politika.rs <http://www.politika.rs/scc/clanak/395923/Pogledi/Nacionalna-kuhinja-kao-deo-kulturne-bastine>
Политика Online - Национална кухиња као део културне баштине 3-4 minutes _____ У петак, 15. 12. 2017. „Политика” је објавила да је Средња туристичка школа у Београду прославила 70 година постојања. Честитам запосленима леп јубилеј и захваљујем се „Политици” што извештава о правим вредностима. Имао сам животну шансу да будем трећа поратна генерација која је похађала угоститељску школу у Београду. Прво за конобара, а после за кувара. Имао сам част да будем и наставник у тој школи, такође да је и моја деца и унучићи заврше. И најважније, своју супругу Раду сам упознао захваљујући раду у школи. Иначе, школа је настала ангажовањем београдских ресторатера и хотелијера, који су одлучили да добровољним прилозима саграде школу. И тако је било, одрекли су се по десет пара од сваке продате кригле или флаше пива и за три године су сакупили новац да направе петоспратну зграду у центру Београда, у којој су били смештени школа, ресторан са кухињом, ученички дом и дом пензионера и угоститељских радника. Иначе, Београд је далеко пре Опатије имао угоститељску школу. Још у другој половини 19. века у Ул. краљице Наталије постојала је Домаћичка школа под управом Катарине Поповића или Ивановић, у којој су учили спремање домаћих и страних јела и посластица. За већину предмета нисмо имали књиге, већ је самопрегалачким радом наставника, надомештаван недостатак уџбеника. Имали смо, савременим речником речено, „интерактивну наставу”. Све је диктирано и тражено да се одмах понови тако што би неколико ученика прочитало шта је записано. Захваљујући тој методи добро смо све памтили. Много кувара је знало по неколико хиљада рецепата напамет. И сви смо учили два страна језика. Физичко васпитање и плес су били обавезни. Школа је била васпитно-образовна установа. И најважније, дуално образовање је функционисало шест дана недељно. Резултати су били неспорни, многи ученици су одмах по завршетку школовања постајали шефови смена или заменици шефова кухиње. А добар део су били наставници који су широм Југославије наставили да предају услуживање, посластичарство и куварство. Велики број београдских ђака је каријеру наставио у иностранству, и постали су својеврсни амбасадори СФРЈ, тј. Србије. На свим већим међународним такмичењима освајали смо прегршт медаља. Тако се догодило да смо на Петом светском првенству у спремању куварских и посластичарских специјалитета у Луксембургу, 1986. освојили три златне медаље и пехар. Захваљујући угоститељској школи и њеним школским радионицама, хотелу „Палас” и ресторанима „Голф” и „Шест топола”, сачувала се српска традиционална и српска модерна кухиња. Због тога предлажем да средње угоститељске школе, Висока хотелијерска школа и Министарство за привреду и Министарство за туризам направе „карту српских јела” и озваниче је. Куварство и национална кухиња су део културе живљења, али и духовна баштина српског народа. Једини начин да остане тако јесте да се јела запишу, стандардизују и обнародују. Мића Стојановић, Кувар -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/06ae01d388d5%24c87b9430%245972bc90%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
