in4s.net <https://www.in4s.net/prastanje-pravoslavnih-srba-hrvatskim-vojnicima-austrougarske-vojske/>
Праштање православних Срба хрватским војницима аустроугарске војске Слобода 4-5 minutes _____ др Александар Раковић Током кратког боравка (прве инвазије или прве аустроугарске офанзиве) на територији Србије (12–24. август 1914) аустроугарска војска је починила монструозна убиства и свирепа недјела над српским народом на простору западне Србије, између Саве и Дрине. У Мачви, Поцерини и Јадру је тада убијено од 3.500 до 4.000 српских цивила. Према свједоцима догађаја, иностраним дописницима и експертима, починиоци ових злочина били су углавном војници мађарске и хрватске националности у аустроугарским униформама, али су злочине чинили и војници њемачке националности. Након ослобођења Краљевине Србије и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) у Шабац су на службу стизали римокатолици из других дијелова новостворене државе. Познато је да је 1928. у Шапцу живјело око 60 римокатоличких породица односно укупно око 150 грађана римокатоличке вјере. Према попису из 1931. у читавој Мачви живјело је 196 римокатолика или 0,3% мачванског становништва. Православних Срба је у Мачви било 62.660 или 99,54%. На молбу надбискупа београдског Римокатоличке цркве др Рафаела Родића, општина Шабац је 1927. уступила плац за изградњу римокатоличке цркве. “Шабачки гласник” је у јуну 1928. објавио: „Отпочето је копање темеља за католичку цркву у Шапцу. Ову нотицу написасмо] ради оне браће Хрвата – католика, који нас нерадо гледају, те да виде нашу широкогрудост – широкогрудост Шапчана који су заборавили све па и 1914. годину и свесрдно изашли им на сусрет да цркву подигну и ако их нема ни 150 душа у Шапцу“. Освећење цркве Свете Ане извршио је 21. октобра 1928. надбискуп београдски Рафаел Родић. Гости на освећењу су били свештеници Српске православне цркве, представници цивилних и војних власти, римокатоличко свештенство из Срема и Шапчани православне и римокатоличке вјероисповијести. Надбискуп Родић је изразио захвалност папи Пију XI, југословенском краљу Александру Карађорђевићу „и онима који су омогућили подизање храма, који ће осветљавати путеве ка бољој будућности у заједничкој отаџбини“. “Глас цркве” је писао да је тада између православних и римокатоличких свештеника било слагања у „братској љубави“ и „пуној лојалности у заједничкој сарадњи на Христову делу“. Дакле, четрнаест година након злодјела у Мачви (1914), у Шапцу је 1928. подигнута римокатоличка црква којом је српски народ у име југословенског јединства и хришћанске љубави заборавио и опростио звјерства која су над њим починили хрватски војници у аустроугарској војсци. То јединство је симболички потврђено 16. августа 1931. када су, поводом десетогодишњице ступања на трон краља Александра Карађорђевића, на Саборну цркву светих апостола Петра и Павла и цркву Свете Ане постављене спомен-плоче са истовјетним натписом: „У славу десетогодишњице владавине Александра I, краља Југославије“. Тим поводом служено је у обје шабачке цркве, као и у синагоги и џамији. На синагогу и џамију нису стављене спомен-плоче. Спомен-плоча са натписом посвећеним краљу Александру Карађорђевићу стоји и данас на цркви Свете Ане у Шапцу. Крај голготе српског народа у Првом свјетском рату (1914-1918) Шабац је дочекао преполовљен. Београдски часопис “Епоха” је 22. јануара 1920. објавио да је са 14.000 становника прије рата, Шабац послије рата спао на само 7.000 житеља. Утисак је за Шапчане био свакако апокалиптичан. Нажалост, прошле су само двије деценије до нових страдања српског народа. И овога пута непријатељ је био исти, само у новом идеолошком руху: нацистичка Њемачка, усташка Хрватска и фашистичка Мађарска. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/005a01d3e2c2%24862aa1b0%24927fe510%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
