mora ni morskog dna, dok Hrvatska ima. Tim koridorom Slovenija dobija pravo nesmetanog prolaska brodova i aviona, ali je to Zagreb i ranije predlagao Ljubljani. Istina, Slovenija je dobila tri četvrtine morskog prostora Piranskog zaliva i to je ono što Hrvatsku najviše boli. Kada je u pitanju granica na kopnu, međunarodna arbitraža se rukovodila katastarskim knjigama. Po tom principu Slovenija nije dobila sve što je tražila ni u području reke Dragonje ni u delu oko reke Mure. Katastar je tu bio odlučujući. Slučaj međunarodne arbitraže oko Piranskog zaliva prilika je da Srbija spremi svoj pristup rešavanju pitanja granice na Dunavu sa Hrvatskom. Naime, po katastru Hrvatska ima nekih 30.000 hektara zemljišta na našoj obali Dunava, dok Srbija ima oko 10.000 hektara na hrvatskoj obali Dunava. Hrvatsko zemljište po katastru zahvata i neka urbana područja na našoj strani Dunava, Apatin sa lukom, marinom i brodogradilištem, dok srpsko zemljište po katastru na hrvatskoj obali Dunava obuhvata jaruge, močvare i livade. Granica između dve socijalističke republike unutar SFRJ, Srbije i Hrvatske, išla je sredinom matice Dunava, i to je po međunarodnom pravu standardno rešenje, i to je bila Avnojevska granica. U procesu secesije od Jugoslavije Hrvatska se i pozivala na Avnojevske granice, a ne na katastar zemljišta. I Badinterova komisija je Avnojevske granice socijalističkih republika SFRJ proglasila međudržavnim granicama. Naravno, Dunav je tokom godina malo i meandrirao, promenio se glavni tok matice reke, pa i tu ima problema oko Šarengradske ade, odnosno čije je to ostrvo. Uglavnom, ako Srbija uđe u arbitražu sa Hrvatskom oko granice na Dunavu vrlo su male šanse da iz te arbitraže izađe zadovoljna. Kao prvo, imamo lošu startnu poziciju – nismo članica ni EU ni NATO. Kao drugo, međunarodna arbitraža većinom koristi anglosaksonsko pravo, odnosno precedentno pravo. A to znači, ako su u sporu između Slovenije i Hrvatske oko granice odlučivale i katastarske knjige onda će po tom precedentnom pravu u sporu između Srbije i Hrvatske takođe odlučivati katastar. U tom slučaju luka, marina i brodogradilište u Apatinu odmah mogu da se zatvore… (Politika) -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/013e01d2f468%2418d62830%244a827890%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
