vesti-online.com <http://vesti-online.com/Vesti/Srbija/678737/Svet-Hrvate-vidi-kao-potpaljivace-ratova-dok-rejting-Srbije-iznenadjuje>
Vesti online / Vesti / Srbija / Svet Hrvate vidi kao "potpaljivače ratova", dok rejting Srbije iznenađuje pixabay.com 4-5 minutes _____ Istraživanje "Indeks dobre zemlje", koje se svake godine sprovodi mereći doprinos svake države globalnoj kulturi, zdravstvu, miru, bezbednosti i životnoj sredini, iznelo je neke interesantne rezultate u svom poslednjem izveštaju. Hrvati ne "puštaju" prošlost, već žive u njoj iako je "ružna" "Indeks dobre zemlje" u obzir uzima 35 kriterijuma, a računa se u saradnji sa UN, Svetskom bankom i ostalim međunarodnim organizacijama. Priličan pad na ovoj listi doživela je Velika Britanija, koja je pala za četiri mesta, i sada se nalazi na osmom (ukupno se na listi nalaze 163 države), a sve zbog nekontrolisane prodaje oružja onim zemljama koje raspiruju krvave sukobe (najčešće je to Saudijska Arabija). Na listi je loše prošla i Hrvatska, čime su se tamošnji mediji detaljno bavili. Kreator "Indeksa dobre zemlje" je Britanac Sajmon Anholt, bivši zaposleni hrvatske vlade, koja ga je 2003. godine angažovala kako bi sa te zemlje "skinuo ljagu kolaboracije s nacistima i krvavih ratova devedesetih". Anholt je, zapravo, prvi čovek koji se još 1996. dosetio veoma isplativog koncepta - brendiranja država. Zbog čega je Anholt "zavio u crno" bivše poslodavce? Prema Anholtovim rečima, razlog za to je što "Hrvatska ne mari previše gde će izvoziti svoje oružje". Naime, Hrvatska je u odeljku "međunarodni mir i bezbednost" zauzela 146. mesto od ukupno 163 države. Tako je uobičajena pojava da najgori džihadisti po Siriji i Iraku na svojim ramenima nose hrvatske puške. Samo od početka rata u Siriji Hrvatska je na dilovanju oružja zaradila ogromnih 160 miliona evra, o čemu su pisali brojni hrvatski mediji. Istovremeno svetske novinarske istraživačke mreže, poput BIRN-a, godinama uredno dokazuju da se trgovina oružjem, i to vrlo verovatno ilegalna, u industrijskim razmerama odvija prometnim pravcima preko Hrvatske. O letovima s oružjem za Siriju i Irak s Krka i iz Zagreba redovno su pisali i istraživački novinari "24sata" i "Expressa". Hrvatska je tako ocenjena kao deo problema u svetu rastrganom ratovima. A ratovi, barem to Hrvatska zna, proizvode izbeglice. Očito zbog neodgovornog izvoza oružja u ratne sukobe i to najgorim terorističkim grupama, Hrvatska je ocenjena kao jedna od zemalja s najgorim uticajem na povećanje broja izbeglica. Navodno je omiljena i kod terorista i kod kriminalaca, kako je istakao "Express". Ipak, Hrvati su se pokazali daleko boljim u drugim oblastima, poput nauke i tehnologije, kulture, ekologije, prosperiteta i jednakosti, te je u ukupnom skoru zauzela čak i visoko 36. mesto. Gde je Srbija? Naša zemlja se u "Indeksu dobre zemlje" takođe dobro kotira, zauzimajući 45. mesto. Srbija je 28. po doprinosu svetu u oblasti nauke i tehnologije, 33. po kulturi, a čak šesta od 163 države kada je reč o prosperitetu i jednakosti. Ono u čemu smo loši jesu zdravlje i opšta dobrobit, gde smo 106, ekologija gde smo na poražavajućem 132. mestu, dok smo u oblasti međunarodnog mira i bezbednosti na 84. poziciji. U regionu, kao i po mnogo čemu, prva na listi je Slovenija (32. mesto), Hrvatska je na pomenutom 36, a Srbija na 45. mestu, dok su Makedonija na 46. poziciji, BiH na 61, a Crna Gora na 71. mestu. Najboljih 10: Na samom vrhu liste nalaze se: 1. Holandija 2. Švajcarska 3. Danska 4. Finska 5. Nemačka 6. Švedska 7. Irska 8. Velika Britanija 9. Austrija 10. Norveška Dok su na začelju "10 najgorih": 163. Avganistan 162. Libija 161. Irak 160. Jemen 159. Čad 158. Mauritanija 157. Mali 156. Angola 155. Sirija 154. Ekvatorijalna Gvineja Gde su velike sile? "Indeks dobre zemlje" pokazao je da najveće sile na svetu ne doprinose čovečanstvu onoliko koliko bi neko možda pomislio. Tako se SAD nalaze tek na 25. poziciji, Rusija je na 65. mestu, dok je Kina na 76. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/031a01d3739f%24759ffd50%2460dff7f0%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
