noizz.rs <https://noizz.rs/kontra/prestanite-da-se-lozite-da-je-beograd-najlepsi-grad-na-svetu/6wwm2p6>
Prestanite da se ložite da je Beograd najlepši grad na svetu Miloš Ljuna 10-13 minutes _____ Narodni muzej Foto: Dejan Briza / Noizz.rs Svako od nas ko se sa odmora vraćao u Beograd i pomislio da lepšeg od njega nema, varao je sebe do iznemoglosti. Da se razumemo, ima on nešto posebno, magiju koja ga ističe i jedinstvenost samo njemu svojstvenu, ali nikako gracioznost poput drugih gradova. Pre nego što počnu da se nižu komentari u kojima će preovladati psovke, odmah da napomenemo da tekst piše rođeni Beograđanin i koji je sva svoja pijanstva, velike ljubavi, lepe i loše vesti, gimnazijske i fakultetske dane proveo u njemu. Ne bi ga menjao ni za šta na svetu, ali da može da se promeni na bolje – može i te kako. „Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu”, čuvene su reči Duška Radovića. A slavni švajcarski arhitekta švajcarskog porekla, koji je stvarao pod pseudonimom Le Korbizije, za prestonicu je imao malo istinitiju misao: „Beograd je najružniji grad na svetu na najlepšem mestu na svetu”. Čini se da je Beograd poput boksera na zalasku karijere koji je za života pretrpeo više udaraca nego što bi neko drugi na njegovom mestu to podneo. I zaista, Beograd je od svojih začetaka bio rušen i obnavljan nekoliko desetina puta, poslednji put 1999. Nažalost, te obnove su, čini se, neplanski rađene i ožiljci se naziru na svakom koraku i dan-danas. Te imaš građevine iz doba komunizma gde god da prođeš, sivilo Novog Beograda ponekad para oči, staklena zgrada nasred Trga Republike je arhitektonska nejasnoća svoje vrste, fasade zgrada i kuća su beskrajno dosadne, ulice su često preuske što i uzrokuje kolapse... Malo je toga što u arhitektonskom smislu valja. Čini se da su najlepša zdanja srpske prestonice nastala pre silnih ratova koji su poharali Evropu. Nažalost, umesto da se Beograd posle toga razvijao po ugledu na Prag ili Beč, sve se gradilo navrat-nanos i bez ikakvog smisla, ukusa, a kamoli plana. I jedan i drugi pomenuti grad nisu bili pod opsadom vekovima kao što je to bio Beograd. Ta rečenica će se mahom koristiti kao argument zašto našoj prestonici fali toliko lepih građevina, monumentalnih mostova, oslikanih holova najobičnijih zgrada i prelepih spomenika. I eto, samostalni smo skoro 150 godina (od proglašenja kraljevine Srbije 1882.), što je bio sasvim dovoljan period da Beograd zaliči na nešto. I znate šta? Nije uspeo u tome. Ipak, najveća vrednost Beograda ne leži u lepoti naslaganih cigala ili u zgradi Narodnog muzeja koji ne radi. Srećom, najvrednija stvar koju on poseduje su – Beograđani. Nećemo mi nikada imati parkove, zamkove i muzeje kao Beč niti trgove kao Prag, ali izgleda da nam to nikada i nije bilo suđeno. Ako želite da uživate u lepoti nekog grada, uplatite par noćenja bilo gde u Evropi (potrebno vam je stotinak evra) pošto lepotu Beograd ne poseduje. A ako želite da zauvek imate taj specijalni osećaj koji samo Beograd ume da stvori i koji može da se meri sa leptirićima u stomaku kada se zaljubite, onda ni makac odavde. Samo, vodite i računa malo o njemu, ostareli bokser će umeti da vam vrati. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00f001d375c6%2478b8d5b0%246a2a8110%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
