politika.rs <http://www.politika.rs/scc/clanak/403041/Prva-reakcija-Beograda-na-mogucu-akciju-Londona-protiv-Srbije-u-SB-UN>
Политика Online - Прва реакција Београда на могућу акцију Лондона против Србије у СБ УН 6-7 minutes _____ Србија ће тражити од свих чланица Савета безбедности Уједињених нација да се поштује Резолуција 1244 и да се о Косову и Метохији и убудуће расправља на јавним седницама СБ УН, које се не смеју укинути. Ово је изјавио за Спутњик Ивица Дачић, министар иностраних послова Србије, поводом намере Велике Британије да покрене иницијативу да се седнице за КиМ унутар СБ УН затворе за јавност или чак — укину. Наводно, циљ Лондона је да се косовска тема „пресели“ у корпус „процедуралних питања“ јер у том формату Русија и Кина не би могле да употребе вето. „Ту иницијативу, уколико се покрене, нећемо гледати скрштених руку. Србија у СБ УН има партнере када је у питању однос према Косову и Метохији и никако се не сме дозволити да се та тема скрајне или укине“, рекао нам је Дачић. Србија, како нам је потврђено, пре свега рачуна на подршку сталних чланица СБ УН — Русију и Кину — да се не дозволи укидање јавних седница о КиМ, али званични Београд очекује да све чланице схвате значај те теме. (Спутњик) Јовановић: Лондон би то желео, али кључ је у нашим рукама Медији су пренели, а шеф српске дипломатије потврдио да ће Лондон можда затражити укидање седница Савета безбедности с темом Косова или да се разговара иза затворених врата, а бивши дипломата Владислав Јовановић за Танјуг каже да је то више нешто што би Британци хтели, али да је у пракси тешко оствариво. Владислав Јовановић (Фото А. Васиљевић) Суштина таквог захтева Лондона је даљи притисак на Србију, наводи Јовановић, али напомиње да је ипак за сада реч о претпоставци, а и да не могу Британци сами да о томе одлуче. „То би морао цео састав, то би била јавна седница, и ту би се могли супротставити они који су против тога и да цела ствар не успе”, каже, те додаје да је и друга опција, да седнице буду затворене за јавност прилично тешко остварљива. Покушај, наиме, да се то питање представи као процедурално, а то онда искључује употребу права вета, тешко да би могло да прође. „Косово је једно првокласно политичко питање, са свим претходним бесправним радњама које су западни чиниоци чинили и не може да се сведе на процедурално”, уверен је Јовановић. Британцима би вероватно значило да се све одвија иза затворених врата, претпоставља Јовановић, јер тиме желе да склоне питање КиМ са главне сцене, посебно имајући у виду да је управо то питање изазвало низ нелегалних радњи и њихових последица. „То је вероватно пре оно што би они хтели, да више не боду очи јавности, јер се непријатно осећају, знају да су криви за све укључујући и за производњу тзв. државе Косово, њено промтно признање и натеривање других да то признају, односно стезање обруча око Србије да и она коначно призна. И да је то хипотека за њихов углед и положај у свету”, објашњава Јовановић. Овако, примећује, у затвореном простору то се не види и не чује, може свако свакоме свашта да каже и ствари остају помало препуштене забораву. Јовановић каже и да су они уверени да су проблем решили заувек и даља им је намера да „уведу такву једну назови државу у УН без сарадње са нама и наше сагласности”. Зато је и притисак на нас тако велики, коментарише Јовановић, те напомиње да вето не постоји за процедурална питања, изузев ако би Британци успели да то некако представе као процедурално питање, што је, тврди, немогуће. Упитан може ли се на затвореним седницама разматрати питање чланства Косова у УН, каже да не може, јер су за тако нешто потребни сагласност, консензус, а истовремено право вета не може да се оспори, те би Русија и Кина, додаје, увек биле против, све док је Србија против тога. „Зато је кључ у нашим рукама, а не у руским или кинеским и то Запад зна и хоће да нас сломи притисцима, обећавањима лепих очекивања која нас чекају тамо у Бриселу, само да се ми ослободимо тог терета Косова и све ће нам бити потаман, као по лоју”, сматра Јовановић. Они, примећује, ту имају један нерешив проблем, а једини пут да га реше је да нас прегазе на неки начин политички и морално, што ће, каже, тешко моћи. Подсећа да ће у пракси они морати да сагледају реалност, а она није само у отимању Косова од Србије, проглашавању државе, него и у сталном негирању да је то интегрални део Србије, према мировним спорузумима, према КЕБС-у, према Резолуцији УН и Србије и Црне Горе у УН 1990. године, у коме се изричито од нас тражи да признамо закључак Мировне конференције о Југославији из септембра 1991. године да све бивше републике у својим границама треба да траже улазак у УН. Ми смо то послушали, подсећа Јовановић и каже да смо то и тражили у републичким границама и то нам је прихваћено у УН. „Не могу сада да иду против тога”, уверен је Јовановић, а на питање о столици Косова у УН - каже једноставно - не може. „То је резолуција која може да се откључа или закључа и то може само СБ, то је њихово 'дете'. То мора или да се стави ад акта, или да се одржи или да се замени неким другим, а чланство у УН има своја два битна момента”. Како каже, најпре су потребни сагласност и препорука СБ, а затим пристанак матичне државе. Помиње примере Бангладеша и Пакистана, али поручује да ни препорука СБ без пристанка Србије не може одмах да доведе до чланства, него морају да сачекају да Србија да слободан пролаз. Коначно, Јовановић каже да би евентуално наум Британаца могао да се реализује тако што би се сви сагласили у СБ, али под условом да се то не третира као процедурално питање, него да се сви сагласе да ће можда њихов разговор бити продуктивнији без очију јавности. Он лично у то не верује, сматрајући да противљење Кине и Русије није упитно. „Тако да не верујем.. биће можда разговора, полемика, али до сагласности не верујем да ће доћи”, закључује. (Танјуг) -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/000501d3e310%24492352f0%24db69f8d0%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
