nspm.rs <http://www.nspm.rs/hronika/josip-juratovic-ne-moze-se-sa-potpunom-sigurnoscu-potvrditi-da-ce-srbija-do-2025.-uci-u-eu.html>
Јосип Јуратовић: Не може се са потпуном сигурношћу потврдити да ће Србија до 2025. ући у ЕУ 3-4 minutes _____ субота, 16. септембар 2017. Могуће је да Србија у наредних осам година испуни све критеријуме и придружи се ЕУ, како је зацртано у програму рада Европске комисије, али све зависи од спремности Београда да спроводи реформе, као и од успешног решавања косовског питања, оцењују за Данас инострани политичари, дипломате и аналитичари. Да је 2025. година реалан временски оквир за чланство Србије у ЕУ сматра и европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан. Саговорници листа Данас такође истичу да порука председника Европске комисије Жан-Клода Јункера о 2025. као евентуалном року за пријем Србије у "европску породицу народа" представља значајан подстицај Београду. Посланик немачке Социјалдемократске партије у Бундестагу Јосип Јуратовић каже за Данас да су Јункерове изјаве "сасвим на месту". "Изјава предсједника ЕК да до краја његовог мандата нећи доћи до проширења ЕУ, што значи слиједећих 16 мјесеци је реална. Наиме, процедуру није могуће спровести у тако кратком року и изјава је сасвим на мјесту. Иако је најавио стратегију припреме за успјешно приступање Србије у ЕУ до 2025, што су реални оквири, не можемо са потпуном сигурношћу ни то потврдити, јер ипак све овиси озбиљности спровођења реформи како у Србији тако и у земљама Западног Балкана. Особно се надам да ће Србији и земљама Западног Балкана поћи за руком да прије 2025. спроведе претприступну процедуру, како би тај дио Еуропе напокон постао равноправни члан ЕУ", констатује Јуратовић. Естонски дипломата Ерки Баховски наводи за Данас да је Јункер "упутио речи охрабрења" Србији. "Сетимо се његовог првог говора који је одржао када је 2014. постао председник Комисије. Тада је рекао да тема проширења неће бити међу приоритетима у наредних пет година, али сада је његова реторика позитивнија. Остаје питање колико је реалан рок 2025. година, али ако ЕУ процени да све иде "глатко", стиче се утисак да је разумно очекивати да се Србија до тада придружи. Али, то највише зависи од саме Србије, од њене спремности да се посвети спровођењу неопходних реформи и њене политичке воље да постане чланица ЕУ. Политичка воља је веома важна, што можемо да видимо на примеру Турске која је све даље од чланства. У техничком смислу, осам година звучи као довољно времена да се испуне преостали критеријуми. Илустрације ради, Естонија је почела преговоре о придруживању 1998, окончала их је 2002, а чланица ЕУ постала је 2004. године", указује Баховски. Франц-Лотар Алтман, професор међународних односа на Универзитету у Букурешту, каже за Данас да "у принципу осам година треба да буде довољно времена да се затворе сва преговарачка поглавља". "Толико времена је, отприлике, требало Хрватској да оконча преговоре о чланству са ЕУ. Али, важније од преговора о поглављима јесте питање до када Србија треба да пронађе разумно решење за статус Косова. Председник Вучић је разумео да Србија мора да крене напред, а Брисел ће са великом пажњом пратити унутрашњи дијалог у Србији о Косову. У овом тренутку јасно је да је Црна Гора на путу ка ЕУ испред Србије, будући да та држава нема косовски терет на својим леђима. Стога, биће занимљиво пратити да ли ће Србија стићи и престићи Црну Гору", констатује Алтман. (Данас-Н1) -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/006f01d32fb7%240674b9b0%24135e2d10%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
