svedok.rs

Internet Svedok - 1126

17-22 minutes

 

Analiza slučaja (navodnog?) trovanja dvostrukog agenta Sergeja Skripala (66) i 
njegove ćerke Julije (33)

Nervni gas, špijuni, laži i video trake

Piše: Milan Dinić - London

 

       Britanska vlada optužila je Rusiju da je 4. marta u gradu Solsbri, na 
jugu Engleske, otrovala bivšeg dvostrukog agenta (špijunirao i za Ruse i za 
Britance) Sergeja Skripala (66) i njegovu ćerku, Juliju (33). Karakterišući 
slučaj kao „napad“, Britanci su naveli da je reč o „besramnom kršenju 
međunarodnog prava“ i u znak odmazde proterali 23-je ruskih diplomata i 
najavili druge sankcije. Britanci su ubrzo dobili podršku SAD, Francuske, NATO 
i drugih vodećih zapadnih zemalja i institucija.

       Moskva je odbacila optužbe i ubrzo uzvratila odlukom da protera 23-je 
britanskih diplomata.

 

              Šta se desilo (prema tvrdnjama britanskih vlasti)

 

              Julija Skripal, 33-godišnja ćerka Sergeja Skripala, koja živi u 
Moskvi, sletela je u London 3. marta. Dan kasnije, oko četiri popodne, 
prolaznik je prijavio policiji kako na klupi sedi par koji je u polu-svesnom 
stanju i da izgledaju kao da im je potrebna pomoć. Jedan od očevidaca je za 
Bi-bi-si opisala da je muškarac gledao u nebo i mahao rukama, dok je devojci 
išla pena iz usta, a oči su joj bile potpuno bele.

 

       Po dolasku, policija je ocenila da se par nalazi u „izuzetno ozbiljnom 
stanju“ i oboje su hospitalizovani.

       U međuvremenu, i treća osoba – policajac koji se prvi došao na lice 
mesta – takođe se razboleo i nalazi se na urgentnom lečenju, prema tvrdnjama 
britanskih vlasti.

       Ukupno, kako piše Bi-bi-si, 46 ljudi je podvrgnuto lekarskim pregledima 
povodom ovog incidenta i niko osim troje navedenih nema bilo kakve posledice.

       U popodnevnim satima 4. marta, kada se vest pojavila u britanskim 
medijima, navedeno je da policija tretira slučaj kao „ozbiljan bezbednosni 
incident i pokušaj ubistva“. Kako se veče približavalo, počele su da cure 
informacije da je anti-teroristička jedinica preuzela operaciju i da čitav 
slučaj prelazi u ruke najviših policijskih i bezbednosnih krugova u Britaniji. 
Ubrzo je saopšteno da su u dva restorana u Solsbriju, u kojima su bili Sergej i 
Julija Skripal tog popodneva, pronađeni tragovi nepoznatog nervnog agensa. 
Potom se javnosti obratio rukovodilac anti-terorističkih operacija britanske 
policije, Mark Rovli, koji je rekao da su Skripali „namerno ciljani“. Policija 
je rekla da bi istraga mogla da traje mesecima i da je sada usmerena na 
utvrđivanje načina na koji su Skripali došli u kontakt sa otrovom.

       Sedam dana posle incidenta, zaposlenima u dva restorana u kojima su se 
nalazili Skripali rečeno je da unište odeću koju su nosili na dan incidenta, 
dok je ljudima za koje je utvrđeno da su tada bili u tim restoranima, ili u 
blizini Skripala, naloženo da operu svoju odeću. U javnosti su se odmah 
pojavila pitanja zbog čega su vlasti toliko dugo čekale da kažu ljudima šta da 
rade, ako se znalo da je reč o nervnom agensu?!

 

              Reakcija Britanije: mediji diktirali Terezi Mej dalje korake

 

              Šestog marta svi britanski mediji na naslovnim stranicama imali 
su vest o slučaju trovanja dvostrukog ruskog agenta, upirući prst u Moskvu i 
upoređujući događaj sa ranijim slučajem trovanja odbeglog ruskog obaveštajca, 
Aleksandra Litvinjenka, koje se desilo u Londonu 2006. Istraga britanskih 
organa tada je utvrdila da je u slučaju Litvinjenka naredbu za trovanje 
polonijumom dao sam predsednik Rusije, Vladimir Putin(?!), što je Rusija 
energično odbacila.

 

       Britanski mediji su citirali brojne analitičare kao i ruske političke 
aktiviste koji se protive Putinu, poput bivšeg svetskog prvaka u šahu Garija 
Kasparova koji je naveo paralele sa slučajem Litvinjenko i osumnjičio Moskvu za 
napad. Potvrda sumnji stigla je od britanskog ministra spoljnih poslova Borisa 
Džonsona koji je direktno osumnjičio Rusiju za trovanje Skripala i njegove 
ćerke.

       Ruski ambasador pod hitno je pozvan u britansku vladu da objasni da li 
je Rusija imala ikakve veze sa ovim slučajem.

       U narednih nekoliko dana – od 6. do 15. marta – britanski mediji i 
analitičari su kroz niz tekstova i komentara ukazivali na verovatnoću da je 
Rusija umešana u napad, podsećajući na slučaj Litivnjenko, ali i ukazujući kako 
je režim u Rusiji diktatorski, sklon zaverama i političkim ubistvima te da se 
ovako nešto može očekivati od Moskve.

       Istina, tome je doprinela vest iz Rusije – koja i mnogima u Britaniji 
delovala neverovatno, ali nije demantovana i potvrđena je kao tačna: voditelj 
na ruskoj državnoj televiziji usred emisije upozorio je „izdajnike“ da se ne 
nastanjuju u Britaniji zbog rizika da budu ubijeni.

       Voditelj Kiril Klejmenov je uživo u programu izjavio da će smrt i bolest 
snaći one koji izdaju Rusiju. Ovo je dodatno ojačalo halabuku protiv Rusije. 
Britanski štampani mediji, koji imaju ogroman uticaj na britansku javnost 
(naročito tabloidi poput Dejli Mejla ili Sana koji su veoma nacionalistički 
nastrojeni) zahtevali su oštru reakciju Londona.

       U ponedeljak, 12. marta, britanski premijer Tereza Mej dala je rok 
Moskvi do srede, 14. marta, da objasni ulogu u vezi ovog slučaja i upozorila na 
oštar odgovor Londona ako Rusi ne pruže dokaze da nisu umešani.

       U novu fazu se ušlo 15. marta, kada je na zasedanju Skupštine Tereza Mej 
rekla da je „veoma verovatno“ da je Rusija odgovorna za trovanje bivšeg 
dvostrukog agenta Skripala i njegove ćerke i navela da Britanija neće 
tolerisati „tako besraman pokušaj da se ubiju nevini civili na našoj 
teritoriji“.

       Ona je potom obelodanila mere koje će Britanija preduzeti, a koje 
uključuju proterivanje 23-je ruskih diplomata, zamrzavanje ruske državne 
imovinu u Britaniji i donošenje odluke da nijedan britanski zvaničnik, niti 
predstavnik Kraljevske porodice neće prisustvovati ceremoniji otvaranja 
Svetskog šampionata u fudbalu na leto, koje se igra u Rusiji.

       Džeremi Korbin, lider opozicionih Laburista, postavio je pitanje Terezi 
Mej zbog čega britanske vlasti nisu udovoljile zahtevu Moskve da se pošalje 
uzorak nervnog agensa za koji se tvrdi da je uzrok trovanja Skripala, ali je 
odmah izviždan u skupštini, uključujući i od nekih poslanika iz njegovih redova.

       Dan kasnije vodeći tabloidi – koji su nedavno optužili Korbina da je bio 
špijun KGB – ustvrdili su da je lider laburista „Putinova lutka“.

       Inače, već duže vreme, a pogotovo danas, u Britaniji je atmosfera takva 
da je gotovo nemoguće reći i jednu jedinu pozitivnu reč o Rusiji.

 

              Zašto Britanci sumnjiče Ruse?

 

              Prema tvrdnjama britanskih vlasti Sergej Skripal i njegova ćerka 
Julija otrovani su nervnim agensom pod nazivom Novičok (što u prevodu znači 
„novajlija“). Novičok pripada grupi nervnih agensa koji su, kako navode 
Britanci, razvijani u SSSR-u tokom 1970-ih i 1980-ih. Postojanje Novičoka 
obelodanio je početkom 1990-ih Dr Vil Mirzjanov, hemičar koji tvrdi da je 
razvio ovaj agens i koji je kasnije prebegao u SAD. Kako navodi Bi-bi-si, 
Mirzjanov je u svojoj knjizi „Državne tajne“ objavio formulu za ovaj nervni 
agens. Prema tvrdnji ovog hemičara, Sovjeti su razvijali Novičok jer je mogao 
lako da se prošvercuje preko granice.

 

       U procesu uništavanja hemijskog oružja, na osnovu međunarodnih protokola 
koje je potpisala Rusija tokom devedesetih, svo hemijsko naoružanje na njenoj 
teritoriji zvanično je uništeno, što uključuje i Novičok.

       Britanci tvrde da je ovaj nervni agens proizvođen samo u Rusiji i da su 
samo oni mogli da imaju pristup njemu. Kako su naveli najviši britanski 
zvaničnici, ovaj slučaj pokazuje da, ili je Rusija odgovorna za napad, ili je 
izgubila kontrolu nad hemijskim oružjem koje očito poseduje.

       Pored ovoga, Britanci navode da su Rusi imali motiv: Skripal je bivši 
oficir vojne bezbednosti koji je uhvaćen u Rusiji 2004. i 2006. osuđen kao 
špijun, da bi 2010. bio razmenjen za ruske špijune uhvaćene na Zapadu 
(pogledati antrfile: Ko je Sergej Skripal). Britanci navode da Rusi imaju 
istoriju lova na disidente i bivše obaveštajce koji su prebegli, navodeći pre 
svega slučaj Aleksandra Litvinjenka.

 

              Kako su reagovali Rusi? Teorije zavere i mržnja Londona

 

              Rusija je odbacila bilo kakvu umešanost u slučaj Skripal. Ruske 
vlasti navode da su ponudile da učestvuju u istrazi, ali da je predlog odbijen. 
Rusi su takođe tražili da im London dostavi uzorak nervnog agensa koji je 
navodno korišćen, što su Britanci navodno odbili.

 

       Rusko ministarstvo spoljnih poslova insistira da na ruskom tlu nikada 
nije vršeno istraživanje „koje bi čak imalo i šifrovano ime ’Novičok’“, te 
tvrde da je „Novičok“ zapravo napravljen na Zapadu zahvaljujući činjenici da je 
mnoštvo sovjetskih naučnika prebeglo tamo tokom devedesetih „noseći sa sobom 
tehnologije i projekte na kojima su radili“.

       Ruski ambasador u UN Vasili Nebenzia naveo je da je razvoje nervnih 
agensa u Rusiji obustavljen 1992. kao i da su sve preostale količine uništene 
2017.

       Naprotiv, Rusi tvrde da je ceo slučaj „izmišljotina Zapada“. Prema 
tezama koje plasiraju ruski zvaničnici i mediji navodi se da je Tereza Mej kao 
premijer u veoma slaboj političkoj poziciji budući da ima tesnu većinu u 
parlamentu, te da se nalazi u šaci britanskih obaveštajnih struktura kao i da 
njoj lično, kao politički veoma slabom premijeru, odgovara da na ovakvom 
slučaju pokaže „snagu“ i moć.

       Prilikom vanrednog zasedanja Saveta bezbednosti povodom ovog slučaja, 
ruski ambasador izjavio je da je Sergej Skripal „savršena žrtva koja bi mogla 
da opravda bilo kakvu nezamisliv laž“ i pitao da li je napad nešto što „donosi 
korist Rusiji u predvečerje predsedničkih izora (prvi krug održan 18. marta, 
napomena redakcije) i svetskog fudbalskog šampionata“.

       Ruski mediji čak navode da su Britanci još ranije počeli sa pripremanjem 
svoje javnosti na ovakav događaj te da je čitav slučaj isfabrikovan u Britaniji.

       Pojavile su se čak tvrdnje da bi treća zemlja mogla da bude umešana, a 
pominju se Severna Koreja i Ukrajina.

       Takođe, ukazuje se da je Skripal kao dvostruki špijun poslovao sa raznim 
ljudima i da je moguće da je neko od njih imao motiv da ga likvidira.

       Ruski analitičari ocenjuju da je ponašanje Britanije i njenih saveznika 
u slučaju Skripal odraz frustracije i nemoći Zapada pred činjenicom da oni 
slabe a Rusija jača, te da Zapad traži svaku priliku da nađe povod i opravdanje 
za „pravedan rat“ protiv Rusije.

       Sergej Karganov, uticajni ruski analitičar međunarodnih odnosa, kaže da 
ljudi misle da su „Britanci poludeli“ i da „postoji utisak da Zapad pršti od 
besa jer su slabi i zato što Zapad opada a Rusija se uzdiže“.

       U odgovoru na britanske mere, Rusi su najavili proterivanje 23-je 
britanskih diplomata, a najavljeno je i zatvaranje ruske kancelarije „Britiš 
kaunsila“ – glavne britanske institucije za protežiranje meke moći Londona, kao 
i britanskog konzulata u Sankt Petersburgu.

 

              Dve neobične slučajnosti

 

              Ruski mediji i društvene mreže su brzo ukazali na dve neobične 
slučajnosti. Prvo, da se u neposrednoj blizini mesta Solsbri (gde se desilo 
navodno trovanje Skripala i njegove ćerke) nalazi naučni centar Porton Daun 
(Porton Down). U tom centru se nalazi nekoliko naučnih institucija britanskog 
Ministarstva odbrane, uključujući i Laboratoriju za odbrambenu nauku i 
tehnologiju. Zagovornici ove teze ukazuju da je agens mogao da dođe iz ove 
laboratorije.

 

       Drugo, ruski mediji i analitičari brzo su ukazali na podatak da su 
snimci hapšenja Sergeja Skripala (koje su 2004. izveli ruski agenti) svega 
nekoliko dana uoči trovanja postavljeni na Jutjub, ističući da je ovo veoma 
neobična slučajnost i da će pre biti da se radi o planiranoj operaciji. 
Pregledom Jutjub kanala lako se može utvrditi kada su snimci postavljeni. 
Snimci hapšenja Sergeja Skripala zaista jesu postavljeni nekoliko dana uoči 
celog slučaja.

 

              U čijem je ovo interesu?

 

              Kada god se nešto desi, posebno u politici, obično istina leži u 
odgovoru na pitanje – u čijem je ovo interesu?

 

       U konkretnom slučaju, u čijem je interesu pokušaj ubistva bivšeg 
ruskog-britanskog obaveštajca i njegove ćerke? Zagovornici teze da iza ovoga 
stoji Moskva navode da Rusi imaju istoriju obračuna i likvidiranja ljudi koje 
vide kao špijune i izdajnike, te da ovakve metode nisu strane ruskom režimu. 
Verovanje u ovu tezu, ipak, podrazumeva i verovanje da je aktuelna ruska vlast 
neuračunljiva i da nije svesna posledica svojih postupaka. Ovo je moguće, mada 
malo verovatno.

       * Deluje nelogično da bi Rusi imali potrebu da likvidiraju bivšeg 
agenta, koga su već osudili za špijunažu i koga su prihvatili da razmene sa 
Zapadom pre osam godina. Ako je bio toliko važan i opasan, zašto ga ne bi 
likvidirali još u Rusiji?

       * Drugo, zašto bi pokušali da ga likvidiraju na način koji, ako je 
verovati britanskim vlastima, deluje kao da ga je samo nekakav sofisticirani 
aparat – koji poseduju jedino moćne države – izveo?

       * Treće, zašto bi Rusi to uradili u predvečerje svetskog prvenstva u 
fudbalu koje se igra u Rusiji ovog leta? Podsećanja radi, poslednji veliki 
sportski događaj koji je bio u Rusiji – Zimske olimpijske igre 2014. u koje je 
Rusija uložila brojne milijarde – pao je u senku optužbama na račun ruskih 
vlasti zbog anti-gej zakona i zbog prevrata u Ukrajini.

       Premda, deluje sumanuto, tvrditi da je neko sproveo prevrat u Ukrajini 
samo da bi upropastio Zimske olimpijske igre u Sočiju, isto tako je sumanuto 
tvrditi da bi Rusi, u vreme kada na Zapadu već duže vreme traje izuzetno jaka 
anti-ruska kampanja, hteli da dodatno stave mrlju na sebe neposredno pred 
početak svetskog kupa u fudbalu koji se igra u Rusiji.

       Da li bi svet trebalo da se brine? Da li je na pomolu, možda, rat? Mnogi 
analitičari sumnjaju da će sukob povodom slučaja Skripal eskalirati dalje, 
navodeći da Tereza Mej nema dovoljnu podršku ni u EU ni u SAD za odlučniju 
akciju prema Rusiji, te da Moskva to zna. Sa druge strane, očito je da će još 
više da se poveća neprijateljstvo prema Rusiji i stav o Rusima sličan onom 
kakav je bio o Srbima tokom devedesetih, a i danas.

       Rusi, za sada, pokazuju da ih ovo naročito ne interesuje. Koliko će tako 
moći da teraju zavisi od odnosa sa drugim velikim silama, ali i od razvoja 
događaja na unutrašnjem planu. Premda je izvesno da će Vladimir Putin dobiti 
novi šestogodišnji mandat u Kremlju, podaci takođe pokazuju da je u Rusiji 
korupcija visoka, da je bruto društveni proizvod prepolovljen od 2014. (Rusija 
je po BDP-u sad čak iza Italije), kao i da institucije i dalje opstaju u senci 
jednog čoveka, što dugoročno nije dobro ekonomsku i političku snagu ove zemlje.

 

Kako deluje Novičok?

       Ideja iza Novičoka je da reaguje brže od ostalih nervnih agensa. U 
zavisnosti od vrste koja se koristi, potrebno mu je od 30 sekundi do dva minuta 
da počne da deluje. Agens deluje tako što blokira receptore u mišićima, 
dovodeći do kolabiranja i prestanka rada svih telesnih funkcija. Kako je u 
izjavi za Bi-bi-si naveo doktor Vil Mirzjanov koji je radio na Novičoku, prvi 
simptomi vidljivi su po sužavanju zenica. Potom se zaustavlja disanje jer, 
usled blokade receptora, osoba „zaboravi da diše“, naveo je Mirzjanov, dodajući 
– „tada organizam dobije napad, počinje povraćanje i sledi fatalan ishod“.

Ko je Sergej Skripal?

       Sergej Viktorovič Skripal (rođen 1951. godine) bio je ruski pukovnik 
vojne bezbednosti koji je u Rusiji uhapšen 2004. i 2006. osuđen na 13 godina 
robije zbog špijuniranja u korist Britanije i predavanja informacija britanskoj 
službi MI6.

       Prema ruskim zvaničnim tvrdnjama, Skripal je primio sto hiljada dolara 
od Britanaca za informacije koje im je predavao tokom devedesetih.

       Ruska služba bezbednosti sumnjiči da su Britanci regrutovali Skripala 
još 1995. te da mu je novac isplaćivan preko računa u jednoj španskoj banci.

       Ruska Federalna služba bezbednosti sumnjičila je Skripala da je i posle 
odlaska u penziju 1999. nastavio da predaje informacije Britancima.

       Skripal je bio jedan od četvorice špijuna koje su SAD i Rusi razmenili 
2010. na aerodromu u Beču. Skripal je potom dobio boravište u Britaniji, a 
nastanio se u gradu Solsbri.

       Porodicu Sergeja Skripala proteklih godina zatekao je niz smrtnih 
slučajeva. Njegova supruga, Ljudmila, umrla je od raka 2012. Cetiri godine 
kasnije, 2016, stariji brat Sergeja Skripala umro je u Rusiji, a prošle godine 
umro je i Skripalov 43-godišnji sin, nakon što mu je otkazala jetra.

       Kako prenose britanski mediji, članovi i prijatelji porodice Skripal 
sumnjaju da su svi ovi događaji proizvod slučajnosti.

       Sergej Skripal je ponovo došao u žižu javnosti kada je početkom marta u 
gradu Solsbri na jugu Engleske pronađen sa 33-godišnjm ćerkom Julijom u parku u 
besvesnom stanju. Sumnja se da su oboje otrovani, a prst krivice uprt je u 
Moskvu.

Ruski ambasador u Londonu:

„Gde su slike koje pokazuju da je Skripal u bolnici? Pokažite ga.“

       U intervjuu za londonski „Ivning standard“ ruski ambasador u Velikoj 
Britaniji, Aleksandar Jakovenko, naveo je da „nema dokaza“ da je Sergej Skripal 
teško bolestan.

       Ocenivši da je čitav slučaj zapravo „odvratna provokacija“ Rusije, 
Jakovenko je naveo da je britanska istraga „netransparentna i tajna“. Ambasador 
je upitao: „gde su dokazi, gde su slike“ koje pokazuju da je Skripal u bolnici? 
„Šta je dokaz, gde je? Same izjave britanske vlade nisu dovoljne za nas.“

Dvostruki standardi i bestidno ponašanje Britanaca

       U odgovoru na navodnu rusku umešanost u trovanje Sergeja Skripala i 
njegove ćerke, britansko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je video koji, 
kako tvrde, pokazuje da je „korišćenje nervnog agensa u Solsbriju prati dobro 
utabanu stazu ruske državne agresije“.

       U videu se ređaju primeri „ruske državne agresije“, pa se tako navodi i 
„besprizorno nepoštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije“ 
povodom Ruske intervencije 2008. pa, zatim, „ilegalna aneksija Krima“…

       Ovaj video je krajnje ciničan imajući u vidu britansko besprizorno 
nepoštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije po pitanju Kosova 
i Metohije, ali i invaziju na Avganistan, Irak, ili trenutnu vojnu operaciju u 
Siriji – sve mimo Ujedinjenih nacija.

 

               

http://www.svedok.rs/index.asp?show=112605

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/07d001d3ce7a%24412c7180%24c3855480%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Reply via email to