nspm.rs <http://www.nspm.rs/hronika/timoti-les-pogresno-je-odustati-od-podele-kosova -kao-resenja-ako-strane-mogu-da-se-sloze-oko-toga-neka-podele-kosovo.html>
Тимоти Лес: Погрешно је одустати од поделе Косова као решења, ако стране могу да се сложе око тога нека поделе Косово 6-7 minutes _____ Београд -- Погрешно је одустати од поделе Косова као решења, ако стране могу да се сложе око тога нека поделе Косово, каже Тимоти Лес директор организације "Нова Еуропа". Према оцени Леса, иначе руководиоца истраживацког пројекта "New Intermarium" Универзитета Кембриџ, Сједињене Државе су коначно прихватиле такву логику, а исто би требало да ураде и остали. "Било је крајње време. Косово је већ скоро 20 година у вакууму који изазива нестабилност. А све покушаје решавања проблема константно је осујећивало упорно инсистирање Запада, а нарочито САД, да спречи једину ствар за коју је Србија тврдила да би могла да прихвати као замену за признавање отпадничке државе - енклаву на северу Косова, у којој Срби чине већину", пише Лес, а преноси "Блиц". Лес каже да "Београд зна да је изгубио јужно Косово зато што албанска већина никада неће прихватити повратак под суверенитет Србије", а да је "Приштина свесна да не контролише север, у коме Срби чине већину и који функционише као део Србије". "Према томе, такав споразум би у суштини значио могући добитак за обе стране, а да ниједна страна не мора било чега да се одрекне. То су добри предуслови за споразум", пише Лес. Он упозорава да ће успех пројекта зависити од решења низа додатних проблема, нарочито статуса Срба јужно од реке Ибар. "Београд ће вероватно затражити од Приштине неку врсту аутономије за ту заједницу - вероватно мању од оне коју предвидја споразум о успостављању Заједнице српских општина. Заузврат, Приштина ће вероватно тражити престанак аранжмана који Србима дају несразмерно велик утицај у политичким институцијама Косова, укључујући и десет места у парламенту и право вета у решавању питања од виталног интереса", сматра он. Према његовом мишљењу, Приштина ће такође тражити од Србије да учини нешто с Прешевском долином, облашћу на југу Србије која се граничи с Косовом, где албанско становништво тражи да буде укључено у преговоре о Косову. С друге стране, пише Лес, и ризици постоје - једна од највећих стрепњи јесте да би припајање севера Косова Србији изложило Србе који су остали на југу опасности од етничког чишћења. "Да ли је та стрепња оправдана? Срби су у прошлости били на удару зато што њихово присуство отежава остварење циља за независност Албанаца. Али ако Србија призна Косово, Албанци ће постићи основни политички циљ и неће бити очигледних разлога да им сметају малобројни преостали Срби. Уколико је уопште буде, опасност од етничког чишћења биће мања него сада", пише Лес. Лес се бави и тезом да ће подела Косова бити опасан преседан у региону, карактеристичан по нерешеним етно-државним споровима. Највећу забринутост изазива Босна, где су и Срби и Хрвати јасно ставили до знања да не желе да буду под управом Сарајева, баш као што ни косовски Албанци не желе да буду под управом Београда. "Међутим, и ова претпоставка је спорна. Судбина Босне зависи много више од политике унутар земље и ширег геополитичког окружења него од догађаја на Косову. Према томе, нема непосредног разлога за панику. Штавише, у мери у којој би споразум о подели Косова имао реперкусије, тако што би се Сарајево усредсредило на могућност отцепљења босанске државе, можда би се најзад указала прилика да се оконча муцна пат-позиција у Босни", пише Лес. Лес тврди да је једини начин да се изађе "из ове очајне ситуације" појава прагматичних вођа унутар бошњачке заједнице који би били спремни да озбиљно схвате захтеве Срба и Хрвата за већу аутономију и кажу која би била цена њиховог пристанка. "Револуционарни споразум о Косову могао би да покаже да границе нису недодирљиве, да САД више не заузимају одређену страну и да дугогодишњи непријатељи могу да реше спорове мирно, преговорима, уместо на бојном пољу. Ово би омогућило излазак из ћорсокака и пружило прилику Босни да се развија као држава, на добробит свих, а пре свега самих бошњака", пише Лес. Споразум о Косову такоде би могао да послужи као пример Македонији, наставља Лес, где су Албанци на сличан нацин ставили до знања да неће прихватити статус грађана другог реда. "У таквим околностима Албанцима преостаје само једна могућност, нека врста поделе, која подразумева да Македонци раде шта они хоће на својој територији, а Албанци на својој. И овде би споразум о решењу питања Косова понудио излаз, уколико би прагматични политичари у Скопљу били спремни да поставе своје услове како би Албанцима дали аутономију", пише Лес. Најзад, ту је и авет тзв. Велике Албаније, наставља Лес. Ако Србија призна Косово, Приштина би несумњиво тражила успостављање тешњих односа са Албанијом, а наговештаји се јасно виде, укључујуци и недавну одлуку о укидању граничних контрола. "Да ли би уједињење Албаније и Косова заиста било толико велики проблем? Осим ако не постоји скривени интерес у ускраћивању Албанцима могућности да имају националну државу коју друге европске земље узимају здраво за готово, они и те како имају право на њу, уколико то желе", пита се он. Једино што би недвосмислено било изгубљено била би идеологија мултикултуралности у региону, који је западним либералима годинама служио као лабораторија за друштвене експерименте. Можда је то великим делом прави разлог противљења подели, сматра Лес. Лес оптимистички сматра да "заиста нема разлога да Србија и проширена Албанија, која би обухватала и Косово, за неколико деценија не буду стратешки значајне напредне националне државе, с релативно добрим управљањем и блиским везама са Русијом, Кином, Турском и Западом и конструктивним односима са суседним земљама. "Чини се да је ово инспиративнија визија од садашњег пута који не води никуда изузев у трајан политицки ћорсокак, економску стагнацију и безуспешну борбу за цланство у ЕУ која би се вероватно завршила неком врстом слома безбедности када стрпљење народа буде потпуно исцрпљено", каже он. Поделе и прилагодјавање граница можда јесу ружно решење, али Косово није естетски, нити морални проблем, него политички, оцењује Лес. (Танјуг) -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/017101d4405d%2448ba92b0%24da2fb810%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
