NAUČNIK JE NAPRAVIO RAJ ZA PACOVE:
Ubrzo se to pretvorilo u PAKAO i ukazalo šta čeka sve ljude



Džon B. Kalhun je toliko voleo pacove da je dizajnirao specijalnu koloniju koja 
je za njih bila pravi raj, bez predatora i bolesti, sa neograničenom hranom.

Međutim, idealno mesto za život glodara ubrzo je postao pakao, a njegov 
eksperiment je kasnije imao dubok uticaj na razumevanje ponašanja ljudi.

Istraživački psiholog koji je 40 godina radio na Nacionalnom institutu za 
mentalno zdravlje, otkrio je da prenaseljenost stvara užasne promene ponašanja 
među životinjama. Promene su bile tako velike da se društveni poredak srušio, i 
na kraju je čitava populacija glodara kolabirala.

Njegova otkrića dovela su do koncepta "propadanje ponašanja", i sugeriše da je 
evolucija dala životinjama, a možda i ljudima, urođeni i nepovratni taster za 
samouništenje kako bi sprečila vrste da se prenamnože. Kalhun je stvorio model 
sudnjeg dana onoga što bi moglo da se desi ako ljudska bića ne uspore rast 
svoje brojnosti.

Kalhunov rad privukao je pažnju javnosti tokom 1960-ih godina, kada je počela 
da raste svest o eksploziji populacije i uništenju koje su ljudi već učinili 
okolini. Članak u "Sajentifik Amerikan" iz 1962. godine o ranim rezultatima 
eksperimenta postao je jedan od najčešće citiranih članaka u psihologiji.

Njegovi glodari su postali stvar distopijske fantazije i popularne kulture, 
inspirisali knjige, stripove i filmove. Kalhun je često objavljivao svoje 
nalaze o paralelama sa ljudskim ponašanjem, zbog čega je bio i na udaru naučne 
zajednice.

"Naravno, pacovi i miševi nisu savršeni modeli ljudi. Ali katastrofa koju 
predstavljaju toliko je privlačna da svet ne može da čeka dokazivanje svakog 
koraka u jednačini", rekao je 1971. godine za "Vašington post".

Naučnik koji je preminuo 1995. godine u 78. godini, postigao je priznanja kakva 
su dostigla samo nekolicina socijalnih naučnika, poput Pavlova i Skinera. 
Njegov rad se pročuo u trenutku kada su generacije počele da istražuju 
predgrađa i shvataju izopačenost gradova, lansirao je pokret za nulti rast 
populacije, i pružio bolje razumevanje kako se ljudi ponašaju u spavaonicama, 
zatvorima i drugim prostorima sa puno ljudi.

Sve je počelo 1947. godine kada je Kalhun pitao komšiju da li može da izgradi 
koloniju pacova na četvrt hektara slobodnog zemljišta iza svoje kuće. Prema 
njegovim proračunima u "grad pacova" bi mogao da stane oko 5.000 glodara, ali 
je ubacio samo oko 150 iz razloga koji nisu bili očigledni.

Tako je Kalhun odlučio da podesi ove kolonije i stvori utopiju za pacove. U 
eksperimentu koji je trajao od 1965. do 1973. godine, izgradio je koloniju sa 
256 "apartmana" u kulama. Velike stanice za hranjenje postale su mesta za 
okupljanja i socijalizaciju. Primenio je mnoge korake da poboljša higijenu u 
koloniji i redukuje bolesti. Pacovi koji su ispoljavali neobično ponašanje 
markirani su bojom, a podaci su prikupljani i kodirani na 750.000 kartica za 
kompjutersku analizu.

Od originalnih osam parova glodara populacije je eksplodirala, dok kolonija 
nije postala prenatrpana životinjama i počelo da se pojavljuje disfunkcionalno 
ponašanje.

Desetine mladih mužjaka, nesposobno da pronađe svoje mesto u kojem su 
dominirali drugi, postali su gangsterske bande koje su napadale ženke i mlade. 
Seksualna i materinska ponašanja su takođe doživela dramatične promene. Neki 
mužjaci postali su isključivo homoseksualni ili hiperseksualni. Majke su 
napuštale svoje mlade ili ih nekad čak i napadale. Smrtnost odojčadi porastao 
je na čak 96 odsto.

Druga ponašanja bila su još bizarnija. Grupe ženki, "sledbenice" kako ih je 
nazivao Kalhun, slepo su pratile strane predmete, poput njegovih cipela, bez 
obzira na to koliko puta su ih ranije videle. Kao da nisu mogle da nauče. Drugi 
miševi postali su inertne vreće krzna, koji su se potpuno povukli iz društva.

Najčudnije su bile one ženke koje je Kalhun nazivao "prelepe", koje su dane 
provodile opsesivno se doterujući. Nasilje i uznemirenost postali su 
uobičajeni, sve dok gotovo nije bilo pacova koji nije bio prekriven krvlju i 
izgriženog repa.

Usled tako dubokog haosa, pacovi su zaboravili kako da budu pacovi. Prestali su 
da rade, a njihova populacija se srušila.

To je bila uznemirujuća vizija koja je ličila na iskustva miliona ljudi u 
američkim gradovima. Kalhun je podstakao pesimizam, dajući konkretna 
predviđanja da ako ljudi ne uspore svoj eksponencijalni rast populacije, slično 
izumiranje može da se dogodi do 2027. godine.

Međutim, mnogi su prevideli Kalhunov optimizam, i njegovu veru u otpornost 
ljudi. On je otkrio da neka devijantna ponašanja, u drugačijem svetlu, mogu da 
se smatraju kreativnom delatnošću. Jedna grupa potčinjenih mužjaka je recimo 
počela da kopa rupe na takav način da je smanjivalo socijalni kontakt, ali su 
te rupe bile efikasnije.

Kalhun je takođe verovao da ljudi mogu da prevaziđu efekte prenaseljenosti 
prilagođavanjem okoline. Kroz tehnologiju i kulturu ljudi mogu da uvećaju 
"konceptualni prostor" što im omogućava da žive u miru sa sa mnoštvom.

Kurir.rs/Vašington post

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/afc8fe6174c64b21b510479607f86d1c%40KAEX1.it.telekom.yu.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Reply via email to