srbijadanas.com 
<https://www.srbijadanas.com/vesti/info/podela-kosova-2018-08-09>  


Podela Kosova: Poslednji adut Srbije, najveći strah Albanaca i faktor preokreta 
u politici velesila | Najnovije vesti


Srbija Danas

10-13 minutes

  _____  

Rešenje pitanja Kosova čini se bližim nego ikada pre, a lideri velikih sila, 
prvi put posle toliko decenija, izrazili su spremnost da podrže Srbiju u 
naporima da se pronađe kompromisno rešenje, koje je predsednik Vučić možda 
najbolje opisao u rečenicom "Nećemo slaviti, ali neće ni Albanci".

Kompromis o kome se toliko priča, zapravo je podela Kosova. Razgraničenje sa 
Albancima, Srbiji bi obezbedilo mir i stabilnost, očuvanje juga, ali i 
centralnog dela zemlja, devastiranog odseljavanjem stanovništva i niskim 
prirodnim priraštajem.

Podela Kosova

Podela bi podrazumevala da sever Kosova ide Srbiji, odnosno četiri opštine, 
Leposavić, Zvečan, Zubin Potok i Severna Kosovska Mitrovica. Enklave južno od 
Ibra dobile bi izvesnu autonomiju, ali i budžet kojim će raspolagati i 
organizovati život u zajednici. Srpske svetinje Pećka patrijaršija, Gračanica, 
Visoki Dečani i Bogorodica Ljeviška trebalo bi da dobiju samoupravni položaj po 
atoskom modelu za pravoslavne manastire u grčkoj državi.

Ne postoje zvanični podaci o broju Srba na Kosovu, a nezvanično,  na severu 
živi tri četvrtine Srba na Kosovu dok se jedna četvrtina nalazi u enklavama, 
južno od Ibra.

Prema planu podele kojim se spekuliše, Albanci će dobiti deo opštine Preševo i 
to uzak pojas uz administrativnu liniju. Veći deo Preševa, Bujanovac i Medveđa 
ostaju u Srbiji.

Gazivode i Trepča vrede milijarde

Jezero Gazivode i rudnik Trepča predstavljaju ogromna energetska i rudna 
bogatstva, pa je predsednik Vučić najavio i pokretanje teme imovine tokom 
pregovora, ne samo imovine građana, već i državne imovine na Kosovu, a naročito 
imovine SPC koja predstavlja neprocenjivo blago svetske kulturne baštine.

Tzv. Vlada Kosova je formirala tehničku radnu grupu za procenu sve imovine u 
vlasništvu društvenog preduzeća "Trepča". Procena stvarne vrednosti Trepče 
nikada nije urađena, a jedina studija o svim prirodnim resursima Kosova iz 
1992. godine procenjuje da materijalni potencijal Trepče može da bude 85 
milijardi američkih dolara. Skoro tri decenije kasnije, procenjuje se da 
vrednost Trepče ide i do 100 milijardi evra. Ovo je dovoljan razlog zašto 
Albanci toliko žele da preuzmu kontrolu nad ovim rudnikom i upišu svoje 
nepriznate, lažne institucije iz Prištine kao vlasnike.

Gazivode prihoduju desetine miliona evra godišnje samo od vode, a da ne 
govorimo o radnim mestima za Srbe. Deo ovog hidrosistema je i kanal 
Ibar-Lepenac, koji je praktično vitalni vodni resurs za teritoriju KiM, počev 
od snabdevanja vodom, preko navodnjavanja do rashlađivanja Termoelektrane 
“Obilić”.

Pregrađivanjem Ibra kod mesta Gazivode sedamdesetih godina prošlog veka u 
nekadašnjoj SFRJ nastalo je jezero sa oko 380 miliona kubnih metara vode koja 
"pokriva" površinu od oko 12 kvadratnih kilometara. Najveća dužina je 24 
kilometra (od mesta Gazivode do Ribarića), dok je širina od jednog do nekoliko 
kilometara. Nasipna brana visoka je 107 metara, u osnovi široka 460 metara i 
duga 406 metara. Iznad jezera se prostiru planine Mokra Gora u čijem se 
podnožju nalazi i Manastir Crna Reka i Rogozna. Omiljeno je stecište turista i 
ribolovaca.

Razgraničenje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u svom obraćanju naciji, izjavio je da 
lakih rešenja neće biti, ali da je po dolasku na vlast preuzeo odgovornost za 
rešavanje pitanja južne srpske pokrajine, smatrajući da je ono od ključne 
važnosti za našu budućnost.

- Potreban nam je dugotrajan mir između Srba i Albanaca. Tražimo rešenje koje 
će nam doneti sigurnost, mir i stabilnost. Tada možemo da se posvetimo 
ekonomskom napretku naše zemlje. Tako bismo poboljšali dolazak stranih 
investicija, a imidž zemlje bi bio popravljen. Demografska slika Srbije je 
takva, da ćemo ukoliko ne rešimo pitanje Kosova, imati milion stanovnika manje 
do 2050. godine - kaže predsednik Vučić.

Predsednik je istakao da je pozicija Srbije popravljena, da je naša država sada 
poštovana i da se naš glas čuje.

- Uspeli smo da dođemo do pokušaja priče o kompromisnom rešenju. Daleko smo od 
rešenja, ali smo na putu ka priči o njemu. Krenula je salva napada i shvatio 
sam da mali broj želi kompromisno rešenje, da smo podeljeni na one koji su za 
celovitost nezavisne države Kosovo jer vole da smo gubitnici koji kukaju nad 
svojom sudbinom i da se žalimo narednih sto i 200 godina, i na one koji nisu za 
razgovor i misle da će doći bolja vremena kada ćemo moći da isteramo milion i 
po Albanaca preko Prokletija. Ne ide to tako i to znaju racionalni ljudi – 
rekao je Vučić.

On je otvoreno istakao da se zalaže za razgraničenje sa Albancima.

- Ja se zalažem za razgraničenje, jer to obezbeđuje trajan mir - rekao je 
predsednik Vučić.

Da priča o kompromisu, odnosno podeli, predstavlja ozbiljnu šansu za Srbiju, 
svedoče i promene na spoljno-političkom planu. Napore Srbije da se postigne 
kompromis podržali su lider vodećih zemalja sveta koje će imati glavnu reč u 
postizanju dogovora.

Rusija podržava Srbe

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će podržati Srbiju u zahtevima za 
kompromisno rešenje. Putin je naglasio da je svako rešenje o kojem se dogovore 
Srbi i Albanci, prihvatljivo za Rusiju. Naravno, iza ove izjave, krije se 
nedvosmislena podrška Srbiji jer je prva pružila ruku pomirenja Albancima i 
pristala na traženje rešenje koje neće biti lako za njene građane.

Novi vetrovi sa one strane Atlantika

Najnovije izjave iz SAD svedoče da se i stav Amerkanaca, na neki način 
promenio. Dolazak Donalda Trampa na vlast i preuzimanje stvarnih poluga moći 
dosta je otežano otporom tzv. duboke države, nenaklonjene bilo kakvim promenama 
spoljne politike Vašingtona. Međutim, kako Tramp sve više preuzima vlast, 
pomaci u američkoj politici su sve vidljiviji.

Zvaničnici SAD sada pozivaju na pronalaženje kompromisnog rešenje za Kosovo. 
Podsetimo, samo do pre nekoliko meseci, tvrd stav Vašingtona bio je da je 
pitanje nezavisnosti Kosova za njih rešeno. Ovo je jasno primetio ministar 
spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, jasno dajući do znanja našoj javnosti da 
se poltika SAD prema Srbiji postepeno menja.

EU (ne)jedinstvena

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je tokom nedavnog susreta sa 
predsednikom Srbije Aleksandrom Vučičem, da Francuska podržava kompromisno 
rešenje i dao nedvosmislen signal da i ova evropska velesila menja svoj 
politički kurs prema Balkanu.

Zvaničan stav Velike Britanije i Nemačke nije sasvim poznat. U javnosti se 
pojavilo nekoliko oprečnih informacija. Zvanični London se nije oglašavao, a 
njihova ambasada u Prištini istakla je da menjanje granica može biti 
destabilizirajuće.

- Smatramo da pozivi o korekciji nacionalnih granica mogu biti 
destabilizirajući - navodi se u odgovoru i dodaje da će Velika Britanija 
nastaviti da podržava dijalog koji se vodi uz posredovanje EU, s ciljem 
sveobuhvatnog i održivog rešenja u korist obe zemlje.

Zvaničnici Nemačke su u nekoliko navrata izjavljivali da bi podela Kosova mogla 
da dovede do stvaranja potencijalnih destabilizirajućih efekata u regionu i 
šire, zbog čega je ta država kategorički protiv podele. To je nedavno izjavio 
nemački ambasador na Kosovu Kristijan Heldt.

I nemački državni ministar za Evropu Mihael Rot je prethodno za kosovske medije 
izjavio da nemačka vlada smatra da Kosovo i Srbija treba da dođu do jednog 
sporazuma uz učešće EU, ali je dodao da je Nemačka kategorično protiv pomeranja 
granica između Kosova i Srbije, jer je tako nešto rizično.

- Državni ministar Mihael Rot, kao i ambasador Heldt u različitim intervjuima 
su jasno izrazili zvaničan stav o dijalogu o normalizaciji odnosa. Ovim je 
poznat stav Federalne vlade Nemačke - navodi se u odgovoru Nemačke ambasade.

Međutim, zvanični London se još uvek nije oglasio, a teško je poverovati da 
britanska politika neće pratiti "Velikog brata" sa druge strane Atlantika, a 
posebno sada, kada se stav SAD primetno menja.

Na drugoj strani, nemački stav o dijalogu o normalizaciji odnosa ne znači da 
neće biti podele, a još manje podrazumeva bilo kakvo priznanje.

Referendum o pripajanju severa Srbiji

U srpskim medijima se već dugo spekuliše da nemačka kancelarka Angela Merkel 
uskoro izlazi sa svojim planom za Kosovo, tzv. „ZSO plus“ plan. Prema ovom 
modelu, Beograd i Priština potpisali bi sporazum koji podrazumeva formiranje 
ZSO uz mogućnost referenduma o pripajanju Srbiji koji bi se održao na severu 
Kosova za dvadeset godina. Priznanja nezavisnosti, naravno, ne bi bilo, a 
Prištini bi se dozvolio ulazak u međunarodne institucije.

Nemačka kao ključna zemlja EU svakako je veoma zainteresovana da se obezbedi 
trajan mir i stabilnost na ovim prostorima, a kancelarka Angela Merkel 
neprestano ističe da Srbija ima evropsku perspektivu. Ovome treba dodati i 
lični, vrlo korektni, odnos predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Merkelove 
koji svakako igra ulogu u stvaranju novih savezništava za Srbiju, a koja su nam 
preko potrebna, ne samo u rešavanju pitanja Kosova, nego i u perspektivi koja 
podrazumeva pridruživanje u punopravno članstvo u EU.

Albanci se plaše podele

Šef diplomatije Ivica Dačić smatra da su glavna prepreka maksimalistički 
ciljevi Prištine.

- Oni ne žele kompromis već da mi priznamo nezavisnost, ali i da dobiju još 
nešto, kako oni zovu, "istočno Kosovo" koje obuhvata Preševo i Bujanovac - 
rekao je Dačić ističući da je to pokušaj stvaranja "velike Albanije".

Tzv. vlasti u Prištini odbacuju svaku mogućnost podele, uplašeni za svoje 
pozicije, ne samo na političkoj sceni, već i na slobodi, budući da ih čekaju 
sudovi za ratne zločine nad Srbima. Upravo zato, Tačiju i Haradinaju, ne 
odgovara bilo kakvo rešenje. Pored toga, albanske nacionalističke pretenzije, 
neće prestati, sve dok ih ne smire gospodari sa Zapada, a ti isti ih sada 
polako napuštaju i shvataju da bez Srbije neće biti rešenja problema Kosova, a 
u tom slučaju, Srbi moraju nešto dobiti.

Da li će Beograd uspeti da ispregovara podelu, ostaje da se vidi, a 
neprijatelje ovog rešenja imamo u samoj Srbiji. Deluje da Srbija, od gubitnika, 
sada ima mogućnost da preokrene situaciju u svoju korist i izvuče najviše što 
može za svoje građane na Kosovu. Pored toga, pred nama je istorijska prilika za 
pomirenje sa Albancima, a obezbeđivanje trajnog mira, donosi dalji razvoj, 
investicije i preko potrebno nam rešenje ekonomskih problema, ključnih za 
budućnost generacija koje dolaze.


Pročitajte i:


 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com.
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com.
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/00b201d4317a%24bd29ee80%24377dcb80%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Reply via email to