dw.com <http://www.dw.com/sr/kina-prodire-preko-srbije/a-39869452?maca=ser-newsletter_serbian-2425-html-newsletter>
Kina prodire preko Srbije | Izbor iz štampe | DW Deutsche Welle (www.dw.com) 6-7 minutes _____ Nemačka štampa piše o Srbiji – i to o problemima sa nasiljem nad ženama, ali i o kineskim investicijama. Kina preko Srbije pokušava da ostvari uticaj u Evropi, ali i nudi povoljnije investicione dilove od EU. Dnevnik Velt piše kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „usred jedne diskusije o budućnosti Balkana skočio sa stolice i na tepihu svoje privatne sobe za posetioce razmotao ogromnu kartu. Sad ću da Vam pokažem šta je moja prava strast, rekao je, klečeći pored raznobojne karte Srbije, u koju su uzduž i popreko ucrtani planirani auto-putevi i železničke trase. Putevi i privreda, rekao je Vučić.“ „Putevi i privreda? Srbija se nalazi usred transformacije koja će, kako je obećao Vučić, okončati njenu izolaciju i otvoriti joj vrate Evropske unije. Pri tome se srpski predsednik ne oslanja samo na Evropu, već i na jednog starog saveznika na Istoku – Kinu. Sa nešto više od sedam miliona stanovnika, Srbija je jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja, pa izgleda kao čudan partner za namere Kine da dobije veću ulogu na kontinentu. No, stare veze između dve zemlje su doprinele da Beograd dospe u centar kineskog prodora u Evropu <http://www.dw.com/sr/srpska-vrata-evrope-za-kineze/a-38211306> . Za Srbiju i njene susede, prednosti su očigledne – to su neophodne investicije u infrastrukturu uz samo malo prepoznatljivih uslova.“ „Motivi Kine su manje vidljivi. Ali, jasno se Peking fokusirao na jugoistočno krilo. On pojačava svoj uticaj u zemljama koje će jednog dana verovatno biti punopravne članice EU. Proteklih godina, Kina je Srbiji zajmila novac za različite projekte. Na primer, 170 miliona evra za most preko Dunava kod Beograda, i 700 miliona za jednu elektranu. Jedna kineska firma je kupila jedinu srpsku železaru i obećala da će revitalizovati to preduzeće bez ukidanja radnih mesta.“ „Ono što kineske finansije čini tako atraktivnim, jesu uslovi ugovora – za razliku od međunarodnih banaka za razvoj kao što je Svetska banka, Kina je često spremna da ulaže i u projekte čija je ekonomska rentabilnost upitna – i to uz manje kamatne stope od onih koje su uobičajene na tržištu. Pošto zemlje koje nisu članice EU nemaju pristup njenim strukturnim fondovima, Kina je de facto jedina alternativa za zemlje poput Srbije. Beograd plaća kamate između 2 i 2,5 odsto na svoje kineske kredite, koji se u pravilo podižu na 20 do 30 godina.“ Režirana dobrodošlica Si Đinpingu u Smederevu prošle godine „Dugoročni cilj Kine je verovatno da uspostavi sopstvenu lokaciju za industrijsku proizvodnju koja ne bi opsluživala samo evropska tržišta, već i nova tržišta koja se protežu duž istočnog Sredozemlja, preko Srednjeg Istoka pa do Indije“, piše ugledni list. „Gotovo dve decenije posle rata na Balkanu, veliki deo infrastrukture Srbije još je u lošem stanju. Uz finansijsku podršku EU, Beogradu je uspelo da modernizuje neke saobraćajnice. Ali ima još mnogo posla. Brza pruga između Beograda i Budimpešte jasno pokazuje prednosti koje region nudi Kini, a i nagradu koju bi to angažovanje jednog dana moglo da donese. Iako su radovi na srpskoj strani već počeli, Brisel je sada počeo da ispituje da li je projekat u skladu sa pravilima EU o dodeli poslova na javnim konkursima. Za mnoge u regionu implikacije su jasne: s pravom ili ne, postupak Brisela vodi u otezanje i više birokratije. A za to vreme – na delu je Peking“, piše između ostalog u članku Velta koji se završava rečima jednog predstavnika Nemačkog društva za spoljnu politiku koji kaže da „EU i Nemačka moraju da nađu strateški odgovor“ na kineski proboj u Evropu. Ratna decenija, siromaštvo, patrijarhat… „Srbiju potresa niz ubistava žena <http://www.dw.com/sr/ako-se-desi-jednom-desi%C4%87e-se-opet/a-39754206> – počinioci su najčešće njihovi supruzi“, piše dnevnik Štutgarter cajtung. „Kriminalističke statistike pokazuju da u Srbiji ima prosečno 130 do 140 ubistava godišnje. Svaka treća ili četvrta žrtva je žena – žene najčešće ubijaju njihovi bivši supruzi, bivši partneri, ljubavnici, sinovi ili očevi. Tek pre mesec dana parlament je doneo zakon o sprečavanju nasilja u porodici. No, za sada je to samo plemenita namera bez ikakvih rezultata: poslednji slučajevi ubistava žena su demonstrirali neophodnost da se žene i deca bolje zaštite od porodičnih nasilnika.“ „Zgražavanje je sredinom jula izazvalo ubistvo 38-godišnje Beograđanke Maje D, koja je svog bivšeg supruga Marka N. još 2013. prijavljivala policiji zbog nasilja. A on je 2015. uspeo da izdejstvuje pravo da jednom nedeljno posećuje njihovog zajedničkog sina Mihajla. Ranija višestruka upozorenja majke nisu uslišena – sa fatalnim posledicama. Prilikom preuzimanja deteta, 43-godišnjak je zadavio najpre četvorogodišnjeg sina, da bi potom izbo nožem svoju bivšu suprugu i delimično teško ranio troje socijalnih radnika koji su priskočili u pomoć.“ U listu je pomenuto i ubistvo na Novom Beogradu gde je „pred očima troje zajedničke dece, jedan 48-godišnjak kamenom ubio svoju bivšu suprugu. Fatalno se završio i povratak 44. Dragane J. iz Austrije u Banatski Karlovac. Ljubomorni suprug je hteo da spreči njen ponovni odlazak u gastarbajterski egzil, pa je ubio nožem – a potom ubio i sebe.“ „Redovni nasilni ekscesi te vrste ne mogu da se objasne samo patrijarhalnim strukturama. Ratna decenija devedesetih godina i beskonačan period transformacije su gotovo svim zemljama bivše Jugoslavije doneli ne samo brdo ilegalnog oružja i traumatizovane ratne veterane, već i siromaštvo, emigraciju i potpuno poremećene socijalne strukture. Žene koje su zavisne od svojih supruga-batinaša osećaju da ih slaba država nedovoljno štiti. Uz sve to, susedi, ali i predstavnici zakona se nerado mešaju u porodične svađe...“ priredio Saša Bojić Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android <https://app.adjust.com/ltndb9> -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/007a01d307ab%244371cd50%24ca5567f0%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
