Zašto od Katalonske nezavisnosti nema ništa? U konfuziji nastaloj nakon haotičnog referenduma o nezavisnosti Katalonije predsednik regionalne katalonske vlade Karles Pućdemon želi i jare i pare.
Piše: Šlomo Ben-Ami 16. oktobar 2017. 15:00 Njegov dugo očekivani govor pred regionalnim parlamentom u kojem je obećao da će proglasiti nezavisnost od Španije, na kraju je predstavljao zbrkane napore za umirivanje radikalnih nacionalističkih saveznika, Kandidaturu za narodno jedinstvo (CUP), a bez dodatnog otuđenja centralne vlade u Madridu. Nije ostvario ni jedan ni drugi cilj. Pućdemon jeste proglasio katalonsku državu “u formi republike”. Ali je odmah “suspendovao” deklaraciju da bi omogućio pregovore sa španskom vladom. Pućdemonovo obraćanje je za špansku vladu predstavljalo direktno proglašenje nezavisnosti, a za nestrpljivi CUP je to bio momenat nedopustive izdaje. Sada je velika verovatnoća da će centralna vlada pokrenuti Član 155 španskog ustava, koji joj omogućava da uspostavi direktnu kontrolu nad Katalonijom, što je korak koji bi nesumnjivo izazvao još više građanskih nereda širom regiona. Istorijski gledano, nacionalna zavisnost se obično ostvarila putem nasilnih, čak kataklizmičnih procesa dekolonizacije. Nove države su se gotovo uvek rađale u krvi, žrtvovanju i teškom siromaštvu. U slučaju bivše Jugoslavije nezavisne države su se iznedravale iz građanskog rata i čak genocida. Porobljene države su takođe vraćale suverenitet pomoću kraha države i imperijalni kolaps. Prijateljski raskidi, poput onog u Čehoslovačkoj ili Norveškoj i Švedskoj, predstavljaju istorijski raritet, ma koliko bili vredni hvale. Težnji Katalonije ka nezavisnosti, kao što Pućdemon verovatno zna, nedostaje uverljivi revolucionaran elan koji je tokom istoriije bio karakteristika borbenih nacionalnih pokreta. Prava i ponekad umišljena nepravda može biti objašnjenje za nedavnu nacionalističku plimu u Katalonij. Ali projekat nezavisnosti uglavnom odražava ekstravagantne snove katalonske elite o grandioznosti i superiornosti ka navodno inferiornim Špancima. Ta elita sada treba da se zapita da li birači iz redova srednje klase mogu da izdrže blokade, masovni odliv kapitala (što se već dešava), pad životnog standarda i neprijateljsko raspoloženje i Španije i Evrope. Kurdi u Iraku svoj zahtev za nezavisnost zasnivaju na tvrdnji da je iračka država represivna i da propada. Ali Katalonija nija represivna nacija, a španija nije propala država. Pozivanje na dugogodišnju diktaturu generala Franciska Franka, od koje se sada navršavaju četiri decenije, predstavlja slabašan pokušaj da se zakamufliraju ekonomske pretenzije separatista i prenaduvani osećaj kulturološke superiornosti. Zapad ne podržava zavisnost Kurda iz istog razloga iz kog ne bi podržao nezavisnost Katalonaca. Baš kao što Španija nije okupatorska sila u Kataloniji, Zapad ne smatra zemlje koje teže da spreče nezavisnost Kurda – Tursku, Irak, Siriju i Iran – pravim kolonijalnim silama. Nasuprot tome, cilj uspostavljanja nezavisne Palestine uživa podršku širom sveta upravo zato što se Izrael smatra poslednjom zapadnom kolonijalnom silom na arapskoj teritoriji. Takva shvatanja su važna jer ono što često zapečati sudbinu pokreta za nezavisnost jeste reakcija trećih zemalja. A gotovo je nezamislivo da bi bilo koja evropska zemlja uvidela bilo kakav politički interes od olakšavanja Kataloniji da uspostavi nezavisnost, što bi otuđilo neku ključnu članicu Evropske unije i podstaklo mnoštvo nacionalističkih pokreta širom EU i u obližnjim državama. Katalonija vodi legitimni spor sa španskom vladom u vezi sa finansijama i obeležjima autonimije. Ali, iako je Vlada u Madridu mogla da mudrije upravlja konfliktom u Kataloniji tako što će se njime baviti u političkom, a ne samo u pravnom smislu, spor ne vodi ni blizu opravdanja nezavisnosti. “Katalonska diferencijalna činjenica” predstavlja istorijsku realnost; i zaslužuje prikladan tretman. Ipak, ispostavlja se da je uporna inicijativa za nezavisnost vođena uglavnom uzbuđenjem i plahovitim reakcijama nekih katalonskih lidera. Niko od njijh ni u jednom trenutku pre ili nakon referenduma o nezavisnosti nije ponudio jasno objašnjenje zašto je odvojena katalonska država neophodna i kako bi izgledala. Da li bi Republika Katalonija imala sopstvene oružane snage? Da li bi njena nacionalna valuta zamenila evro? Kako bi mogla da ubedi Španiju i druge članice EU da ne stavljaju veto na njeno pristupanje bloku? Koje zemlje bi rizikovale otuđenje Španije tako što će priznati izolovanu katalonsku državu? Ukoliko nacije ne marširaju takoreći jedinstveno ka nezavisnosti, gotovo nikada do nje ni ne dođu. Katalonija je sada gotovo podjednako podeljena u vezi s tim pitanjem na način koji nije viđen od Španskog građanskog rata. Samo je 43 odsto katalonskog stanovništva je glasalo na referendumu, koji je čak gradonačelnica Barselone Ada Kolau, pristalica nezavisne države, dovodila u pitanje kao osnovu za unilateralno proglašenje nezavisnosti. Svaki glas koji nije dat može se legitimno tumačiti kao protest protiv referenduma i glas za jedinstvo sa Španijom. Kolau je u pravu. Reći da je referendum rezultirao jasnim pobednikom i zasnovati proglašenje nezavisnosti na tom glasanju predstavlja izrugivanje zdravog razuma i demokratskih normi koja bi ukaljala državu u povoju kao izuzetno nelegitiman poduhvat. Slične duboke podele osudile su težnju Kvebeka ka nezavisnosti, kao i težnju Škotske. Čak su lideri Konfederacije u vreme Američkog građanskog rata shvatali da je bez ujedinjenog naroda koji potpuno podržava njihovu težnju ka nezavisnosti njihova republika vlasnika robova osuđena na propast. Promena španskog političkog i ustavnog statusa kvo dosta kasni, a cela zemlja bi mogla da se iznedri kao jača ako reforme koje budu usvojene kao odgovor na katalonsku krizu pomognu da se podstakne entuzijazam jedne od evropskih najraznovrsnijih nacija. Ali ovo nije vreme za sitne umove i uske vizije. Malicioznim uticajima današnje politike identiteta ne treba dopustiti da podele špansko društvo onako kako je to ideološka politika učinila pre 80 godina. Autor je bivši šef izraelske diplomatije. Sada je potpredsednik Međunarodnog centra za mir Toledo. Copyright: Project Syndicate, 2017. www.project-syndicate.org http://www.danas.rs/svet.1160.html?news_id=359420&title=Za%c5%a1to+od+Katalonske+nezavisnosti+nema+ni%c5%a1ta%3f -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00ac01d34686%24c9898030%245c9c8090%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
