rs-lat.sputniknews.com <https://rs-lat.sputniknews.com/autori/201710121113022162-momir-bulatovic-merkelova/>
Merkelova slavi — Evropa u agoniji Momir Bulatović <https://rs-lat.sputniknews.com/authors/bulatovic_momir/> _____ Kolumnisti <https://rs-lat.sputniknews.com/autori/> 19:30 12.10.2017(osveženo 19:56 12.10.2017) Preuzmite kraći link Evro je omogućio Njemačkoj neslućen razvoj koji se zasnivao na slobodnom i neograničenom izvozu. Ona, inače, predstavlja najvećeg svjetskog izvoznika, jer eksportuje više od polovine svog BDP-a, što je procentualno mnogo više od Amerike ili Kine. Ona je svojim izvozom roba, usluga i kapitala „ugušila“ manje i slabije razvijene članice EU. Njemački birači su na izborima koje je očekivala cijela Evropa ponovo povjerovali Angeli Merkel. Ona ih je uvjerila da privreda stoji dobro, a da je jedino ona u stanju da se izbori da tako i ostane. Međutim, Njemačkoj je bilo dobro u mjeri u kojoj je drugim članicama EU išlo loše. © Sputnik/ Aleksandar Milačić Na najvišim političkim nivoima u svijetu godinama se (iza scene) diskutovalo sa Njemačkom uz optužbu da je ona bezobzirno iskoristila finansijsku krizu. Dok su sve ostale velike države — SAD, Velika Britanija, Japan i Kina dale svoj doprinos u obezbjeđivanju stimulansa za globalni rast ekonomije, Njemačka se zatvorila u svoje „malo“ tržište, zvano evrozona. Ona je to uradila sa ciljem kako bi njeni industrijalci mogli što duže da zabace svoje udice u države periferije evrozone. Klajd Prestovic („Internešenel ekonomi“) u tekstu pod naslovom „Njemačka je nevidljivi manipulator valutom“ dao je slikovito objašnjenje: „Nemojte da se brinete, vaša lokalna grupa njemačkih industrijalaca je ovdje da bi vam pomogla da saznate šta su to strukturne reforme koje smo (inače) mi stvorili sa našim partnerima u zločinu (MMF-om, ECB i Evropskom komisijom), a koje su srušile vašu ekonomiju i vaš dug učinile još više neodrživim. Bože moj, zar nismo mi Njemci velikodušni?“ Njemačka je svojom vladavinom u EU i evrozoni vještački stvorila jeftinu valutu na osnovu koje njena privreda ima konkurentske prednosti na tržištima u razvoju. Od 2008. godine njen suficit u spoljnoj trgovini je bio ogroman i kretao se u rasponu od dvjesta do dvjestapedeset milijardi američkih dolara godišnje. Evro je omogućio Njemačkoj neslućen razvoj koji se zasnivao na slobodnom i neograničenom izvozu. Ona, inače, predstavlja najvećeg svjetskog izvoznika, jer eksportuje više od polovine svog BDP-a, što je procentualno mnogo više od Amerike ili Kine. Ona je svojim izvozom roba, usluga i kapitala „ugušila“ manje i slabije razvijene članice EU. Od trenutka nastanka, taj je proces imao „samorazvijajući karakter“, što je značilo da je svakim novim ciklusom dobijao na snazi i ubrzanju. Grčka, Portugalija, Španija, Irska, Italija… sve su dublje tonule u dugove i sve su manje imale moći da ih otplaćuju. Uporna i sve obilatija odbrana evra od strane Evropske komisije i Evropske centralne banke (ECB), u svojoj ekonomskoj suštini, predstavljala je odbranu konkurentske sposobnosti njemačke privrede na svjetskom tržištu. I ništa drugo. Jer iako ECB utvrđuje jedinstvenu kratkoročnu kamatu na pozajmice koje daje i iako države evrozone sve izvozne i domaće transakcije utvrđuju u evru, samo je iluzija da postoji jedna valuta. Istina je da se odnos razmjene dolara i evra i evra sa drugim valutama utvrđuje kao prosječan odnos različitih vrijednosti nacionalnih evra. Nije ista vrijednost evra u Njemačkoj i Grčkoj, Španiji ili kojoj drugoj zemlji koja je u ekonomskim nevoljama i traži pomoć. To je dokazano na finansijskom slomu Kipra, kada su uspostavljena brojna ograničenja u cilju obilježavanja „kiparskog evra“ i zabrane njegovog iznošenja. Vrijednost/cijena novca utvrđuje se na osnovu visine kamatne stope koja prati pojedine vrijednosne papire. Kada su ulagači u kiparske banke ostali bez ogromnog dijela svoje glavnice („šišanje“) nije trebalo mnogo mudrosti da se predvidi njihov bijeg prvom mogućom prilikom. Kada se to isto najavljivalo i u Grčkoj ili Italiji, neodoljivo je podsjećalo na marketinški slogan: „Ulažite u njemačke banke, one su najsigurnije“. Sve se ovo još jasnije pokazivalo u različitom cijenama (kamatnim stopama) za državne zapise članica evrozone. Državno zaduživanje je bilo sve skuplje, kod svih osim Njemačke, a kod nekih prokazanih država kamata se odavno vinula u nebo. Njemačke evroobveznice su bile na putu da plaćaju negativnu kamatnu stopu, što se ubrzo i ostvarilo. Trenutno, one donose prihod od minus dva odsto, što znači da njihovi kupci plaćaju privilegiju što Njemačkoj pozajmljuju svoj novac. Prilikom uvođenja evra, ekonomisti su se pitali „da li će Njemačka postati evropska, ili će Evropa postati njemačka“. Reizbor Angele Merkel je razriješio dilemu. U korist Njemačke. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/01cc01d343c5%24d1023f00%247306bd00%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
