blic.rs 
<http://www.blic.rs/kultura/vesti/bilo-je-manje-droge-a-vise-seksa-i-rokenrola-istine-i-zablude-o-veselim-80-im-u-sfrj/37rgqrr>
  


"BILO JE MANJE DROGE, A VIŠE SEKSA I ROKENROLA" Istine i zablude o “veselim” 
80-im u SFRJ


Foto: Laguna / Promo

16-21 minutes

  _____  

Neven Džodan | 06. 08. 2017 - 07:08h 

Goran Skrobonja, pisac, prevodilac, scenarista i pravnik, koji je na domaćoj 
književnoj sceni najpoznatiji po naučnofantastičnim i horor temama, napisao je 
knjigu "Kada kažeš da sam tvoj" (Laguna), koja govori o beogradskoj rokenrol 
sceni osamdesetih godina i njenim akterima.

 

Goran Skrobonja 

Koje su vaše prve asocijacije na Beograd osamdesetih godina?

- To su one asocijacije koje obično imate na mladost. Naravno, za svakoga je to 
individualno, ali meni to vreme danas, sa ove udaljenosti, izgleda nekako 
naivno - što je svakako i bilo jer niko tada nije mogao da očekuje ono što će 
se dogoditi sledeće decenije - i ispunjeno energijom, uzbudljivim vibracijama, 
muzikom, novim iskustvima. Za mene lično osamdesete su bile vreme sazrevanja, 
učenja i upoznavanja sa svim onim aspektima života koji vas istrgnu iz 
detinjstva i smeste među odrasle. Kao što na poleđini knjige “Kada kažeš da sam 
tvoj” piše: “Seks, droge i rokenrol, ne nužno tim redosledom.” Pri čemu je ovog 
srednjeg, bar kako mi se čini, bilo mnogo manje od prvog i poslednjeg.

Čini li vam se da nema dovoljno knjiga koje se bave popularnom kulturom tog 
perioda?

- Ta popularna kultura je toliko snažno utkana i dan-danas u naš svakodnevni 
život da ovaj period svakako zaslužuje da se njime mnogo više bavimo. Zato mi 
se čini da zaista nema mnogo knjiga o osamdesetim godinama prošlog veka u 
tadašnjoj Jugoslaviji, i to je bio svakako jedan od najsnažnijih motiva da ovu 
knjigu napišem. Želeo sam, takođe, da pokušam da dočaram duh tog vremena 
bukvalno svima koji bi knjigu mogli da uzmu u ruke - pripadnicima moje 
generacije kako bih ih podsetio na mladost i možda nagnao da i sami sednu i 
napišu sopstveno viđenje osamdesetih, ali isto tako i onoj starijoj, generaciji 
naših roditelja, kao objašnjenje svega onoga što smo tada radili, te mlađima 
koji našu muziku i taj naš duh uzimaju zdravo za gotovo: možda će iz ovog 
romana naslutiti kako je zapravo nastajalo ono što danas svi nazivamo ex-Yu 
muzikom.

U taj autentični ambijent čuvenih kućnih žurki i rokenrola uglavili ste 
izmišljenog junaka i njegov bend “Kalkuta”. Koliko ima vašeg autobiografskog u 
knjizi?

- Roman je kombinacija fikcije i činjenica. Većina doživljaja glavnog junaka 
sadrži ponešto autobiografsko, ali obično se kaže da nijedna autobiografija 
nije sasvim faktualna, baš kao što nijedno delo fikcije nije baš sasvim 
izmišljeno. Događaji iz poglavlja “Smrt očeva”, sećanja na seksualnu revoluciju 
među Jugoslovenima, epizode sa Igorom Popovićem iz “Džakarte”, mojim drugom iz 
gimnazijske klupe i još mnogo toga - sve se to zaista dogodilo. Ili sam makar 
ja tako to upamtio.

 

Foto: Marko Đoković / RAS Srbija I Miroslav Cvetković Cvele ima svoje mesto u 
knjizi 

Kroz priču se provlače brojne poznate ličnosti, od Pece Popovića, preko Petra 
Janjatovića koji pravi intervju sa vašim fiktivnim junakom, a Miroslav 
Cvetković (“Bajaga i Instruktori”) mu snima album, Igor Kordej pravi omot, pa 
do Igora Popovića, koji mu je najbolji drugar... Jesu li oni vodili svoje 
likove u knjizi ili je sve bilo prepušteno vama?

- Sve je bilo prepušteno meni, naravno - ali svako od njih je dobio rukopis na 
čitanje pre objavljivanja. Pera Janjatović je čak bio toliko ljubazan da mi 
pedantno ispravi greške, kako one faktičke, tako i one u kucanju (i doda 
fusnotu o čuvenom Štuletu), dok su Cveletove uspomene na Peticu i snimanja, kao 
i sećanja dva Igora (Kordeja i Popovića) bili dobrodošli prilozi autentičnosti 
koji su, rekao bih, doprineli tome da čitalac povremeno zaboravi da čita roman 
i pomisli, zavaran, da je reč o dokumentarističkoj prozi.

U knjizi važno mesto ima održavanje “Live Aida”, odnosno “Yu rock misije” i 
pesme “Za milion godina”. Zašto je to bio toliko važan događaj?

- Mislim da ovde nemamo dovoljno prostora da se dostojno pozabavimo tim 
događajem, pa ću reći samo da je to bilo vreme kada smo se - kad kažem “mi”, 
mislim tu na svih dvadeset i nešto miliona stanovnika onoga što se sada tako 
neutralno naziva regionom - osećali smo se kao deo sveta i bili ponosni što smo 
među malobrojnim zemljama koje su na takav način jednom takvom pesmom doprineli 
globalnom naporu da se učini nešto važno, nešto dobro. Možda je to poslednji 
put da smo tako stajali zajedno pred celom planetom.

Naziv knjige namerno ili slučajno asocira na stih “Kada misliš da sam tvoj” El. 
Orgazma?

- Zapravo, radni naslov je bio jedan drugi stih El. Orga - "A ja neću da sam 
sam", ali iz više razloga on nije bio zgodan kao finalno rešenje. Drugi album 
Kalkute kao i hit pesma sa njega nosi ovaj naziv, pa je onda bilo logično da 
završi na koricama romana.



Foto: Promo 

Osamdesete u Jugoslaviji se često vezuju za neko opšte blagostanje. Da li je 
bilo baš tako?

- Naravno da nije. Računi za lep život za vreme “druga Tite” polako su 
pristizali na naplatu, sećam se da sam prve ispite spremao uz sveće zbog 
restrikcija struje, vladale su nestašice kafe i deterdženta (!?), koje smo 
kupovali u Trstu, tadašnja vlada (SIV) pokušavala je, prilično bezuspešno, da 
rešava ekonomske probleme u zemlji, nacionalizam je pomaljao svoju ružnu glavu 
i najavljivao crno vreme koje će nastupiti - ali pamćenje je često selektivno i 
lakše nam je da se sećamo toga kako takve stvari uglavnom nismo primećivali i 
kako smo se trudili da živimo punim plućima, bez velikih briga. Mislim da je to 
ujedno ključna razlika između tadašnje i sadašnje mladosti - mladost je u 
osamdesetim bila uglavnom bezbrižna. Danas, rekao bih, sve je samo ne takva.

Za vas se najčešće vezuje da ste pisac strave i užasa i fantastike. Hoćete li 
se vratiti tim žanrovima ili je ovo put kojim nastavljate?

- Džon Lenon je govorio kako ne očekuje da peva “She Loves You” kada mu bude 
četrdeset godina. Nažalost, kad mu je bilo četrdeset, desilo mu se ono o čemu 
sam u knjizi i pisao. Hoću da kažem, posle trideset godina pisanja žanrovske 
proze, želeo sam da se oprobam u nečemu drugačijem, a sledeća knjiga koju 
nameravam da pišem ponovo neće biti ni fantastika ni horor, ali to ne znači da 
se ovim žanrovima koje veoma volim neću jednog dana ponovo vratiti.

Kako se sada kod nas kotira SF književnost?

- Scena kao da je nekako konačno formirana, postoji jezgro žanrovskih pisaca 
koji su prepoznatljivi javnosti, postoji publika koja ih čita i prati, mladi 
pisci se neprestano pojavljuju, što je svakako dobro. Vidim da su se 
iskristalisali podžanrovi koji izazivaju veliko interesovanje - epska 
fantastika, pa i ona folklorna, i zaista želim da domaćih SF knjiga bude što 
više.

Šta možemo da očekujemo uskoro od prevoda na kojima radite?

- Što se prevoda tiče, nedavno je “Laguna” objavila “Grad ogledala” Džastina 
Kronina, sjajnu završnicu trilogije “Prolaz”, a uskoro bi trebalo da se pojavi 
i moj prevod petog dela serijala “Prostranstvo”, po kojem je snimljena 
popularna TV serija. Trenutno prevodim više nego zanimljivu biografiju Ilona 
Maska, nekadašnjeg “šefa Pejpal mafije” i sadašnjeg vlasnika “Tesla motorsa” i 
“Spejseksa”: možda bi neko rekao da je on suviše mlad da bi mu se već pisala 
biografija, ali taj čovek je toliko toga postigao da ovakva knjiga i te kako 
ima smisla. Ako neko jednog dana bude odveo čovečanstvo na Mars, biće to on - 
zato preporučujem svima da njegovu biografiju pročitaju čim se pojavi iz štampe.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/004c01d30eaf%248502b850%248f0828f0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Reply via email to