politika.rs 
<http://www.politika.rs/scc/clanak/398178/Nuklearna-sigurnost-u-zardalim-buradima>
  


Политика Online - ​Нуклеарна сигурност у зарђалим бурадима


Александар Апостоловски

6-8 minutes

  _____  

Сваког дана стотине запослених из Института за нуклеарне науке „Винча” и Јавног 
предузећа „Нуклеарни објекти Србије” пролазе поред два стара хангара, старог 
реактора РА и базена с радиоактивном водом. Простор од 70 хектара Института 
ограђен је вишедеценијским слојем наталожених тајни, али отпад настао из 
научних експеримената налази се на површини, набацан у старим шупама. И не само 
што зрачи, већ представља и потенцијалну бомбу.

Непосредно уз истоимено насеље, једнако познато по нуклеарним истраживањима и 
археолошком налазишту, дванаест километара од Београда, после санације отворене 
депоније радиоактивног отпада осамдесетих година прошлог века, опасне материје 
ускладиштене су у хангарима Х1 и Х2. Онај ко очекује добро утврђене и чуване 
бетонске грађевине, вара се.

Хангари подсећају на напуштене бараке фабрика уништених у транзицији.

У њима се налази радиоактивни отпад настао радом реактора РА и из других 
научних истраживања. 

До 1990. године у Институту је складиштен и отпад из других република бивше 
Југославије.

– Тамо се налази огромна количина без икаквог реда набацаних буради и осталог 
радиоактивног материјала. Дуже од шест деценија чека се да једног дана буде 
прерађен и пребачен на сигурну локацију – каже за „Политику” председник 
надзорног одбора ЈП „Нуклеарни објекти Србије” и научни саветник др Илија 
Плећаш. Заједно са Снежаном Павловић, Миланом Рајчевићем и Небојшом Нешковићем, 
др Плећаш је аутор књиге „Радиоактивни отпад у Србији: како и где са њим”.

Пре седам година обишао сам зарђале хангаре испред којих је стајао портир који 
је иронично рекао да „зрачи” позитивном енергијом. Откључао ми је капију и 
катанац, а затим сам препешачио још тридесетак метара. Стотине буради, џакова, 
кеса и кутија, набацаних без реда и смисла, ентеријер су забачених складишта на 
која као да су сви заборавили. Ништа се од тада није променило, што ми 
потврђује др Плећаш.

– Постоји опасност од крађе, али не било какве, већ од стране потенцијалних 
терориста који би радиоактивни отпад могли да искористе за опасне намере – каже 
он.

У близини хангара Х1 налази се хангар Х2, који је у нешто бољем стању. У њему 
су смештена и бурад са осиромашених уранијумом, као и уранијумски меци, 
донесени са четири локације из јужне Србије. То је муниција којом је НАТО из 
борбених авиона А-10 дејствовао по циљевима на земљи.

Илија Плећаш, који је у Институту у Винчи провео више од 40 година, поставља 
питање: зашто се толика количина радиоактивног отпада, заједно са осиромашеним 
уранијумом из доба бомбардовања НАТО-а, тако дуго налази надомак престонице?

Одговор на ово питање, које је поставио чак тринаесторици надлежних министара, 
увек је био идентичан: „Предлог стручњака је одличан, али не за наш мандат.”

Али тај отпад мора да се преради, а Влада Србије мора да нађе адекватну 
локацију и коначно га премести на безбедно место, какво имају све земље са 
нуклеарном технологијом. Још 2012. године, тврди др Плећаш, донесен је Закон о 
заштити од зрачења и нуклеарне безбедности, где је таксативно наведено да 10 
година од доношења закона отпад мора бити премештен на трајно и сигурно 
одлагалиште. Законски рок, дакле, истиче 2022. године. А то је, мерено законима 
научника који се баве нуклеарном безбедношћу, такорећи прекосутра.

Пре неколико година у Институту је изграђен нови, модерни хангар Х3, али због 
законских процедура и лиценци није почела прерада радиоактивног отпада и његово 
пребацивање из два неусловна хангара. У трећем хангару је, заправо, требало да 
се налази прерађен отпад из хангара Х1, до коначног одласка на трајну локацију.

– Нити је отпад прерађен, нити је лоцирано и изграђено трајно одлагалиште, како 
се ради у свим земљама света. Циљ књиге је да јавност схвати озбиљност проблема 
радиоактивног отпада и укаже на неиспуњавање законске обавезе да се нађе трајно 
решење његовог безбедног одлагања. То је обавеза државе Србије према садашњој и 
будућим генерацијама њених становника, на основу прихваћених међународних 
обавеза и конвенција, у складу са одговарајућом регулативом Европске уније. Док 
год се овај проблем не реши, стање радијационе и нуклеарне сигурности и 
безбедности у земљи биће потенцијално угрожено – напомиње др Плећаш.

У књизи се детаљно описује тренутно стање радиоактивног отпада на локацији 
„Винча” и излаже се концепт одлагалишта на изабраној безбедној локацији, на 
коју би се трајно преместио сав постојећи отпад.

Тиме би се, наглашава др Плећаш, створили услови да се Институт у Винчи и Јавно 
предузеће НОС трансформишу у модеран научно-пословни парк, који се бави 
основним и примењеним истраживањима, иновацијама, производњом и пружањем услуга 
у областима природних и техничких наука, науке са акцелераторима и радијационе 
и нуклеарне сигурности и безбедности.

Доктор Плећаш наглашава још један циљ књиге: да се укаже како се овај проблем 
може адекватно и повољно решити. Посебно је важно да одлагање радиоактивног 
отпада могу да спроведу домаћи научници. Професор помиње плитко укопана 
одлагалишта која се, према досадашњим искуствима, сматрају најбољим и 
најсигурнијим начином одлагања радиоактивног отпада.

– Изграђено је више од 100 таквих одлагалишта широм света. Стандардна форма 
која се примењује позната је као „бетонски монолит”. Наиме, метална бурад са 
отпадом смештају се или директно у бетонске траншеје или у армиранобетонске 
контејнере који се полажу у траншеје. Након попуњавања расположивог простора, 
омеђеног зидовима, бурад или контејнери заливају се траншејским бетоном, чиме 
се добија монолитна структура која се обично прекрива са неколико слојева 
природних и вештачких материјала, као што су песак, шљунак или глина са исте 
локације – напомиње наш саговорник.

Занимљиво је да се у Немачкој ниско и средње радиоактиван отпад одлаже у 
напуштеним рудницима соли гвожђа. Швеђани, рецимо, отпад одлажу у лавиринтима 
гранитне стене испод нивоа мора.

Отпад у „Винчи” је нивоа ниске и средње активности и потенцијално угрожава 
здравље и безбедност Београђана, али и ширег простора земље.

У Привредној комори Србије у среду ће се одржати званична промоција књиге. 
Професор Плећаш верује да ће они који то треба да чују присуствовати 
презентацији и прочитати књигу. Да ли ће, после шест деценија, неко од 
актуелних званичника коначно схватити с каквим се проблемом суочава Србија?

Александар Апостоловски

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/089601d3a43a%245fccc4b0%241f664e10%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Reply via email to