standard.rs <http://standard.rs/2018/05/17/srbija-u-misolovci/>
Србија у мишоловци - Нови Стандард http://newlookworld.com/ 6-8 minutes _____ четвртак 17. мај 2018. 22:22 Кључно је питање да ли ће наши евроатлантски „партнери“ дозволити да природно стање замрзнутог конфликта на Косову дуже потраје Хамлетов монолог из 3. чина истоимене Шекспирове драме вероватно је у свету најпознатији унутрашњи дијалог. Принц се пита колико има смисла бивствовање на овом свету, у којем већина мора да подноси „неправде силних и злоставе гордих, насиље и обест власти, понижења која од невредних трпи стрпљива заслуга, кад сам себи можеш слободу да даш и голим ножићем?“ Није велики број оних који су разумели да данас слично питање себи поставља српска јавност – опстати или не опстати? У том унутрашњем дијалогу није реч само о националном достојанству, „робовању прошлости и косовском миту“, него је реч о озбиљној забринутости за будућност државе и народа у Србији. Признавање шиптарске државе Косова, малобројни то слуте, исто је што и пристајање на укидање државе Србије, као што је својевремено мирење са нестанком Републике Српске Крајине био јасан знак да ће терористи, подржани НАТО снагама, лако очистити и косовски простор од српског живља. Варају се они који верују да ће се глад НАТО агресора утолити косовским залогајем. Следиће бројни нови захтеви: Прешевска долина, Санџак, Војводина, Република Српска, ратна одштета итд, а пре свега сврставање Србије и Срба у фронт против Русије, ради отимања сибирских ресурса. Вероватно би тек нестанак руског народа са историјске сцене (па, узгред, и Срба – као „малих Руса“) задовољио апетите евроатлантских терориста, уверених у сопствену „изузетност“. Успешно истребљење Абориџина и Индијанаца уверило је западне „учитеље демократије“ у могућност истребљења читавих народа и раса, да би се докопали природних богатстава или нових тржишта. Они су дубоко уверени у своју победу у следећем нуклеарном рату и (као што смо видели у Сирији) нимало не страхују од потеза којима би га могли изазвати. Такође, они су уверени да их уговори и норме међународног права ни на шта не обавезују и да сваки свој интерес могу да остваре применом силе. ОТВОРЕНИ КОНФЛИКТ Изложена жестоким притисцима да задовољи захтеве западних насилника (које је приморана да зове „најпоузданијим партнерима“) Србија не сме ни да помисли на отворени конфликт са евроатлантском заједницом, иако је тешко веровати да наши лидери нису свесни чињенице да западни „пријатељи“ не пропуштају прилику да раде о глави српској држави (и народу), не скривајући своје намере и увек бранећи интересе оних који су против Србије. С друге стране, потенцијални српски савезници (Русија и Кина) немају довољно снаге, а ни мотива, да одбране Србију и отклоне евроатлантске војне и економске претње, пошто су и сами изложени жестоким притисцима привредно надмоћнијих западних сила и претњама изолацијом и санкцијама, које свакој земљи могу нанети већу штету од ратних дејстава. Тешко је веровати да би Русија или Кина ризиковали светски (нуклеарни) рат само зато да би одбранили достојанство и опстанак српске државе, а положај наше земље је такав да су мале могућности да нам помогну да се одбранимо од НАТО агресора у конвеционалном рату. Најзад, чак и када би могли да успешно изведу такав подухват, као нпр. у Сирији или Вијетнаму, ратна и послератна судбина Вијетнама или Сирије није ни најмање привлачна за грађане Србије. ЗАМРЗНУТИ КОНФЛИКТ Свакоме је јасно да у нашој Народној скупштини огромну већину чине (владајуће и „опозиционе“) странке евроатлантске оријентације, тако да се на неки начин може рећи да живимо у готово једнопартијском систему, са оштро супротстављеним интересима фракција (партија?) у оквиру истог политичког опредељења. И проевропска власт (коалиција око СНС) и „опозиција“ у Србији заговарају идеју да је, када је у питању Косово, замрзнути конфликт најгоре решење. Заборавља се да ће, независно од овакве или онакве одлуке власти о признавању, конфликт око Косова остати замрзнут. У случају већих светских „преструктурирања“ (или рата) у будућности, тај конфликт ће се поново јавити у свој својој оштрини. Недавна историја нас учи да су Хрвати преко четрдесет година брижно неговали замрзнути конфликт са Србима, искористивши прилику (пад Берлинског зида и крах Варшавског пакта) да га претворе у грађански рат и уз помоћ НАТО снага етнички очисте Србе из Хрватске. Однос Истока (Русија и Кина) и Запада (НАТО) такође има карактер замрзнутог конфликта, независно да ли се води хладноратовска политика или политика детанта. Искуства чак показују да је у периоду детанта Запад остварио одлучујуће победе. Кључно је питање да ли ће наши евроатлантски „партнери“ дозволити да природно стање замрзнутог конфликта дуже потраје, или ће нас (опет силом) приморати на решење које је за њих једино прихватљиво – безусловну капитулацију. КАПИТУЛАЦИЈА Никоме није пријатно да изговори ову реч, али многима постаје јасно да је безусловна капитулација циљ „унутрашњег дијалога“ у Србији. На то нас сваки час подсећају и европски „партнери“, позивајући наше лидере на ову врсту „храбрости“. Низом уступака, српске владе су трасирале пут безусловној капитулацији Србије пред шиптарским терором и НАТО снагама. Па и јавност се, на неки начин, готово помирила са капитулацијом, пружајући подршку својој власти (и опозицији). Многи би највише волели да не мисле ни о политици ни о Косову, него да их пусте да „живе своје мале животе“ (ех, када би то било могуће!) С друге стране, другосрбијанска елита отворено поручује да Србија нема избора („куд ће шут с рогатим?“) и да мора да испуни сваки захтев евроатлантског савеза, укључујући и сврставање српске војске у „борбу уједињене Европе на Истоку“ – против Русије. Грађанисти се потајно надају, не без основа, да ће баш из њихових редова (као и до сада) бити регрутоване „пословође“ (компрадори) евроатлантског поретка у пораженој Србији, која је на најбољем путу да постане још једна „банана“ држава. Па ћемо тада „живети као сав нормалан свет“. Тужна је истина да се, поводом Косова, Србија тренутно налази у мишоловци (да ли без излаза?) Али је тужна истина ипак боља од пресних лажи о „светлој ЕУ будућности“ (под условом да Србија капитулира). Можда ће вас орасположити сазнање да ће се власт и опозиција и даље сурово обрачунавати око поделе компрадорског плена – сира који су евроатлантски господари оставили у мишоловци за Србију. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/010401d3ee7f%24dedbf250%249c93d6f0%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
