iskra.co 
<http://iskra.co/region/lompar-crnogorski-jezik-je-politicki-inzenjering/>  


ЛОМПАР: Црногорски језик је политички инжењеринг


7-9 minutes

  _____  

21.01.2018. - 10:17 

 

(Мило Ломпар) фото: in4s.net

Положај Срба у Црној Гори је драматичан, а континуирано су на удару ћирилица и 
српски језик, оцијенио је професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар.

Говорећи о положају ћирилице у Црној Гори, он је, у интервјуу за ИН4С, навео да 
је ријеч о систематском и програмском наметању латинице као облику којим ће се 
српски начин културног препознавања свести на фолклорни и декоративни.

Према његовим ријечима, увођење црногорског језика је лингвистички неоправдано 
и политички мотивисано.

Ломпар је изјаву митрополита црногорско-приморског Амфилохија о политици 
званичког Београда према Косову и Метохији окарактерисао као “тачну и прецизну”.

Повод Вашег доласка у Црну Гору је промоција књиге “Ново Косовско распеће” 
митрополита Амфилохија. Реците ми укратко Ваш утисак о књизи?

-У књигама митрополита Амфилохија се показује досљедност када је ријеч о 
Косовској традицији као укупном збиру различитих момената који обликују наше 
памћење у које спада и Косовски завет, историјски садржаји Косовске битке – 
њена вишеструка реактуелизација каква је, рецимо, она код Његоша. Показује се и 
један континуитет када је ријеч о активностима митрополита Амфилохија. С друге 
стране, показује се нешто што је карактеристично за изворни хришћански моменат, 
а то је чињеница да се ријечи, у овом случају оно што је митрополит Амфилохије 
у различитим случајевима рекао о Косову и Метохији, поклапају са његовим личним 
чиновима када је ријеч о учешћу у спасавању, односно сахрањивању невино 
убијених у вријеме НАТО агресије на Косово и Метохију и нашу земљу.

Ваш књижевни опус фокусиран је углавном на тему српског културног идентитета за 
који често кажете да се свјесно и систематично уништава. У коме видите највећег 
кривца за такво стање?

-Сложени су услови који су довели до нестабилности српског културног и 
националног идентитета и они сежу од историјских услова као што је историјско 
постојање унутар нејасних оквира југословенске државе. Српски народ је народ 
који постоји на граници свјетова и он у извјесном смислу дијели судбину 
граничних народа – то су дотицаји, сукобљавање различитих традиција, религија и 
слично. Нема сумње да је српски културни и национални идентитет на удару оних 
држава у којима живи српски народ, тако је у Хрватској он изложен различитим 
облицима денационализације. То је пут којим иде и Црна Гора са радикалном 
латинизацијом и денационализацијом Срба. У Босни и Херцеговини културни 
идентитет не постоји у ономе што се назива муслиманско- хрватска федерација, 
битно је потиснут, док у Републици Српској има релативно прикладне облике 
постојања. У самој Србији је, што је кључно, јер је судбина српског народа 
битно одређена судбином Србије – на дјелу један процес снажне симулације 
националнога опредељења, па се истовремено читав низ поступака и одлука које 
свједочи о дезинтеграцији кључних момената српског културног обрасца.

Често на својим научним скуповима и у интервјуима кажете да ћирилица нестаје у 
Србији. Како видите положај ћирилице у Црној Гори?

-За разлику од времена када сам ја долазио у Црну Гору, као млад човјек, 
примјећујем да је сада ријеч о систематском и програмском наметању латинице као 
облику којим ће се српски начин културног препознавања свијести на фолклорни и 
декоративни, односно у извјесном смислу понашање Срба у Црној Гори учинити 
саобразним понашању Срба у Сјеверно- америчким или Западно- европским земљама и 
на тај начин ће се они искоријенити из једне традиције која је аутентична 
њиховој.

Да ли сте кроз Вашу деценијску књижевну борбу за очување српског идентитета 
наишли на подршку интелектуалних кругова у мјери у којој је то било за 
очекивати?

-Добар дио живота проживио сам у Титоистичкој Југославиј и није неприродно што 
је број интелектуалаца спремних да се ангажују у корист српских националних 
права био релативно мали. С друге стране, ту је увијек битан елемент онога што 
називамо неком врстом пропагандистичког односа према српској култури. Ми видимо 
да је био присутан увијек један број људи у приликама када је то корисно високо 
дизали српски барјак и узвикивали пароле, укључивали неке које су сад на власти 
у Србији да би у тешким временима показали да су спремни да све то што су 
уздизали баце под ноге.

Бити Србин у Црној Гори често значи бити дискриминисан. Како то коментаришете?

-То бисмо могли назвати у секуларним терминима изазовом, а у религијском 
термину искушењем. Нема сумње да је положај Срба у Црној Гори данас драматичан, 
али ни у комунистичкој Црној Гори нијесу облици српског постојања били лакши. У 
тадашњој Црној Гори све оно што је било везано за српске традиције могуће је 
било затомити, да нема никаквог одјека. Уколико би се промијенила политика 
Владе Србије, у смислу интеграционистичког приступа, онда би се олакшао положај 
Срба у Црној Гори.

Да ли сматрате да је увођење црногорског језика учињено насилно, тј.политичким 
дјеловањем људи из црногорског државног врха?

-Увођење црногорског језика представља друштвени и културни инжењеринг чија је 
основна мисао да се денационализује српски народ у Црној Гори, јер је једна 
варијанта српског језика проглашена црногорским језиком. То је лингвистички 
неоправдано, а политички мотивисано.

Један сте од потписника Апела за одбрану Косова и Метохије. Може ли се српски 
народ одупријети западном мијешању по питању Космета?

-Ми не можемо утицати на поступке великих сила које су давно наумиле да Косово 
и Метохију ставе ван државне цјелине Србије, али можемо утицати на своје 
поступке у борби против тих њихових настојања. Кључно је да се покаже спремност 
да се дипломатски и културно питање Косова и Метохије држи на оном нивоу какво 
је данас, а то свакако не може бити признањем независности.

Митрополит Амфилохије је, такође потписник Апела, чије је име ових дана 
доспјело у жижу јавности због изјаве да “политика предсједника Србије 
Александра Вучића води издаји Србије и Косова”. Да ли сте сагласни са изјавом 
митрополи-та?

Митрополитова изјава је сасвим прецизна и тачна. Она чак са великом обзирношћу 
именује оно што се заиста истински догађа, а ови облици јавног шиканирања једне 
изузетне личности у нашој данашњој православној ситуацији представљају само 
додатни доказ да је митрополит био у праву. С друге стране, читава проблематика 
Апела се своди на једног човјека. Превиђа се да је потписник Апела и владика 
Лаврентије који је најстарији епископ Српске православне цркве, да је потписао 
велики број професора с факултета и тиме сузити пажња јавности да је велики 
број људи мишљења да је политика српског врха према Косову и Метохији погрешна.

Шта нам може донијети 2018.година?

-Па могла би донијети доста драматичних догађаја, али може нас и пријатно 
изненадити па успијемо да одбранимо положај Косова и Метохије и можда наше 
државно руководство одустане од онога што чини.

Имате ли поруку за Србе у Црној Гори?

-Имам да кажем да би у политичком смислу требало да дјелују јединствено, што не 
видим да им полази за руком. У културном смислу да негују своје писмо и да се 
боре за његову правну једнакозаступљеност у државним институцијама Црне Горе, и 
своје политичке представнике усмјере на заступање српских националних права.

in4s.net 

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/054901d392d1%240e410a40%242ac31ec0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Reply via email to