standard.rs <http://standard.rs/2018/05/10/dojce-vele-kako-kina-postaje-visokotehnoloska-supersila/>
Дојче веле: Како Кина постаје високотехнолошка суперсила http://newlookworld.com/ 6-8 minutes _____ четвртак 10. мај 2018. 14:33 Нема земље на свету која више улаже у истраживање од Кине Кина већ данас улаже највише новца у истраживање. Планери у Пекингу су замислили да та земља кроз неколико деценија преузме светски примат у низу модерних индустрија, од вештачке интелигенције до летова у свемир. Руководство у Пекингу се, током актуелне размене царинских удараца са Сједињеним Државама, често позива на међународна правила. Порука гласи: хеј, ми смо један обичан фер учесник глобалне трговине. То није сасвим тачно – технократе у Пекингу и даље често посежу за инструментима планске привреде. Међу великим плановима издваја се онај под именом „Мејд ин Чајна 2025“. У том стратешком папиру је 2015. записано у којим областима Кина жели да постане водећа светска сила. Лепеза је широка, од ваздухопловства и свемирских летова преко индустријских робота и софтвера, све до производње и извоза брзих возова. Ту су још и електромобилност, модернизација електричне мреже и производња чипова. У многима од индустрија на које је Кина прионула тренутно предњачи Немачка или је до скоро предњачила. У Пекингу су добро простудирали немачки концепт такозване Индустрије 4.0. Но за разлику од Немачке, кинеске иницијативе не долазе из слободне привреде већ од руководства партије односно државе. На сваке две године се сецира шта је све урађено и планови се прилагођавају. ПРОБЛЕМ СА ЧИПОВИМА На пољу телекомуникација, брзих возова и производње струје планери у Пекингу су убеђени да ће до 2025. збиља бити без премца на свету. „Кина је нешто слабија, али ипак веома успешна на пољу роботске технике и возила на алтернативни погон. Велики проблем су им и даље индустрија полупроводника и софтвера“, каже Жаклин Ив из Меркаторовог института за кинеске студије у Берлину. Највећи отпори долазе из Сједињених Држава. Средином априла је Вашингтон увео седмогодишњу забрану усмерену против концерна који производи мобилне телефоне ZTE. Тако је америчким фирмама забрањено да том концерну испоручују чипове. Неславно су пропали и покушаји сингапурско-кинеског концерна Броудком (Broadcom) да за 146 милијарди долара преузме америчког произвођача чипова Квалком (Qualcom). Ручну кочницу повукао је лично председник Доналд Трамп, убеђен да би прелазак таквог технолошког знања у руке Азијата нарушио безбедносне интересе САД. У међувремену је седиште Броадцома пребачено у САД како би фирма важила као америчка и могла да купује друге компаније. На пољу полупроводника се показује начин на који Кина планира. Како пише агенција Блумберг, државни Кинески интегрисани фонд за инвестиције у индустрију би за ову годину требало да добије додатних 25 милијарди евра како би лакше гутао мање фирме из области производње чипова. Жаклин Ив нам каже да су Кинези, суочени са забраном набавке америчких чипова за ZTE, снизили порезе за домаће произвођаче чипова како би подстакли производњу. Полупроводници су међутим осетљиво поље за западне владе јер играју битну улогу и у индустрији наоружања. Без њих развој нових оружаних система не може ићи очекивано, а исто важи за кинеске снове о лидерској улози у ваздухопловству и свемирским летовима. Кина тежи развоју модерне 5Г мреже која би омогућила аутономну вожњу и умрежавање паметних фабрика – и ту је и даље упућена на полупроводнике из иностранства. Пропало преузимање Квалкома било је тежак ударац. МЕЂУНАРОДНО ЗНАЊЕ Пекинг је помало променио курс када се ради о развоју вештачке интелигенције. Централна власт је планирала да ова технологија достигне тржишну тежину од 20 милијарди евра годишње, но приљежни планери појединих кинеских провинција и метропола били су још бржи – кажу да ће до 2022. достићи 40 милијарди. То је уједно слаба тачка државно руковођене индустрије: како би се допали кључним људима партије у Пекингу, лидери у провинцијама често пребаце циљ. Последица су капацитети који никоме не требају па новоформиране фирме терају у пропаст. Управо то се десило кинеској индустрији соларних панела. Концерн за телекомуникације Хуавеј успешно држи корак са америчким и јужнокорејским произвођачима. Део разлога је у томе што има десетину истраживачких центара по свету, где је могућ контакт са међународним стручњацима за развој софтвера и хардвера. NIO, млада фирма која производи електричне аутомобиле, на 30 места у свету истражује на пољу технологије батерија – то заједно раде кинески и страни стручњаци. ИТ-концерни као што су Баиду, Тенцент и Диди, у Силицијумској долини имају истраживачке центре за вештачку интелигенцију. А гигантски концерн Алибаба – једном направљен као кинески хибридни клон Амазона и И-беја– наредних година ће уложити десет милијарди евра у истраживачки рад заједно са најбољим људима са елитних америчких унвиерзитета. Алибаба широм света упошљава 25.000 инжењера и научника. Уз то се са Запада све чешће враћају научници кинеских корена који доносе позамашно знање. Већини, каже Ив, није само до новца. „Многи верују да у Кини могу својој креативности да дају више одушка јер тамо нема толико рестрикција.“ То, додаје наша саговорница, важи и за бројне западне стручњаке који нови живот започињу у Кини. НИЈЕ СВЕ РУЖИЧАСТО У пролеће прошле године је Ерик Шмит, шеф кровног концерна Алфабет у којем је Гугл, упозорио да ће Кинези доминирати на пољу вештачке интелигенције. Земља би на том пољу могла да преузме примат до 2030. године, рекао је он. „Верујете ми, ти Кинези су одлични“, додао је Шмит на једној конференцији у Вашингтону коју су пратили важни људи из америчке политике, привреде и војске. Нема земље на свету која више улаже у истраживање од Кине. Према наводима Меркаторовог института за кинеске студије, Кина је 2016. уложила 2,1 одсто свог БДП-а у истраживање што је више од 230 милијарди долара. За 2020. је планирано повећање тог удела на 2,5 одсто. Но Жаклин Ив каже да чак ни Кина не може да оствари све што је зацртано у Пекингу. „Веома, веома је амбициозна намера да се читава кинеска привреда аутоматизује и дигитализује. Али када се оде тамо и зађе у фабрике, многе су и даље на нивоу Индустрије 2.0. Ништа ту не помаже ако у погон ставите једног индустријског робота. Постоји раскорак између амбициозних циљева Владе и стања на терену.“ Извор Дојче веле <http://www.dw.com/sr/kako-kina-postaje-hajtek-sila-broj-jedan/a-43727952> , 10. мај 2018. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/002801d3e904%24cc88e160%24659aa420%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
