novosti.rs
<http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:702676-Episkop-Irinej-za-Novosti-Stara-Srbija-je-nasa-tapija-za-Kosovo>
Episkop Irinej za “Novosti”: "Stara Srbija" je naša tapija za Kosovo | Društvo
Jovanka SIMIĆ
17-21 minutes
_____
Episkop bački: Ishod dijaloga o KiM biće raznoglasje, ali već sada se da videti
šta zastupa većina Srba. Lično ne verujem da naš narod može da pogazi svoje
biće, svoj identitet formiran na KiM
U RAZMAKU od svega nekoliko dana, krajem novembra i početkom ovog meseca, u
pravoslavnom svetu odjeknula su dva događaja - jedan je iznenadna odluka
Bugarske pravoslavne crkve da se založi da nepriznata Makedonska crkva stekne
kanonski status, a drugi je Arhijerejski sabor Ruske pravoslavne crkve, sazvan
radi obeležavanja stogodišnjice obnove patrijaraške službe u Rusiji i izbora
Svetog ispovednika Tihona za prvog patrijarha moskovskog i sve Rusije, posle
epohe Petra Velikog.
Veličanstvenom Saboru u Moskvi, koji je okupio delegacije skoro svih
autokefalnih crkava, te uz učešće ruske države i ruskog predsednika, javnosti
grada Moskve i mnogobrojnih vernika, u pratnji Njegove svetosti patrijarha
srpskog gospodina Irineja prisustvovao je i Njegovo preosveštenstvo episkop
novosadski i bački, somborski i segedinski gospodin dr Irinej. U intervjuu za
"Novosti", episkop se najpre osvrnuo na poruku patrijarha Kirila da Srpska
pravoslavna crkva treba da sačuva kanonsko jedinstvo u svim svojim istorijskim
predelima.
- Stav patrijarha moskovskog Kirila koji navodite nije nov: to je njegov
tradicionalni principijelni stav kako u odnosu na Srpsku pravoslavnu crkvu tako
i u odnosu na sve pravoslavne crkve. Ako bi bilo ko u pravoslavnoj vaseljeni
odustao od takvog stava, njegov postupak bi mogao da postane dinamit pod
čitavim zdanjem kanonskog i organizacionog ustrojstva Pravoslavne crkve u
celini i da ozbiljno ugrozi njeno jedinstvo. U ovom kontekstu taj stav dalje
znači, po logici i automatizmu, i podršku našoj Crkvi po pitanju raskola
poniklih na njenom kanonskom području, a pre svega po pitanju "Makedonske
pravoslavne crkve", koja u raskolu istrajava, evo, već punih pola veka
(1967-2017).
* Da li se ta ponovljena poruka patrijarha Kirila može protumačiti i kao jasna
podrška čvrstom stavu SPC povodom nekanonske odluke Bugarske crkve da, kako
tvrde bugarski mediji, "pod svoje okrilje" primi nepriznatu Makedonsku
pravoslavnu crkvu?
- Što se tiče sporne odluke Bugarske pravoslavne crkve, treba napomenuti da
njen sadržaj jeste poznat iz medijskih izveštaja i komentara, ali da ona još
nije zvanično dostavljena ni Vaseljenskoj patrijaršiji, ni Srpskoj pravoslavnoj
crkvi, ni ostalim sestrinskim pravoslavnim crkvama. Pritom moram da dam jednu
ispravku: u toj odluci se ne kaže da Bugarska crkva "prima pod svoje okrilje"
spomenutu Crkvu u raskolu, nego da je voljna da pokuša da za njen izlazak iz
statusa nekanoničnosti posreduje, na molbu, kod drugih pravoslavnih crkava.
Bugarska crkva je ipak svesna činjenice da se ne sme ogrešiti o svepravoslavni
konsenzus niti o svoj poluvekovni solidarni pravoslavni kurs, a pogotovo da ne
sme u službi jednog raskola da sebe dovede u opasnost da ponovo i sama dospe u
raskol i sa majkom crkvom u Carigradu i sa drugim pravoslavnim crkvama, jer je
i sama sedamdeset godina bila u raskolu zbog etnofiletizma i najbolje zna kakav
je užas biti u raskolu sa braćom i sestrama po veri.
BLAGO NA KOSMETU SADA JE BEZBEDNO * POKUŠAJI kosovske "vlade" da, kao zasebna
država, postane članica Uneska, privremeno su sprečeni. U kakvom je danas
stanju srpsko crkveno blago na Kosovu i Metohiji?
- Ono što u međuvremenu nije uništeno sada je bezbedno.
* Da li se ovo iznenadno istupanje BPC može obrazložiti političkim pritiscima?
- Episkopi susedne pravoslavne zemlje, Bugarske, nalaze se između Scile i
Haribde: Scila je pritisak političkih vlasti i javnog mnjenja, kojima i te kako
odgovara iracionalna inicijativa iz Skoplja jer se njome implicitno prihvata
zvanično državno-crkveno bugarsko gledište po kojem su Makedonci organski deo
bugarske nacije ("To je naš narod", izjavio je bugarski patrijarh Neofit), a
Haridba je rizik bilo kakvog "flertovanja" sa bilo kakvom raskolničkom
organizacijom, a takvu je Bugarska crkva donedavno imala i "u sopstvenom
dvorištu". Posmatrajući stvari iz ovog ugla, imam utisak da je Sinod Bugarske
pravoslavne crkve dao prilično opreznu izjavu, prepuštajući stvar, čini mi se,
vremenu, tome "majstorskom rešetu", i svepravoslavnoj odgovornosti.
* Da li se u ovom slučaju Bugarska patrijaršija postavila kao arbitar ili majka
crkva?
- Bugarska patrijaršija jeste, jednostrano i nekanonski, uzela na sebe ulogu
"posrednika", pa i "arbitra", ali nije sebe proglasila za "majku crkvu" kako
joj je iz Skoplja galantno ponuđeno. Ponuđena "trampa" - vi nama autokefalnost,
bez obzira na druge pravoslavne crkve, a mi vama titulu naše crkve majke... -
bila bi krajnje neobična da nije prosto neverovatna. Nije tu glavni problem što
je ponuda u stvari nepoštena budući da Skoplje traži sve (volšebni prelazak iz
raskola u regularnost, bez pokajanja i bilo kakve kanonske procedure, i, kao
"miraz", još i autokefalni status), a zauzvrat ne nudi ništa. Naziv majka crkva
ne proizvodi, naime, nikakvo crkvenopravno dejstvo u međusobnim odnosima
autokefalnih crkava: autokefalni status, sam po sebi, čini sve crkve
sestrinskim crkvama, u svemu jednakim i punopravnim, a naziv crkva majka
figurira kao Titel ohne Mittel (titula bez sadržaja), kao znak zahvalnog
sećanja na vreme sticanja autokefalnosti.
* Može li se "duhovno materinstvo" proglašavati po nečijem nahođenju?
- Glavni problem je u tome što se duhovno materinstvo ne može proglašavati po
nečijem nahođenju nego se može samo konstatovati kao istorijska datost. Može li
ko od nas, kao fizičko lice, da bira i određuje sebi majku ili, hteo - ne hteo,
mora da zna da ima majku otkako je živ? Istorijski tokovi su uvek čudni i
burni. U našem slučaju postojao je period kada se Crkva srpskih zemalja
nalazila u sastavu Ohridske arhiepiskopije, pa period kada su Crkva sa sedištem
u Ohridu i Crkva sa sedištem u Peći živele naporedo kao autokefalne sestrinske
crkve, pa period u kojem su obe bile ukinute i pretvorene u eparhije
Carigradske patrijaršije, pa period u kojem Srpska crkva ponovo stiče
autokefalnost (1879), potvrđenu, po ujedinjenju pokrajinskih crkava (1922), i
najnoviji period, u kojem se Ohridska arhiepiskopija nalazi pod jurisdikcijom
Srpske patrijaršije u opštepriznatom statusu najšire crkvene autonomije.
* Da li bi tokovi istorije na tom planu ubuduće mogli nešto da promene?
- Da li će se tu šta, kada i kako menjati, to ostavljamo budućnosti. Sigurno
je, međutim, da o ulozi Bugarske crkve kao crkve majke u odnosu na Skoplje ne
može biti reči. Tu skoro, 14. decembra, Sveti sinod Jeladske (grčke) crkve
zvanično je izrazio svoju zabrinutost zbog mešanja Bugarske crkve u
jurisdikciju druge pravoslavne crkve, to jest Srpske crkve, što predstavlja,
kako se dalje navodi u saopštenju iz Atine, "čin protivan sveštenim kanonima i
predanju Crkve, kojim se previđaju kanonska ovlašćenja i vodeća uloga
Vaseljenske patrijaršije, što može biti početak nemilih događanja". Ako bi neko
na sve ovo kazao da se ne gleda na današnje nego na nekadašnje kanonsko
ustrojstvo i ako bismo prihvatili takvu besmislenu mogućnost, rezultat bi opet
bio isti: u prošlosti smo svi - Moskva, Peć, Ohrid, Trnovo, odnosno Sofija, i
tako dalje - imali samo jednu crkvu majku, a to je Velika Hristova crkva u
Carigradu.
* Kome ide u prilog napetost u pravoslavlju koju je izazvalo oglašavanje
Bugarske patrijaršije?
- Navodim, evo, samo neke krugove kojima ona ide u prilog: raskolničkim
pokretima širom pravoslavlja, od Grčke do Ukrajine i od Australije do Amerike;
ekstremnim unijatskim i ultrakonzervativnim sredinama u Rimokatoličkoj crkvi,
posebno rigidnim protivnicima kursa pape Franje, koji, svi uglas, zlurado tvrde
da primer pravoslavnih crkava pokazuje kako nema jedinstva Crkve bez papskog
apsolutizma; mondijalistima i "verskim reformatorima" koji snuju i kuju planove
o razbijanju istorijskih religija, a najpre hrišćanstva, i o uspostavljanju
jedne, sinkretističke, "svetske religije"; rečju, neprijateljima Crkve i vere.
* Na kakav je prijem u Rusiji i u Ruskoj pravoslavnoj crkvi naišla izjava
patrijarha srpskog Irineja da "očekujemo pomoć Gospoda, ali i naše bratske
Rusije, da sačuvamo našu svetu zemlju Kosovo i Metohiju"?
- Evo pitanja na koje je moguće dati najkraći mogući odgovor: patrijarhova
izjava je naišla na izuzetno dobar prijem. Podsećam na antologijske izjave
ruskih crkvenih i državnih čelnika da oni nas Srbe neće izdati osim u slučaju
da mi sami sebe izdamo i da neće propustiti Tačijevu lažnu državicu u
Ujedinjene nacije osim u slučaju da to mi prethodno omogućimo pristankom na
ultimatum SAD i EU, pa ma to bilo i u uvijenoj formi "obavezujućeg sporazuma"
dveju strana da neće jedna drugu ometati na putu u međunarodne organizacije.
* U Srbiji je u toku tzv. unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji. Da li ste
zadovoljni tokom tog dijaloga?
- Koristim priliku da podsetim na to da bi, po meni, sintagma svenarodni ili
svesrpski dijalog više odgovarala njegovom smislu i sadržaju nego izraz
unutrašnji dijalog. Njegovim tokom ne možemo biti ni zadovoljni ni nezadovoljni
jer on samo potvrđuje duboku podeljenost naših elita, poluelita i pseudoelita:
širok je dijapazon od iskazanih veoma mudrih, razboritih, sa nacionalnog
stanovišta odgovornih mišljenja (primer: razgovor u Matici srpskoj) do plitkih,
nerazumnih i neodgovornih izjava pojedinaca koji idu dotle da napadaju Srbiju
što se već odavno nije "oslobodila" toga, kako oni sebi dozovljavaju da se
izraze, "kosmetskog balasta". Pritom se ne čudim pojedinim likovima iz našeg
šarenog partijsko-političkog kaleidoskopa, ali se čudom čudim jednom priznatom
univerzitetskom profesoru, inače pravniku, i jednom poznatom akademiku, inače
pesniku. Ali šta ćemo - svako je slobodan i vlastan da govori u svoje ime, a
sadržajem rečenoga govori o sebi.
* Kakav ishod očekujete i da li bi on trebalo da bude obavezujući za
rukovodstvo naše zemlje u pregovorima sa međunarodnom zajednicom?
- Ishod će biti kao i dosadašnji tok - raznoglasje. Ali već sada se da videti
šta zastupa većina Srba. Stoga smatram da će državno rukovodstvo morati da
ozbiljno uzme u obzir većinski stav srpskog naroda. Lično ne verujem da naš
narod može da pogazi samo svoje biće, svoj identitet, i njegov izvor, formiran
na Kosovu i u Metohiji i normiran kao Kosovski zavet, duhovna vertikala i
istorijska samosvest.
* Da li su pravda i istina o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji
privremeno "zakopane" i ima li nade da istina o svim zlodelima jednom vaskrsne?
- Pravda jeste zakopana i ostaće zakopana sve dok sila otima zemlju i gradove i
dok međunarodna zajednica, odnosno Zapad, istrajava na svojim rešenjima, koja
su se već pokazala kao bumerang (Bliski istok, Katalonija...) i tek će se
pokazati kao bumerang, svuda u svetu. Istina, međutim, uopšte nije zakopana
niti može da bude zakopana. U okrilju naše Crkve ona je uvek gromko svedočena,
počevši od izveštaja negdašnjeg episkopa raško-prizrenskog Pavla, potonjeg
patrijarha, preko kapitalnog velikog zbornika "Zadužbine Kosova", čije je
drugo, dopunjeno izdanje nedavno izišlo na srpskom i, paralelno, na engleskom
jeziku, zatim kroz mnogobrojne knjige i tekstove vladike Atanasija (Jevtića),
mitropolita Amfilohija i mnogih drugih autora, preko zvaničnih obraćanja
Sabora, Sinoda, Njegove svetosti patrijarha, i tako dalje. Zatim, naši najbolji
naučnici, književnici, pesnici, novinari, stvaraoci i pregaoci uopšte - svi se,
svako na svoj način i po svome daru, izjašnjavaju o Kosovu i Metohiji. Ne mogu
da prećutim ni mnoge ruske naučnike i pisce, kao ni njihove kolege iz zapadnih
zemalja, kojih ima mnogo više nego što mislimo i koji istinoljubivo, pošteno i
hrabro iznose istinu o događajima na Kosovu i Metohiji i predlažu puteve razuma
i razrešenja. Mogao bih nabrajati i dalje, ali nema potrebe.
Foto: I. Marinković
* Nedavno u Matici srpskoj uputili ste preporuku aktuelnim političarima da u
verbalnoj komunikaciji KiM vrate nekadašnji naziv Stara Srbija. Rekli ste tada:
"Da se pregovaralo o otcepljenju Stare Srbije, a ne Kosova ili Kosmeta, kako su
ga nazivale u prošlosti naše političke strukture, u svetu bi odjek bio
drugačiji." Molim vas da to svoje razmišljanje ponovite za čitaoce "Novosti".
- Vi ste ga već u sažetom obliku ponovili. Hvala vam za to! Ovo je, međutim,
prilika da vaše čitaoce i našu kulturnu javnost uopšte, pa i naše političare,
podsetim na jednu dragocenu, ali, nažalost, nezapaženu knjigu, koja opravdava
moje skromno mišljenje o terminološkoj neodgovornosti "modernih" Srba. To je
"Atlas Stare Srbije: evropske karte Kosova i Metohije", iz pera dr Mirčete
Vemića i Mladena Strugara, sa dodatkom "Sveopšteg slovara" Johana Jakoba
Hofmana u prevodu Vesne Nikčević sa latinskog na srpski jezik. Knjiga je
objavljena istovremeno u Beogradu i na Cetinju 2007. godine kao izdanje
"Svetigore", izdavačko-informativne ustanove Mitropolije -crnogorsko-primorske.
* Opominjući i rečit je predgovor mitropolita Amfilohija u toj knjizi...
- U svom predgovoru mitropolit Amfilohije s punim pravom naglašava: "Čak i u
vjekovima turskoga ropstva (...) onovremene evropske karte i leksikoni
nepodijeljeno su svjedočili o Kosovu i Metohiji kao o prirodnom i neodvojivom
dijelu srpske zemlje..." Isto, u Uvodnom slovu, konstatuju i autori ukazujući
na činjenicu da je na starim kartama, uključujući i one iz doba osmanlijskoga
prodora na Balkan, "nedvosmisleno i nesporno prikazano da su Kosovo i Metohija
uvek bili srpska teritorija, a nikada arbanaška". Stoga opravdano zaključuju:
"... Ove su karte postale svojevrsne srpske tapije Kosova i Metohije." Sa svoje
strane, pitam i pitam se: kad bi Arbanasi ili Albanci - uprkos svemu naši
susedi i sugrađani, unesrećeni jednako kao i mi - imali u svom posedu makar
jednu jedinu kartu iz predklintonovskih i predtačijevskih dana sa naznakom da
je reč o njihovoj, a ne srpskoj teritoriji, da li bi oni takvu kartu ili takav
istorijski podatak prećutkivali, kao što mi Srbi činimo sa desetinama karata i
hiljadama istorijskih dokumenata, ili bi o tome danonoćno telalili širom
"zemlje turske i đaurske i vlaškijeh sedam kraljevina", širom sveta?
* Sličan propust, u vezi sa odustajanjem od izvornog imena, načinili smo i u
slučaju Vojvodine...
- Apsolutno tačno! Broz i njegovi komunisti, virtuozi u borbi protiv svega što
je srpsko, genijalno su se dosetili šta treba da urade. U Austrougarskoj je
postojala srpska autonomna pokrajina Vojvodstvo (ili Vojvodina, odnosno
Vojvodovina) Srbija i Tamiški Banat, a posle smrti Stevana Šupljikca austrijski
carevi su u svojoj raskošnoj titulaturi nosili i titulu "velikog vojvode
srpskog"; javna pak dokumenta sačinjena u tom svojstvu bila su potpisana
srpskom ćirilicom (za razliku od prakse u "krugu dvojke" i šire u Srbiji 21.
veka). Šta je, dakle, valjalo učiniti? Prvo, trebalo je zadržati i do apsurda
proširiti autonomiju srpske većine severno od Save i Dunava unutar (bolje reći
protiv) Srbije, a naziv oblasti obesmisliti. Prosto kao pasulj: nema više
Srpske Vojvodine u granicama Austrougarske, ali ostaje Vojvodina (čija?) u
granicama Srbije.
Foto: D. Dozet
* Da li je ta propaganda pospešila stvaranje autonomaštva u Vojvodini?
- Termin Vojvodina ili Vojvodstvo, kao i termini kneževina ili knjažestvo,
kraljevina ili kraljevstvo, carevina ili carstvo, odnosno imperija, ne znače
ništa bez bliže oznake ili odrednice koja je i čija oblast koju tako nazivamo,
a to važi i za razne emirate i sultanate, pa i za propali kalifat takozvane
Islamske države. Vojvodstvo mogu biti Monako, Lihtenštajn ili pak
administrativna jedinica u Poljskoj, ali nikada bezimeno Vojvodstvo in
absoluto. Kraljevina može biti Velika Britanija, Belgija ili Saudijska Arabija,
ali nikada bezimena Kraljevina in absoluto. Carevina može biti Japan, ali
nikada bezimena Carevina in absoluto. Emirati mogu biti Arapski Emirati, a
nikako bezimeni Emirati in absoluto. I tako dalje... Naizgled sitnica, takoreći
beznačajna jezička začkoljica ili zanoktica, ali nije tako: rezultat propagande
i histerije zamalo da nije bio stvaranje veštačke "vojvođanerske" nacije
nauštrb Srpstva, po uzoru na "crnogorsku", "bošnjačku" i druge slične
tvorevine. Već je od nekih Srba, na našu žalost i sramotu, stvorena
autonomaška, tačnije separatistička, srbomrzačka družina, srećom malobrojna...
RAŠKA OBLAST
* MOŽE li se političkim eksperimentom objasniti i preimenovanje Raške oblasti u
Sandžak?
- Sandžak, vilajet i slično turski su nazivi administrativnih jedinica bivše
Otomanske imperije. Današnji "Sandžak" je u vreme osmanlijske vlasti u stvari
bio Novopazarski (Jenipazarski) sandžak, što će reći okrug. Istorijski, to je
Raška oblast. Napominjem da je kralj Nikola crnogorski deo takozvanog Sandžaka
nazivao baš tako - Raška zemlja. Ako nam je to nekakva uteha, sličnih
eksperimenata i procesa bilo je i drugde u svetu: Ukrajina (srpski: Krajina),
prvobitna ruska država, postavši od centra periferija, izmetnula se,
zahvaljujući boljševicima, a zatim i postsovjetskim "demokratima", miljenicima
Zapada, u antirusku državu; nekadašnji Ruski Turkestan u Centralnoj Aziji
evoluirao je u niz usitnjenih i zavađenih državica i paradržavica, nastale su
nove nacije, poput Amerikanaca i drugih...
"PROJEKAT" STEPINAC
* POSLE nekoliko sastanaka Mešovite komisije SPC i Hrvatske biskupske
konferencije o tumačenju uloge kardinala Stepinca u Drugom svetskom ratu i
njegovoj eventualnoj kanonizaciji, stanovišta dveju strana ostala su
neusaglašena. Aktuelni hrvatski političari i dalje iznose očekivanja da će
Stepinac biti proglašen svecem. Kakav ishod vi očekujete?
- Kao što je poznato, svaka strana - naša, srpska, pravoslavna, i ona druga,
hrvatska, rimokatolička - ostala je, tokom i posle dijaloga, na svojim
pozicijama. Činjenica da se hrvatski političari toliko upliću u to pitanje i da
se upinju da u Vatikanu "lobiraju" za kanonizaciju Stepinca dovoljno govori o
prirodi i nameni čitavog projekta Stepinac. Kakav će biti ishod, to zaista ne
mogu da znam. Ali jedno znam: današnji papa drugačije shvata Crkvu nego
kaptolska sredina u Zagrebu ili pak biskupska većina u Hrvatskoj. Uostalom, i u
Hrvatskoj se čuju mnogi trezveni i opominjući glasovi. Videćemo!
--
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
---
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње,
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected].
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите
https://groups.google.com/d/msgid/siem/056d01d3923d%243a37eb80%24aea7c280%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
