dw.com <http://www.dw.com/sr/izbori-bez-dobrog-razloga/a-41164490?maca=ser-newsletter_serbian-2425-html-newsletter>
Izbori bez (dobrog) razloga | Politika | DW Deutsche Welle (www.dw.com) 7-9 minutes _____ Kalkulacije oko termina novih izbora u Srbiji ne prestaju. Redovni lokalni izbori u Beogradu slede na proleće naredne godine, ali kada je reč o izborima u Srbiji stvari odavno više nisu ni regularne ni redovne. Sve je više naznaka da sadašnja vlast planira neke izbore u decembru ove godine - ostaje samo nepoznanica koje. Najpre se pojavila vest da bi se beogradski izbori mogli održati 24. decembra, ali je odmah zatim usledila i nova spekulacija da bi zajedno sa njima mogli biti organizovani i vanredni parlamentarni izbori. Da se u vrhu vlasti zaista razmišlja i o parlamentarnim izborima potvrdio je i sam predsednik Srbije i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić, koji je izjavio da „nije tajna da u vrhu SNS razmišljamo o vanrednim parlamentarnim izborima“. Trka s vremenom Problem koji se sada postavlja pred vlasti jeste kako tajming eventualnih izbora u decembru uskladiti sa zakonskim propisima. S jedne strane, poštovanje zakona je u Srbiji relativna stvar, i to nevezano samo za sadašnju vlast. Ukoliko je vlast odlučna da izbore sprovede, oni će biti održani- uz pomoć zakona ili protiv njega. Ako je, recimo, reč o beogradskim izborima, postoje dva načina da se do njih dođe: ostavka gradonačelnika Siniše Malog, nakon čega teče rok od mesec dana da se izabere novi. Ukoliko se to ne desi, uvode se privremene mere i slede vanredni lokalni izbori. Druga mogućnost je nezakazivanje sednice Skupštine grada, ali je za tu mogućnost već kasno. Po zakonu, od dana raspisivanja pa do dana održavanja izbora ne može da prođe manje od 45 ili više od 60 dana. U svakom slučaju, sledi trka s vremenom ukoliko se žele izbori u decembru. Ako govorimo o vanrednim parlamentarnim izborima desilo bi se ono što smo već imali više puta, kaže za DW Bojan Klačar, Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID). Jedna od mogućnosti je ostavka premijera, ili ugroženost parlamentarne većine u parlamentu. A što se tiče beogradskih izbora stvari su tu dosta komplikovanije, ističe Klačar. „U tom slučaju bi morala da se pronađe neka pravna matematika kako bi se ti izbori proglasili za izbore koji idu u redovnom terminu- ukoliko se žele u decembru zajedno sa parlamentarnim. U oba slučaja ne govorimo o objektivnim razlozima, već o političkoj volji vladajuće koalicije“. Realni razlozi za vanredne parlamentarne izbore ne postoje, ali neki od razloga se mogu pronaći u sadašnjem sazivu Skupštine Srbije. Vlast koja ne trpi bilo kakvu kritiku parlament vidi kao nepodnošljivo mesto u kome je previše opozicije. Dosadašnji brojni ciklusi vanrednih izbora bili su, između ostalog, i pokušaji da se što više opozicionih partija i grupacija ostavi ispod cenzusa. Taj odnos prema opoziciji je kulminirao nedavnom izjavom predsednika parlamenta Maje Gojković „kako više ne može da sluša opoziciju“. Upravo stoga se i podstiče vašarsko ponašanje u parlamentu, koje bi moglo biti zgodno iskorišćeno da se stavi na teret opoziciji, a onda i navede kao razlog za vanredne parlamentarne izbore. Inžinjering opozicije Jasmina Lukač, urednik političke rubrike lista Danas, kaže za DW kako bi motiv za vanredne parlamentarne izbore mogao biti činjenica da SNS najslabije stoji u Beogradu. „Ako bi se lokalni izbori spojili sa vanrednim parlamentarnim to bi značilo bolju motivaciju njihovih birača, mogli bi da podignu nivo svoje kampanje, što bi im na kraju donelo više glasova i u Beogradu“. A što se tiče slabljenja opozicije, Jasmina Lukač ocenjuje da bi se to pre moglo nazvati „inžinjeringom opozicije. Ova vlast veoma pazi ko će joj biti protivnik- to je jedna od tehnika njihove vladavine- i stoga možda računa na to da će se u novom sazivu parlamenta naći neke stranke koje će im biti uslovno rečeno bolji protivnici. U smislu da ne pretenduju na birače SNS koji su uglavnom desno opredeljeni. To praktično znači da bi SNS možda radije u parlamentu kao opoziciju, bez obzira na sve, videla Sašu Jankovića“. Bojan Klačar smatra da vanredni parlamentarni izbori nisu realni, ali da isto tako ne veruje i da će se na njih čekati redovan termin 2020 godine. „Mislim da se o tim izborima sada govori kako bi se sačekala reakcija konkurenata i opozicije, ali i da bi se održala tenzija kako među biračima tako i među funkcionerima- gde bi se slala jasna poruka kako su promene moguće u svakom trenutku“. SNS i dalje favorit Iako je opozicija puna optimizma u vezi beogradskih izbora, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je SNS i u Beogradu pojedinačno najjača stranka. Istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) pokazuje da SNS ima 33.8%, Saša Janković-Vuk Jeremić- Dragan Đilas 27.7% i Aleksandar Šapić 16.1%. Ta razlika nije tako velika kao na republičkom nivou, ali ako se tome doda kampanja sa pozicije vlasti, pobeda opozicije ne deluje kao sigurna stvar. „Opozicija Beograd vidi kao tradicionalno opoziciono uporište, kaže Bojan Klačar, ali mislim da to nije argument na koji bi se trebalo previše oslanjati. Beograd pre svega nije samo njegov urbani deo, a sa druge strane imamo i dosta birača koji se ponašaju klijentelistički- prosto glasaju za one koji mogu više da im izađu u susret a to je svakako vlast. Svako istraživanje daje SNS-u negde oko 33-34 procenta, što ih i dalje svrstava u favorite u Beogradu“, napominje Klačar. Fantomski birači Jasmina Lukač ocenjuje da je Beograd dosta lakši za kampanju, i da jedna jaka terenska i Interenet kampanja može dosta uticati na krajnji rezultat. Međutim, tu postoje i brojna upozorenja kako je vlast spremna i na neke manje legalne metode u borbi za vlast. Dosta buke se tako podiglo nakon tvrdnji opozicije kako vlast prijavljuje sve više ljudi iz unutrašnjosti na beogradske adrese kako bi povećala broj svojih birača. „Mi smo u ‘Danas'-u tim povodom uložili puno energije da otkrijemo ko je u pravu, ali u tome nismo uspeli. Prosto, vlast može da izađe sa bilo kojom cifrom, jer drži sve poluge moći, i vi to ne možete da demantujete ako nemate neke podatke ili dokumente iznutra, i jednostavno podatke vlasti morate da tretirate kao kredibilne. A prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), čiji ministar Nebojša Stefanović je šef izbornog štaba SNS za Beograd, nema značajnog priliva novoupisanih ljudi u Beogradu, koji bi bili glasači SNS-a“. Jasmina Lukač tome dodaje kako „ni opozicija nije uspela sa svojim podacima da nas ubedi da su oni u pravu. Nismo našli nijednu osobu koja bi rekla 'ja sam član SNS, i imam zadatak da kod sebe u stanu prijavim 20 ljudi iz unutrašnjosti- mojih 20 kapilarnih glasova- koji bi to rekli imenom i prezimenom za novine. Svi su nešto o tome čuli, ali mi takvu osobu nismo našli“. Bojan Klačar ističe kako će se takve tvrdnje moći proveriti „tek kad budemo mogli da vidimo biračke spiskove, znači kad krene kampanja, i ustanovimo o kakvim promenama se radi. Ali, i te promene se moraju posmatrati u nekom družem vremenskom periodu“, ističe Klačar. U svakom slučaju, „to su loše poruke, jer se sa jedne strane izaziva zabrinutost građana, a sa druge smanjuje poverenje u izborni proces", upozorava Klačar. Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android <https://app.adjust.com/ltndb9> -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/001f01d351a9%24f3680600%24da381200%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
