novaekonomija.rs <http://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/doj%C4%8De-vele-za%C5%A1to-ljudi-odlaze-iz-srbije>
Dojče vele: Zašto ljudi odlaze iz Srbije? 6-7 minutes _____ Nemačka je omiljena destinacija Srba Male plate, loš standard, ljudi traže bolji život… To su predvidljivi odgovori na pitanje zašto se ljudi iseljavaju iz Srbije. Ali takva objašnjenja ipak nisu dovoljna da objasne fenomen emigracije u razvijenije zemlje, piše Dojče vele (DW) <http://www.dw.com/sr/za%C5%A1to-ljudi-odlaze-iz-srbije/a-41369908> . Svakako da su ekonomski motivi dominantni kada je reč o emigraciji u zapadne zemlje, ali u slučaju Srbije postoji čitav niz dodatnih motiva koji zbunjuju – kako širu javnost, tako i političare. "Vi sa jedne strane imate odlazak visoko obrazovanih kadrova, koji u odlasku vide priliku da profesionalno napreduju, ali i da finansijski obezbede svoje porodice", kaže za DW Vladimir Petronijević, direktor Grupe 484 i dodaje: "A sa druge imate nisko obrazovane kadrove koji u sistemu azila – koji inače neće dobiti – na primer u Nemačkoj, vide priliku da obezbede svoju osnovnu egzistenciju. Nemačka je u oba slučaja u samom vrhu atraktivnosti za emigraciju iz Srbije". Ali, iako su ekonomski motivi primarni, oni nisu jedini, naglašava Petronijević. "Ljudi su nezadovoljni kvalitetom života u Srbiji u nekom dubljem, suštinskom smislu. Pre svega su nezadovoljni jednim sistemom vrednosti koji se ne menja na ovim prostorima, a nametnut je još devedesetih godina, kada su mnoge stvari koje bi trebalo da budu na dnu – isplivale na površinu. Jednostavno, ljudi traže jedan uređen sistem u kome se život odvija na jedan normalan način". Partokratija – jedan od uzroka emigracija Ako bismo dodatno pokušali da prevedemo tu vrstu nezadovoljstva na svakodnevni jezik, moglo bi se reći da je ljudima preko glave jurnjava za vezom i poznanstvima povodom svakog životnog problema – od upisa deteta u vrtić do poseta lekaru. Na sve to se naslanja naopak sistem vrednosti u onome što je u Srbiji ostalo od kulture, a na kraju čitavog tog lanca se nalazi napredovanje po političkoj liniji, ili prosto jedan partokratski sistem u kome je životni i profesionalni uspeh vezan isključivo za partijsku pripadnost. Na taj momenat pažnju za DW skreće i ekonomista Milan Kovačević, koji kaže da je u Srbiji politika ispred profesije, i da je mnogima to motiv za odlazak iz zemlje: "Takva situacija je pre svega u javnom sektoru, iako toga ima i u privatnom sektoru koji je nastao iz procesa privatizacije. Vi imate vlast koja se samo brine da kontroliše medije, a onda u takvoj situaciji nemate ni pritisak od naroda da se to promeni. A onda u nekim sektorima poput medicine, iz kojeg je recimo veliki broj odlazaka u Nemačku, imate kadrovska postavljenja koja izazivaju revolt kod zaposlenih, jer nije reč o stručnjacima koji su u vrhu svoje profesije. Sve se to može ubrojiti u razloge za odlazak". Moć i nemoć države Bogatije i razvijenije zemlje na ovaj način dobijaju visoko obrazovanu radnu snagu ili jednostavno potrebne kadrove, ali taj proces s druge strane svakako ostavlja demografske i socijalne posledice u Srbiji. Napori države Srbije da utiče na taj proces i da eventualno smanji broj odlazaka, nisu baš veliki. A nisu velike ni srpske mogućnosti, jer govorimo o zemlji u kojoj je prosečna plata negde oko 400 evra. Migracije su prosto neminovan proces, a takođe nije moguće jednostavno zabraniti nekome da ode tamo gde postoji potreba za njegovim znanjem i sposobnostima. Milan Kovačević ističe da je država recimo donekle shvatila značaj IT-sektora i da sada pokušava da tom sektoru nekako obezbedi da posluje u Srbiji. Međutim, kaže Kovačević, tu postoji opasnost i od prevelikog mešanja države. Država koliko može da pomogne toliko može i da odmogne. "Tu pre svega mislim na poreski sistem države, koji prevelikim opterećenjima veoma negativno može da utiče na razvoj biznisa u Srbiji. A ovde još ne postoji svest da šta god država radi ona to uzima iz džepova građana i privrede." Srbija – deo globalnog kretanja migracija Emigriranje iz Srbije se u svakom slučaju može podeliti na dve grupe, legalnu i ilegalnu. Vladimir Petronijević smatra da se ilegalna migracija može smanjiti samo u saradnji sa državama u koje odlaze državljani Srbije, ali i procesom liberalizacije legalne migracije. Najveći problem u tom smislu Petronijević vidi u činjenici da je migracija u Srbiji u najvećem broju slučajeva karta u jednom pravcu. Ne postoji ono što zovemo cirkularnom migracijom. Nije, dakle, problem što ljudi odlaze, mobilnost je na kraju krajeva osnova Evropske unije, već to što se ne vraćaju i nemaju kontakte sa zemljom porekla kada jednom odu. Oni neka znanja mogu steći samo na Zapadu, ali je pravo pitanje zašto mi ta znanja ne koristimo u Srbiji. Na sličan način taj problem vidi i Milan Kovačević, koji kaže da na primeru Bugarske i Rumunije vidimo da članstvo u EU nije garancija da ćete vi sprečiti odlazak ljudi iz zemlje, i dodaje da je u tom smislu loše to što se u Srbiji situacija sporo popravlja i niko se ne vraća. A tu bismo imali dvostruku dobit, neko bi se najpre usavršio u Nemačkoj, recimo, i doneo to znanje nazad. Vladimir Petronijević zaključuje da bi Srbija na neki način mogla nešto da nauči od razvijenijih zemalja, koje pitanje emigracije rešavaju pojačanom imigracijom. Problem medicinskih radnika u Nemačkoj je nastao jer su njihovi lekari krenuli da odlaze u sredine gde su mogli još bolje da zarađuju i da se usavršavaju, kaže Petronijević. "Sada bi trebalo videti da li možda postoje neke zemlje u Istočnoj Evropi, ili na Istoku generalno, iz kojih bi Srbija mogla da privuče kadrove koji joj nedostaju? Mi moramo biti deo tog globalnog kretanja migracija i moramo postaviti sistem koji je u stanju nešto da ponudi", ocenjuje direktor Grupe 484. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/000f01d35d5a%24da563940%248f02abc0%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
