SVEDOK Internet

 

Broj 1126.

 

               

Slučaj Skripalj, istorija laži Zapada i „dokazi“ po principu: „da mi umre 
majka“!

Rusi su uvek krivi

Piše: Srdjan D. Stojanović

 

       Dok Zapad bespogovorno podržava aktuelne optužbe Velike Britanije protiv 
Rusije zbog, kako se tvrdi, trovanja bivšeg ruskog obaveštajca-prebega Sergeja 
Skripalja – važno je istaći alarmantan nedostatak dokaza.

       Takođe je bitno ukazati na istoriju „tužilaca“ koji su pokretali ratove 
uz pomoć lažnih optužbi za koje je danas utvrđeno da su bile obične laži. 
Pretpostavka da je „jedino Rusija“ mogla proizvesti agens „novičok“, dok njegov 
tvorac živi u SAD - očigledno je kontradiktorna i nečasna.

       Možda cost-benefit analiza (cena naspram koristi) slučaja Skrpalj, 
omiljena u analitici ponašanja bilo kojih aktera prema zapadnim akademskim 
metodama, može da otkrije prave motive za stav Rusije i predsednika Putina. 
Rusija jednostavno nije imala motiva da tako nešto uradi!

       Međutim, ta ista cost-benefit analiza ne daje rezultate u slučaju 
britanske vlade na čelu sa Terezom Mej i prateće medijske kamarile.

       Trovanje Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Solsberiju četvrtog marta, 
dovelo je do munjevite eskalacije agresivne retorike Britanije prema Rusiji. 
Dve nedelje posle napada, premijerka Tereza Mej dala je rok u kojem se od 
Rusije zahteva da pruži objašnjenje incidenta za koji London direktno krivi 
Moskvu. I zatim je proterala 23 ruskih diplomata u roku od sedam dana.

       Objašnjenje Kremlja je bilo jednostavno:

       „Nemamo ništa sa napadom“.

       Rusija je takođe ponudila pomoć u istrazi, tražeći uzorke otrova 
korišćenog u napadu. Međutim, Velika Britanija nije dostavila nikakve uzorke 
navedenog otrova – sovjetskog nervnog gasa poznatog kao „novičok“ niti Rusima 
na ispitivanje, niti relevantnim međunarodnim organizacijama, kako je to 
predviđeno Konvencijom o hemijskom oružju.

       Ujedinjeno Kraljevstvo nije uspelo ni da objasni zašto bi Rusija izvela 
takav napad – ili kako je bilo moguće da Britnaci utvrde upotrebu agensa 
„novičok“ bez posedovanja samih uzoraka agensa. Kada bi Britanija posedovala 
agens „novičok“ sa kojim bi mogla da uporedi uzorke uzete sa mesta napada, 
čitav osnov optužbe Rusije kao, navodno jedine države koja poseduje ovaj gas, 
bi se pokazao kao potpuno lažan.

      

       KO POSEDUJU ,,NOVICOK“?

      

       Uticajni američki istraživački portal „Dejli bist“ doneo je sledeći 
članak: „Sovjetski naučnik koji je napravio agens korišćen protiv Sergeja 
Skripalja: Žao mi je“.

       U napisu se priznaje:

       „Da bi premijerka mogla javno optužiti Rusiju za korišćenje nervnog 
agensa kakav je novičok, britanske vlasti bi morale makar da imaju pristup 
njegovom jedinstvenom hemijskom kodu. To je bilo pravno moguće uprkos 
Konvenciji o hemijskom oružju, zbog klauzule koja zemljama dopušta posedovanje 
uzoraka za testiranje.

       Testiranje „novičoka“, čak i bazirano samo na formuli objaljenoj u 
memoarima njegovog tvorca, jeste potencijalni znak da su Britanci možda imali 
pristup novijim varijantama nervnog gasa. Britanski dnevnik „Gardijan“ će 
takođe ovo priznati u svom napisu pod naslovom „Nervni agensi novičok – šta je 
to?“

       Cinjenica da je toliko malo toga poznato o „novičoku“ mogla bi se 
objasniti time što je stručnjacima iz laboratorije u naučnom parku Porton Daun 
trebalo nekoliko dana da identifikuju jedinjenje korišćeno u napadu protiv 
Skripalja. Iako su agensi napravljeni u Sovjetskom Savezu, druge laboratorije 
sa pristupom hemijskim strukturama bi takođe mogle da ih proizvode – navodi 
„Gardijan“.

       Cinjenica da je tvorac „novičoka“ Vil Mirzjanov prebegao i trenutno živi 
u Sjedinjenim Državama, nagoveštava da je Zapad imao i znanje i sredstva da 
stvori „novičok“ za sopstvene potrebe.

       Pretpostavka Londona da je „jedino Rusija“ mogla da proizvede agens dok 
kreator „novičoka“ živi u SAD – dok britanske laboratorije očigledno imaju 
pristup ovom otrovu – očigledno je kontradiktorna i nečasna.

       S obzirom na to da je Velika Britanija propustila da predstavi bilo 
kakve opipljive dokaze, uključujući i dostavljanje uzoraka po obavezi iz 
Konvencije o hemijskom oružju, sve što je svetskoj javnosti preostalo jeste da 
razmotri izvor ovih optužbi.

      

       LAŽI O ORUŽJU ZA MASOVNO UNIŠTENjE

      

       Kao predgovor za američku invaziju na Irak 2003. godine, zapadni mediji 
su globalnoj javnosti „prodali“ priču o „oružju za masovno uništenje“ (Weapons 
of Mass Destruction – WMD). Američki državni sekretar Kolin Pauel je pred 
Savetom bezbednosti UN predstavio svetu izfabrikovani dokaz - kako bi stvorio 
izgovor za predstojeću američku invaziju.

       Pauel je tvrdio:

       „Znamo da je Sadam Husein odlučan da zadrži svoje oružje za masovno 
uništenje, rešen je da ih napravi još. Imajući u vidu istoriju agresije Sadama 
Huseina i šta znamo o njegovim planovima, znajući o njegovim vezama sa 
teroristima i poznavajući njegovu odlučnost da se osveti onima koji mu se 
protive, da li bi trebalo da preuzmemo taj rizik da on neće jednog dana 
upotrebiti ova oružja u vreme, na mestu i na način koji on odabere, u vreme 
kada je svet u mnogo slabijoj poziciji da odgovori?“

       Ipak, posle američke invazije i potonje okupacije Iraka ništa nije 
pronađeno od ovog navodnog oružja za masovno uništenje. Na kraju su SAD i 
Britanija postepeno počeli da priznaju fabrikaciju dokaza, šminkanje izveštaja, 
namerne citate nepouzdanih izvora i svesno obmanjivanje saveznika i celog sveta.

       Bivši britanski premijer Gordon Braun je optužio SAD da su namerno 
obmanjivale UK. U „Gardijanovom“ članku pod naslovom „Gordon Braun kaže da je 
Pentagon obmanuo Britaniju povodom razloga za invaziju na Irak“ priznaje se:

       „Američko ministarstvo odbrane je znalo da Sadam Husein nije posedovao 
oružje za masovno uništenje, ali je držalo Britaniju u neznanju,“ tvrdio je 
Braun.

       U neverovatnoj optužbi, bivši premijer saopštio je da tajni američki 
obaveštajni izveštaj o iračkim vojnim sposobnostima nikada nije prosleđen 
Britaniji, a mogao je da promeni tok događaja. Otkrriće je navelo Brauna na 
zaključak da rat nije mogao biti opravdan kao krajnje sredstvo, a invazija 
2003. se više ne može posmatrati kao proporcionalni odgovor. Naravno, ako je za 
verovati političaru, makar on bio i bivši premijer.

       Drugi izveštaji su pokušali da nametnu stav da su same SAD bile 
„nasamarene“ nepouzdanim obaveštajnim izvorima. Britanski „Independent“ u 
članku pod naslovom „Kuglica: Kako je Amerika bila nasamarena od iračkog 
fantaziste koji je želeo da sruši Sadama“ tvrdi:

       „Dok je američki državni sekretar Kolin Pauel sakupljao svoje beleške 
pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, čovek koji je posmatrao – Rafid 
Ahmed Alvan Al Džanabi, poznat zapadnim obaveštajnim službama kao „Kuglica“ – 
dobro je znao šta sledi. On je bio, na kraju krajeva, Pauelov glavni izvor… Sve 
što je rekao o unutrašnjem funkcionisanju programa biološkog oružja Sadama 
Huseina bio je izliv fantazije – i to namenjene da, kako sada priznaje, sruši 
iračkog diktatora.

       „Independent“ međutim, potkopava sopstveni kredibilitet tvrdnjom da je 
Al Džanabi „nasamario“ Ameriku. U istom napisu se priznaje da Al Džanabi nikada 
nije imao direktan kontakt sa Amerikancima - uprkos tome što su SAD bazirale 
svoju čitavu prezentaciju pred SB UN na njegovim tvrdnjama. Nedostatak osnovne 
opreznosti pri potvrdi Al Džanabijevih očittih laži ne ukazuje na pokušaj 
Vašingtona da se utvrdi istina - nego na cinični i namerni pokušaj da ona 
sakrije.

       Amerika je jednostavno bila spremna da ponudi bilo koji izvor kojim je 
mogla da argumentuje svoje (inače neosnovane) optužbe kojim bi objasnila inače 
neopravdani rat koji je davno odlučila da povede. Na posletku je čak i američki 
predsednik Džordž Buš priznao da nije bilo oružja za masovno uništenje. 
Predsednik Buš je pokušao da okrivi falične obaveštajne podatke, ali kako 
konekcija – ili bolje reći diskonekcija – Pauel-Al Džanabi otkriva, nikada i 
nije bilo ikakvih obaveštajnih podataka – nego jednostavnih fabrikovanih laži.

       A rat protiv Iraka nije bio jedini zasnovan na lažima koji su zapadni 
političari (i njihovi „nezavisni“ mediji) uspeli da prodaju svojoj i delom 
svetskoj javnosti.

       Prisetimo se samo slučaja raspada SFR Jugoslavije i „neutralnog“ i 
„principijelnog“ mešanja Zapada početkom devedesetih godina prošlog veka, zatim 
intervencija na Kosovu i potonja nezavršena „legalizacija“ stanja u korist 
jedne strane od 1999. godine, zatim intervencije i okupacije Avganistana, 
Iraka, potom Libije okončane ubistvom Moamera El Gadafija, građanskog rata u 
Siriji koji besni već osam godina usled nastojanja Zapada da se po svaku cenu 
obori režim Bašara El Asada...

       Lista ovih „humanih“ intervencija Zapada, zasnovanih na propagandnim 
lažima, samo je iz poslednjih dvadesetak godina.

       Izgleda da su se zapadni političari toliko osilili da smatraju da osim 
njihove „časne reči“ za svakojake optužbe nisu potrebni ama baš nikakvi dokazi. 
Možda su u tome uspevali suviše dugo – ali bilo je to u vakumu nastalom 
implozijom Sovjetskog Saveza, gde više nije bilo ravnoteže straha, kada je 
bipolarni svet propao, a hegemonija i globalna dominacija Zapada nije bila 
(vojno i ekonomski) osporavana.

       Takođe, takva „metodologija“ rada zapadnih sila bila je na delu protiv 
malih i bespomoćnih. A Rusija danas svakao nije ni mala, ni bespomoćna – a 
epoha njene slabosti davno je prošla.

       Međutim, vremena su se bitno promenila. Danas živimo u multipolarnom 
svetu, sa ne samo sa Rusijom, već Kinom i Indijom kao globalnim silama. To 
izgleda ne dopire do zapadnih političara, čija je globalna dominacija bila 
kratkog i privremenog karaktera. A nivo njihovog besa raste - upravo srazmerno 
činjenici kako se globalni uticaj i moć Zapada polako kopni.

      

       KO ĆE ODIGRATI ULOGE PAUELA, BUŠA I ,,KUGLICE“?

      

       Ovo nas vraća nazad na slučaj trovanja Skripalja. Optužbe britanskih 
vlasti već sada i na prvi pogled nemaju smisla. S obzirom na nedostatak dokaza 
sa kojim Britanija nastupa i dokazanu istoriju britanske vlade u izmišljanju 
dokaza o postojanju iračkog oružja za masovno uništenje - kako bi ostvarila 
svoje i geopolitičke interese svojih saveznika - teret dokazivanja nikada i 
nije bio na Rusiji.

       Kao što su SAD i Britanija učinili pred rat protiv Iraka 2003. godine, 
lavina propagande se proizvodi kako bi ugurala svet u tabor podrške ko zna 
kakvom davno odabranom kursu delovanja koji je Zapad odlučio da preduzme protiv 
Rusije. U epilogu bilo kog pravca delovanja za koji se Britanija i njeni 
saveznici odluče da preduzmu u predstojećim danima, nedeljama i mesecima na 
osnovu slučaja Skripalj, ko će igrati ulogu „Kuglice“ koji je nasamario Terezu 
Mej da iznosi optužbe u Pauelovom stilu pre objavljivanja odmazde na Bušovom 
način?

       Razmatrajući posledice po Zapad povodom laži koje su dovele do rata u 
Iraku i opadanja sa kojim se Zapad suočio posle destrukcije Iraka, šta to 
zapadni kreatori politike očekuju da dobiju iz ovog incidenta?

       Svakome ko hoće da vidi je kristalno jasno da je „slučaj Skripalj“ 
namešten i kontraproduktivan za zapadne interese, pogotovo u svetu koji postaje 
sve skeptičniji prema njihovim tvrdnjama i postupcima.

       Ipak, optužbe su ozbiljne i pripremljeni odgovori Zapada će bez sumnje 
još više ugroziti svetski mir i stabilnost. To što se navodni napad dogodio na 
britanskoj teritoriji znači da – za razliku od Sirije – ne postoji Savet 
Bezbednosti UN kroz koji Zapad mora da prođe pre nego što „preuzme stvar u 
svoje ruke“.

       Ova činjenica sama po sebi – posle godina zapadne frustracije zbog 
ruskog veta u Savetu Bezbednosti UN povodom Sirije (čak se sve češće i pominju 
predlozi da se nađe način da se zaobiđe ruski veto ili da se to pravo 
suspenduje ili uskrati!) – čini prirodu „slučaja Skripalj“ još sumnjivijom.

       Cini se da Velika Britanija ima pred sobom izgovor i čist put ka 
eskalaciji. Koliko će daleko ona i njeni saveznici biti spremni da idu ovim 
opasnim putem, ostaje da se vidi.

 

               http://www.svedok.rs/index.asp?show=112606

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/07f101d3ce7a%24d43d3770%247cb7a650%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Reply via email to