rtrs.tv <http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=273568>
Андрић и Његош дијелили идеје о човјечности, свјетлости и мостовима RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of Srpska 4-5 minutes _____ Андрићград: "Вечна присутност Његоша"Фото: СРНА "Вечна присутност Његошева" прва је књига у едицији Андрићеве библиотеке чији је главни и одговорни уредник Емир Кустурица, а уредник професор Александра Вранеш. - Некада се говорило о девет, а овде је ријеч о 10 Андрићевих текстова о Његошу. Веома је значајно то што се на почетку тих текстова налази приповијетка "Тренутак у Топлој" коју професор Делић истиче као одређену врсту сублимације Андрићевог и Његошевог веома блиског односа према феномену свјетлости и соларним мотивима, према процесу одрастања - рекла је Шеатовићева. Она је додала да се у књизи налазе и приче "Вечна присутност Његошева", "Његошева човечност", "Светлост Његошевог дела", "Његош као трагични јунак косовске мисли", "Нешто о Његошу као писцу", "Над Његошевом преписком", "Његошев однос према култури", "Његош у Италији" и "Љуба Ненадовић о Његошу у Италији". Други дио књиге представљају три Делићеве студије. Говорећи о првој студији, Шеатовићева истиче Његошеву свјетлосну симболику која се појављује од "Луче микрокозме", од проблема двојства у човјеку до питања односа овог и оног свијета, неба и земље... Према њеним ријечима, друга студија говори о три вјечна традицијска стуба - Његош, Вук, Андрић, чиме Делић указује на поријекло основне идеје идентитета самог Андрићевог дјела у којем је повучена јасна линија између Његоша и Вука, али и Андрића као насљедника или, како сам Андрић каже, између "Његошеве мисли и Вуковског језика". У трећој студији, посвећеној Андрићу и Првом свјетском рату, анализира се "како видјети свијет, бити културан, а остати свој". - Ово су три заиста драгоцјене студије професора Делића о односу Његоша и Андрића, те Вука. Три су и повода за ову књигу - 125 година од рођења Иве Андрића, 170 година од штампања Његошевог "Горског вијенца" и 100 година од пробоја Солунског фронта у Првом свјетском рату - рекла је Шеатовићева. Она је истакла да Андрић и Његош имају заједничку визију борбе за човјечност, свјетлост, хармонију, а њихова заједничка и универзална идеја су и мостови, као и тема двојства. Научна конференција посвећена дјелу нашег нобеловца "Иво Андрић у нашем времену" завршава рад сутра, када је предвиђено да њени учесници посјете Андрићград, Андрићеву учионицу и мост Мехмед-паше Соколовића. Андрић намјеравао да напише роман о Дубровнику У Андрићевом институту у Андрићграду вечерас је промовисана књига дописног члана Српске академије наука и уметности Злате Бојовић "Андрић и Дубровник" о којој је говорио професор Филолошког факултета у Београду Бојан Ђорђевић, потврђујући да је Иво Андрић, највјероватније, имао намјеру да напише роман и о Дубровнику. - Иво Андрић је имао неколико нацрта за роман или за дуже новеле о Дубровнику, о прошлости града из средњег вијека, и од тога је остало неколико приповедака. Андрић се дивио Дубровнику", рекао је Ђорђевић. Он је навео да је Дубровник за Андрића био мјесто сусретања двије цивилизације - једне приморске, господске, рачунџијске, и друге која је стизала са горштачких простора, која је доносила "свјежу крв". - Злата Бојовић конципирала је своју књигу тако да покаже Андрићев однос према средњевијековном граду, али и према великим Дубровчанима, прије свега према Руђеру Бошковићу - истакао је Ђорђевић. Андрићград - "Андрић и Дубровник" (Фото: СРНА) Он је нагласио да су посебна драгоцјеност ове књиге Андрићеви исписи из цитата дубровачких пјесника - Ивана Гундулића, Игњата Ђурђевића, Марина Држића, исписи из архива, или како је то сам Андрић волио да каже - његово пабирчење по разним изворима, без да зна за шта ће му то требати. Руководилац Одјељења за књижевност у Андрићевом институту Александра Вранеш рекла је да је ово први пут да су у једној књизи обједињени сви текстови које је Андрић писао о Дубровнику. - Ту се налазе и осврти на дубровачке теме из дисертације Иве Андрића, као и фрагменти његовог рукописа и преписке који нас воде ка закључку да је Андрић заправо имао намјеру да пише роман о Дубровнику и дубровачком животу. Ово је била прилика да се загледамо у ту Андрићеву намјеру и да уживамо у његовим дјелима - каже Вранешева. Извор: СРНА -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/016f01d3444f%24e9ea7c00%24bdbf7400%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
