rtklive.com <http://www.rtklive.com/rtk2/?id=2&r=19122>
Za Srbiju reforme teže od Kosova • RTK 8-11 minutes _____ FoNet,Danas Srbija će lakše rešiti kosovski problem, nego što će se istinski reformisati i uskladiti sa evropskim liberalnim vrednostima, uveren je novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, koji je u intervjuu FoNetu ocenio da je Vojislav Šešelj jedna od "mera napretka" Srbije ka Evropskoj uniji (EU). Kao sagovornik novinarke Danice Vučenić u serijalu Kvaka 23, Jakšić je primetio da se sadržina Izveštaja Evropske komisije (EK) razlikuje od "ulepšavajućih reči" koje su za "potrebe javnosti" izgovorili evropski i srpski političari o "nezadrživom napretku zemlje ka EU". On je ukazao na gotovo "paradoksalnu situaciju" da je EU proteklih meseci, posle "sebičnog insistiranja na Kosovu“, "zahvaljujući Rusima“, pojačala interesovanje i za druge sfere. "Očigledno se pokazalo da je nepostojanje interesa za reforme omogućilo prodor putinizma na srpsko tle, pa se tek onda EU pobunila i počela sve češće da vladavinu prava i medijske slobode stavlja i ispred kosovskog pitanja“, objasnio je Jakšić. "Sem što je to važno, istovremeno nosi i viši stepen opasnosti“, predočio je Jakšić, koji je uveren „da će ova zemlja i njeno rukovodstvo lakše rešiti kosovski problem, nego što će biti spremne da istinski reformišu zemlju i usklade je sa evropskim liberalnim vrednostima“. On smatra da se "pravno obavezujući sporazum doživljava kao orden za hrabrost, kao lentica koju ćete staviti na rever i reći mi smo to uradili“. Jakšića "ne bi čudilo da preambiciozni saradnici predsednika predlože njega i Tačija za Nobela za mir", ali napominje da su "reforme države i društva mnogo teži proces, jer to podrazumeva iskren pristup stvarima, a ta iskrenost ovde decenijama ne postoji“. Reagujući na opasku da Evropska komisija očekuje od predstavnika vlasti da reše probleme do kojih su sami doveli, on je predvideo „da ih zato i neće rešiti“, što se vidi i iz reagovanja na deo Izveštaja o vladavini prava ili slobodi medija. "Realnost je u raskoraku sa frazama koje smo čuli od premijerke Brnabić i predsednika Vučića“, rekao je Jakšić, koji smatra da izjava predsednika Srbije da će se raditi na vladavini prava, jer će to osigurati pravnu sigurnost i privlačenje investitora, predstavlja „veoma osebujan merkantilno, komercijalni pristup“. "Po ovoj izjavi ispada da ćete reformisati pravosuđe da biste dobili strane investicije“, rekao je Jakšić i upitao da li ljudska prava mogu da se mere količinom evra koji će ući u ovu zemlju? "Ja mislim da to ne može i ne sme da se radi, i otuda i dolazimo u konflikte kada je reč o ocenama pre svega oko poglavlja 23 i 24“, naglasio je Jakšić, osvrćući se na situaciju u pravosuđu i medijima, gde se u procesu reformi ne uvažava mišljenje struke i eksperata. Upitan zašto se sadržina Izveštaja o napretku, koji je po Srbiju prilično sumoran, razlikuje od javnih izjava evropskih zvaničnika koje relativizuju loše ocene Srbije, on je odgovorio da je „diplomatija umetnost da nekoga pošaljete dođavola, a on jedva čeka da krene na put“. "Ta količina ulepšavajućih reči kada se govori o Izveštaju, a sa druge strane faktografija koja kaže da u osam poglavlja nije zabeležen nikakav značajan napredak, dok je u 23 dobijena srednja ocena“, prema njegovoj oceni, u funkciji je potrebe da javnosti „kažemo kako mi nezadrživo napredujemo ka EU“. Upitan o interesu i potrebi, pre svega Federike Mogerini, da ulepšava stvarnost o Srbiji, Jakšić je konstatovao da ona „nije kreator evropske politike, bez obzira na funkciju“, na koju je „došla uz kompromise“. Njen je interes da pruži podršku Vučiću i Srbiji, imajući u vidu širi geopolitički i geostrateški kontekst, koji je pomenuo francuski predsednik Emanuel Makron o približavanju Turskoj i Rusiji, objasnio je Jakšić. Analizirajući Makronovu poruku da nije vreme za proširenje EU dok se ne reformiše sama Unija i njen „nesklad“ sa nedavnom Strategijom o proširenju EU, on je rekao da bi ocena francuskog predsednika „mogla da bude hladan tuš, ali i da zavisi od toga kako se čita“. "Zaista bih voleo da vidim da se Evropa refromiše i da se vrati onim vrednostima zbog kojih ćemo biti evroentuzijasti, jer ova druga opcija koja mi se nudi od mene stvara evrospkeptika“, konstatovao je Jakšić. On je uočio da EU pokušava da izađe iz serije kriza, uključujući i poslednju, koju naziva „krizom politike“ i primećuje da „osovina Berlin-Pariz“ nastoji da vrati Evropu „njenim iskonskim vrednostima iz kojih i proističe atraktivnost EU“. Na drugoj strani, međutim, Višegradska grupa, koju čine zemlje istočne i centralne Evrope, prema Jakšićevoj oceni, „promoviše potpuno drugačije vrednosti, kojima je migranstka kriza bila samo katalizator da počnu da prave društva u kojima se sužavaju prostori različitih sloboda“. "Naši lideri, naravno, na neki način ikonografski posmatraju Angelu Merkel, ali po stepenu srdačnosti i sadržini telegrama koje pratim, njihove sve simpatije idu prema Viktoru Orbanu, mnogo više nego što idu prema Emanuleu Makronu“, rekao je Jakšić. On zato „misli da će Srbija ući u novi problem“, jer će, pored opredeljivanja „između Rusije i Zapada“, morati da se odredi i između vrednosti „koje promovišu razni Orbani i vrednosti koje bi trebalo da budu originalne vrednosti EU“. "Očigledno je da postoje dve EU i mi opet dolazimo pred izbor i plašim se da smo mnogo bliži Orbanu, kao što smo bliski Redžepu Tajipu Erdoganu, nego nekom švedskom ili holandskom modelu liberalnih evropskih demokartija“, rekao je Jakšić. Ilustracija toga je, prema njegovom stavu, „kontrola koju država pokušava da uspostavi u pravosuđu i medijima“, gde snaži svoj uticaj, koji je iovako prevelik, a koji se očituje i u ocenama o stupnju demokratije i slobode medija prema kojima smo među poslednjima u regionu. Jakšić misli da "branitelji države“ iskreno ne razumeju o čemu se radi kada je reč o slobodi medija i podseća na primer sastanka premijerke Ane Brnabić sa Grupom za slobodu medija, kada je „delovala, ne samo zabrinuto, nego potpuno zbunjeno i konfuzno“. Kao da se pitala "šta ovi ljudi pričaju, kakve oni to medijske slobode traže, pa zar te slobode ovde ne postoje“, protumačio je Jakšić. Govoreći o nedavnim incidentima koje je Šešelj, osuđen za ratne zločine, izazvao govorom mržnje u parlamentu, napadom na poslanicu Aleksandru Jerkov, vređanjem susedne Hrvatske i „mlakoj“ reakciji zvaničnika Srbije, on je ocenio da, u neku ruku, Šešelj jeste „mera izvesnog napretka“ Srbije ka EU, što je fraza iz Izveštaja EK. Znamo da je jedan od političkih kriterijuma normalizacija i pomirenje u regionu, a ovi najnoviji incidenti, prema rečima Jakšića, predstavljaju podsećanje da se u Srbiji „sistematski uništava želja ljudi da se sazna šta se zaista događalo devedesetih“. On smatra da država priča o pomirenju, a „istovremeno ne čini ništa da bi sankcionisala nekoga ko očigledno i direktno promoviše jezik mržnje ili gazi tuđe zastave“. „Mlaku“ rekaciju predstavnika vlasti, smestio je u kontekst njihove saradnje sa Šešeljem u prošlosti, ali je upozorio da šira slika „ostavlja pitanja – kakva je zemlja koja rehabilituje Milana Nedića, slavi Ratka Mladića, toleriše Šešelja i na čemu će biti vaspitavane buduće generacije“. Upitan da li formulacija Federike Mogerini o „novoj fazi“ dijaloga Beograda i Prištine i ocena prištinske vlade da se „ulazi u završnu fazu“ nagoveštavaju blizinu kraja briselskih pregovora, Jakšić je podsetio da je „prva naznaka kraja bila prošle godine“. Tada je, prema njegovim rečima, „glasoviti“ Brajan Hojt Ji na mini turi regionom pokazao da Amerikanci hoće da ubrzaju procese koje je EU malo uspavano posmatrala i otklone žarišta poput makedonsko-grčkog i srpsko-kosovskog, a sve u funkciji odbrane od daljeg prodora ruskog uticaja. Na pitanje da li mu je jasno ko bi trebalo da piše pravno obavezujući sporazum, ko da ga odobri, a ko da „stavi pečat“ na njega, Jakšić je podsetio „da se dan danas Bliski Istok trese zbog čuvene Rezolucije 242 i jedne zapete koju jedni tumače na jedan, a drugi na drugi način“. Prema njegovoj oceni,“finese pisanja jednog ozbiljnog i složenog sporazuma, kakav će biti pravno obavezujući sporazum, zahtevaju mnogo profesionalnog znanja i rada i zato ga moraju pisati neki eksperti“. Bilo bi dobro kada bi sporazum imao garancije svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, jer bi to onda značilo njegovu „dugovečnost i nemogućnost osporavanja“, ali Jakšić misli da neće biti tako, već da će sporazum ostati u okvirima EU, dok će pozadinsku podršku dati Amerikanci, kao što su je i do sada davali. Što se Rusije tiče, Jakšić misli „da nam samo ostaje da podsetimo Ruse da su rekli da će prihvatiti svako rešenje koje prihvati Beograd“. Bez obzira na to što se njima ne dopada da kosovsko pitanje bude rešeno, jer se time „zatvara jedan od ključnih kanala njhovog uticaja, barem na Srbiju“, zaključio je Jakšić. _____ -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/026001d3da4a%247fe8e1c0%247fbaa540%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
