Sto bi rekla braca Turci, vala bas ! Envoyé de mon iPad
> Le 29 oct. 2017 à 00:51, ANTIC.org-SNN <[email protected]> a écrit : > > vidovdan.org > Битка за Европу: Нови Хладни рат добија замајац у Србији > > nikon > 10-12 minutes > > Није необично да се на овим просторима укрштају копља великих сила и да се > сад одједном те ствари интензивирају. Интересантно је да из Русије не > добијамо условљавања нити захтјеве да се обустави сарадња САД и Србије, као > што је са супротне стране учинио Хојт Ји, каже Александар Врањеш, савјетник > предсједника Републике Српске Милорада Додика. > > Високи званичник Стејт Дипартмента Брајан Хојт Ји поприлично је уздрмао > јавност у Србији да званични Београд не смије више да сједи на двије столице. > Накнадно се дознало да Хојт Ји тражи од Србије не само да се одрекне сарадње > са Русијом и да не дамо статус дипломата запосленима у Руско-српском > хуманитарном центру, већ и да се оградимо од политике коју води Милорад > Додик. Његов савјетник Александар Врањеш у интервјуу за Спутњик овако тумачи > изјаву америчког званичника. > > „Добро питање је, у ствари, шта он уопште овдје ради и кога он заступа овдје > и зашто бисмо ми њега уопште доживљавали озбиљно. Ја не потцјењујем његову > улогу, али нам тренутан однос актуелне америчке администрације према Стејт > Департменту, сва та блокирања, неименовање на функције говоре да ми заправо > не знамо кога он заступа. Да ли је Ји износио своје ставове, ставове > претходне администрације или нове? По свему судећи, ово посљедње изгледа да > сигурно није. Дакле, у том случају можемо да га посматрамо као особу која > говори незваничне ставове, који припадају неким кружоцима или су везани за > бившу политику, али ми данас то нисмо сигурни. Његове изјаве су звучале > толико тенденциозно, да смо можда могли да га питамо шта мисли о некој > изградњи ауто-пута. Он се поставио крајње аматерски и захтјевао неке ствари > које далеко превазилазе дипломатски рјечник.“ > > Колико Брајан Хојт Ји излази из дипломатских оквира? > > „Не да излази из оквира, него ми не знамо ни каква је то дипломатија и како > је конципирана. Волио бих да чујемо да ли ставове Хојта Јиа дијеле и друге > америчке државне институције. Прича да Вучић треба да дисциплинује Додика је > медијска, нисам примјетио да се то икад десило у пракси. По релацијама које > он успоставља на нивоу међународних односа, не стичем утисак да неко њему > стално заврће руку због Додика. Поставио бих питање да ли предсједник > Александар Вучић уопште треба да прима такве људе. > > Како треба да се понаша предсједник ако му такав званичник пријети > наранџастом револуцијом? > > „У питању су САД, није реално да Србија упућује протестне ноте и тражи > одговорност, али је интересантно да је Вашингтон до сада правио обојене > револуције мимо медија, а данас их најављује пред камерама, дакле, нешто није > у реду, нешто се не уклапа у шаблон. Не сјећам се да су они излазили у медије > прије наранџасте револуције у Украјини, напротив, то су урадили испод радара > јавности. Мислим да садашње пријетње не треба схватити озбиљно и тиме се > показује да господин Ји није више особа од неког високог кредибилитета.“ > > Шта је испровоцирало такву његову реакцију, да ли је то долазак руског > министра одбране Сергеја Шојгуа у Београд и куповина „мигова“? > > „Могуће, није необично да се на овим просторима укрштају копља великих сила и > да, ако ћемо ово назвати неким новим обликом Хладног рата, да се сад одједном > те ствари интензивирају. Интересантно је што такве ствари не можемо да видимо > са друге стране. Ми не добијамо условљавања нити захтјеве да се обустави > сарадња САД и Србије. То показује један облик нервозе и одређену слабост. > Велике силе не обраћају се на тај начин малим земљама и тиме показују да више > нису достојне свог звања. Ако је министар Шојгу дошао у Србију, онда су они > што прије морали да пошаљу неког свог изасланика који је очигледно дошао > неприпремљен са неким флоскулама које су медијски креиране. Можда сам > пропустио, али нисам видио да је господин Шојгу споменуо односе Србије са САД > и са ЕУ.“ > > Остале земље Европске уније сарађују са Руском Федерацијом, укључујући и > Њемачку, зашто је проблем када Србија то ради? > > „И данас можемо да читамо међу критичарима на Западу да је Србија, у > негативном смислу, требало да представља нека врата кинеске моћи уласка према > Европи, према Западу. Међутим, неко стално има потребу да као семафор уређује > комуникације односно, саобраћај на тој раскрсници. Ми смо свјесни да смо > превише мали да бисмо били актери тако великих политичких игара и ми од њих > исто очекујемо да нас оставе на миру. Постоји ту једна контрадикција-говоре > нам како смо небитни, мали, а стално нас увлаче у неке велике политичке игре > и то је неки галиматијас са којим се јако тешко можемо носити. Замислите да > је основни проблем америчке администрације однос Вучић–Додик или какву ћемо > релацију имати ми са браћом Русима. Кад то чују све се наводно најеже и > препадну. Причу да ће Вучић дисциплиновати Додика слушамо најмање двије, као > да живимо неки дежа ви, а они нас са друге стране позивају да идемо напријед > ка некој бољој будућности. Порука би требало да гласи: „Оставите нас на > миру!“ Реците ако имате неку замјерку по питању ових наших обавеза према > европском путу, али прича да ће се правити наранџаста револуција у Србији, > ако ништа друго, звучи јако непрофесионално.“ > > Да ли Србија може у Европску унију без подршке Вашингтона? > > „То треба да питамо Њемачку. Морамо да схватимо да је Њемачка та која ће > уређивати те ствари. Она је послије „брегзита“ дефинитивно најдоминантнија > држава у Европској унији или ће то одлучивати Вашингтон.“ > > Амерички Институт за стабилизацију и транзицију из Вашингтона објавио је > анализу у којој се упозорава да је Босна и Херцеговина неуспјела држава у > срцу Европе и да до краја године мора да се промјени изборни закон? > > „Интересантно је да кад то Додик прича посљедњих десет година онда то > називају пропагандом, сецесионизмом, а нико не види да реално нешто стварно > не функционише и који су узроци, због чега је међународна заједница и даље > присутна и ствара одређене проблеме? БиХ не функционише 25 година, није то > ништа ново. Ниво дисфункционалности не посматра се само кроз односе Бањалуке > и Сарајева, већ сада видимо да је дисфункционалност све јача и у односима > Мостара и Сарајева. У Мостару се више од осам година не одржавају избори и то > што постоје проблеми који су у вези са изборним законом је само показатељ да > нешто не функционише. Проблем функционисања БиХ лежи у једном-када су > представници Срба и Хрвата одлучили да направе нацрт Закона о Уставном суду, > Бошњаци су рекли да не желе ни да чују за то. Питао сам једног високог > међународног званичника како он на то гледа на шта је рекао: „Било би добро > да се тај закон донесе и добро је што га баш Срби и Хрвати иницирају, али > Бошњаци то не желе“. До сада је у БиХ тако функционисало, да кад неко нешто > не жели, онда неке одређене силе, које су ту присутне врше притиске. Питао > сам зашто не изврше притисак, нисам добио одговор. У БиХ систем мора да се > мијења на основу консензуса, а не тако што ће се Србима завртати руке на > свакој теми. Међународна заједница се није оградила од аманета који је Алија > Изетбеговић оставио Реџепу Тајипу Ердогану (о томе је недавно говорио Бакир > Изетбеговић). Ако се БиХ посматра у цјелини онда му је и Бањалука дата у > аманет. Нико није рекао да је то мијешање у унутрашња питања, угрожавање > суверенитета, конститутивног народа и Републике Српске као уставне > категорије. БиХ је интересантна зато што се ту дволичност међународне > заједнице најбоље види. Занимљиво је да због изборног закона Федерација неће > функционисати у наредном периоду и нама у Републици Српској ће то бити јако > забавно да посматрамо.“ > > Парламент Републике Српске донио је Резолуцију о заштити уставног поретка и > проглашењу војне неутралности, а за то није гласала опозиција. Како то > објашњавате? > > „Опозиција се нашла у пат позицији због погрешне политике. У БиХ су дошли на > ниво власти, а остали су опозиција на нивоу Републике Српске и онда су > смислили политичку стратегију да у наредне четири године доведу до колапса > неке институције, тражили су модел како да сруше Додика. Ближимо се новим > изборима, а ништа се од тога није десило, не зато што они то нису жељели већ > зато што то није било реално. По свим показатељима, имаће мање посланика него > што су имали 2010, а „Ипсос“ из Сарајева је прошле недјеље саопштио да СНСД > има око 49 одсто подршке. Бојали су се да гласају за Резолуцију, јер би то > Амбасада САД осудила, а у исто вријеме нису могли да се појаве пред народ и > да кажу да због тога нису гласали, јер је то ипак историјски догађај. > Изгласавањем Резолуције Народна скупштина Српске јасно је ставила до знања да > ће сва даља питања у вези са интеграцијама подешавати у складу са Србијом и > да неће дозволити да оне у будућности буду на различитим странама.“ > > Какви су планови предсједника Додика? Да ли ће се кандидовати за члана > предсједништва БиХ? > > „Он је на то питање рекао: „Бићу предсједник нечега“. Он је поручио гласачима > СНСД-а да ће та партија имати свог кандидата за предсједника Републике Српске > и тако демантовао гласине. Предсједник Додик има више опција пред собом. Може > ићи за члана Предсједништва БиХ, да се кандидује за премијера Српске, а чак > постоји и уставна могућност да се као члан Предсједништва у некој фази повуче > са тог мјеста и постане премијер. Онда би на основу већине у Парламенту био > изабран нови члан Предсједништва. Значи, постоји више опција, а шта ће > господин Додик да одлучи, мислим да то само он зна.“ > > Да ли вас забрињава чињеница што је у Судском вијећу, које је ослободило > Насера Орића, било и троје Срба? > > „Прича има више слојева. Постављају се питања ко је био у Судском вијећу и > како је Тужилаштво формулисало тужбу. Отворено је питање и ко су били > свједоци и да ли су застрашивани. Орић је човјек из криминалног миљеа и без > обзира на то каква му је улога у рату била, он је данас не само слободан > човјек, већ је и национални херој у Сарајеву. Да ли је то формула за суживот > и за бољу будућност у БиХ? Република Српска је тешко прогутала чињеницу да су > неки њени генерали осуђени, али оно што је најмање очекивала јесте да бар са > друге стране одговорни за смрт Срба и све ратне злочине који су почињени над > српским народом буду процесуирани и осуђени. Сад неко смишља историју на овај > начин-ако ми осудимо толики и толики број Срба, а не осудимо толики број > Бошњака, неко ће да напише историју како су ствари изгледале из њихове > перспективе, а онда ће неки Срби то да прихвате и живјећемо срећно. Не иде то > тако. Ако је њима циљ да Орић буде национални херој, а нас позивају да > градимо неку бољу БиХ, није ни чудо што је прича о немогућој држави и даље > актуелна.“ > > Спутњик > > > -- > Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM > --- > Ову поруку сте добили због тога што сте се пријавили у групу „Srpska > Informativna Mreza“ у Google групама. > Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, > пошаљите имејл на [email protected]. > Да бисте постављали постове у овој групи, пошаљите имејл на > [email protected]. > Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. > Да бисте погледали ову дискусију на вебу, посетите > https://groups.google.com/d/msgid/siem/019e01d3503f%2447eecb30%24d7cc6190%24%40gmail.com. > За више опција, посетите https://groups.google.com/d/optout.
