jugpress.com <https://jugpress.com/dzozef-promena-granica-pogubna-po-bih-makedoniju-i-srb e-juzno-od-ibra/>
Džozef: Promena granica pogubna po BiH, Makedoniju i Srbe južno od Ibra Od autora: Jugpress 17-22 minutes _____ PRAG (Radio Slobodna Evropa-Dragan Štavljanin) Sjedinjene Države naivno veruju da bi se promenom granica Srbije i Kosova konačno rešio ovaj problem - ocenjuje u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Edvard Džozef (Edward Joseph), profesor Univerziteta Džons Hopkins (Johns), koji je bio u međunarodnim misijama na Balkanu tokom i nakon rata. Prema njegovim rečima, izjavama poput savetnika američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), Džona Boltona (John), da je na Beogradu i Prištini da se dogovore, zapravo se ohrabruje i opcija promene granica. Džozef procenjuje da će ideja o razmeni teritorija kao rešenje - dobiti na zamahu. "Drugo je pitanje da li se Beograd i Priština mogu konkretno dogovoriti koje bi teritorije bile deo tog sporazuma. Takođe, postavlja se veoma ozbiljno pitanje da li se mogu preduprediti negativni efekti takvog rešenja po Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Srbe južno od Ibra. Smatram da će biti potrebno dodatno angažovanje međunarodne zajednice, uključujući i Vašingtona, da bi se sprečile takve posledice", smatra Edvard Džozef. RSE: Kako komentarišete izjavu savetnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona da, ako Beograd i Priština mogu da se dogovore o teritorijalnim korekcijama, Vašington ne isključuje tu opciju? Džozef: To je veoma ozbiljna izjava koja nagoveštava raskid sa dosadašnjom američkom i međunarodnom politikom prema Balkanu. To je najvažnija izjava jednog američkog zvaničnika o ovoj regiji otkako je 1991. godine tadašnji američki državni sekretar Džejms Bejker (James Baker) kazao, kada se Jugoslavija raspadala, da "to nije naš problem" (we don't have a dog in that fight), odnosno da Vašington nema poseban interes tamo i ne podržava posebno nijednu stranu. Bolton, u osnovi, ponavlja isti stav, naglašavajući da Sjedinjene Države ne mare kako će Beograd i Priština da reše to pitanje. To je naivna i kratkovida izjava jer ne uzima u obzir posledice takvog rešenja. RSE: Da li je to lični Boltonov stav ili on odražava i šire stanovište američke administracije? Džozef: Bolton je veoma visoki zvaničnik. Naravno, povremeno se čuju oprečni stavovi iz Bele kuće i Stejt departmenta. Međutim, u ovom slučaju, videli smo prošlog meseca i tvit američkog ambasadora na Kosovu sa istim stavom. Nakon toga, ambasada je ubrzo pokušala da to opovrgne. Međutim, stav ambasador je bio nagoveštaj ovoga što je usledilo. RSE: Šta je u pozadini ovog zaokreta u odnosu na stav od završetka ratova 1990-ih da nema promene granica. Izjava Boltona sada sugeriše prećutno slaganje sa teritorijalnim korekcijama, čak i njihovo ohrabrivanje. Džozef: Postoje dva objašnjenja. Naravno, niko osim Boltona, ili nekog njemu bliskog zvaničnika, ne može sa sigurnošću reći šta je u pozadini ovog stava. Prva opcija je da to ima veze sa Rusijom i politikom prema njoj. Međutim, odbacujem tu mogućnost jer je i sam Bolton bio čvrst u stavovima prema Moskvi, kao i cela Trampova administracija, pre svega oko Ukrajine koja je veoma važno pitanje za Vladimira Putina. Na primer, za razliku od Baraka Obame (Barack), Tramp je obezbedio Ukrajini ofanzivno oružje. Doduše, ostalo je mnogo neodgovorenih pitanja o čemu su Tramp i Putin razgovarali u Helsinkiju, gde, osim Boltona, nije bio više nijedan američki zvaničnik. Međutim, da ponovim, sumnjam da postoji tajni sporazum ili razumevanje sa Rusijom oko granica Srbije i Kosova. Smatram da je realnije drugo objašnjenje da se radi o autentičnoj, ali pogrešnoj proceni situacije u regionu. Reč je o želji da se napravi otklon od dosadašnje, standardne američke politike, naročito ako je povezana sa Bilom i Hilari Klinton (Bill i Hillary Clinton), kao i Demokratskom partijom u celini. Dakle, reč je o pogrešnom nastojanju da se distancira od dosadašnje politike u regionu za koji Bela kuća smatra da Sjedinjene Države nemaju preveliki interes. RSE: Međutim, tu raniju politiku su sledili i Džordž Buš mlađi (George W. Bush) i njegovi republikanci. Džozef: To je tačno. Reč je o politici kontinuiteta, mada ne treba zaboraviti da je za vreme Buša Balkan dramatično pao na listi američkih prioriteta. Ali je politika prema ovoj regiji ostala ista. Takođe, i za vreme Trampa - sve do Boltonove izjave - radi se o politici kontinuiteta. Sjedinjene Države su delovale aktivno iza scene u rešavanju spora između Skoplja i Atine oko imena Makedonije. Takođe, bivši zamenik pomoćnika državnog sekretara Hojt Ji (Brian Hoyt Yee) imao je u Beogradu veoma težak razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem poručivši mu da ne može da sedi na dve stolice, odnosno da tvrdi da želi da uđe u Evropsku uniju (EU), a, istovremeno, približava se Moskvi. Rusija nije uticala na promenu američkog stava RSE: Šta je bila prekretnica? Šef srpske diplomatije Ivica Dačić nedavno se sreo sa Boltonom u Vašingtonu. Džozef: Ne znamo. Niko ne zna šta je Bolton imao na umu. Kao što sam rekao, ne verujem da je to dil sa Rusijom, mada se ništa ne može isključiti, imajući u vidu i da se Tramp sastao privatno sa Putinom u Helsinkiju. No, da ponovim, i sadašnja američka administracija veoma oštro nastupa prema Rusiji u mnogim pitanjima. Čak je i Tramp kritikovao Moskvu i Berlin zbog dogovora o gasu (Severni tok). Doduše, ima u toj politici Bele kuće dosta nekonzistentnosti, pa i čudnih stvari. Tramp često hvali Putina i negira bilo kakvu umešanost Rusije u američke izbore 2016. Istovremeno, politika Sjedinjenih Država u pojedinim oblastima je veoma oštra prema Moskvi. Dakle, pre će biti u pitanju delimično preispitivanje američke politike prema delu sveta u kome nema izražene interese. Moguće je da postoji i izvesna sklonost prema Srbiji kao i očigledno većim simpatijama u Srbiji prema Trampu nego prethodnim američkim predsednicima. RSE: Šta sa tom promenom politike Sjedinjene Države žele da postignu na Balkanu? Džozef: Ne znamo da li postoji u ovom slučaju strateška procena. Možda su u Vašingtonu jednostavno zaključili da se pregovorima, kao do sada, veoma teško može doći do sporazuma i uzajamnog priznanja Srbije u Kosova. Stoga su naivno pomislili da je aranžman o teritorijalnim korekcijama lakši put za izlazak iz tog ćorsokaka. RSE: O dijalogu Beograda i Priština su razgovarali u ponedeljak veče i Donald Tramp i Angela Merkel, osim o drugim pitanjima kao što je Sirija. Stiče se utisak kao da je nemačka kancelarka ublažila svoje protivljenje promeni granica. Džozef: Sama činjenica da je Angela Merkel još jednom odgovorila na pitanje o razmeni teritorija, pokazuje da ono sve više dobija na značaju. Ona je ponovo jasno iskazala svoje protivljenje toj ideji, mada je otvorila vrata u najmanju ruku za debatu o njoj. Posledice po Srbe južno od Ibra RSE: Međutim, ne samo Bolton i, makar, deo američke administracije, već i pojedini evropski sadašnji i bivši političari smatraju da bi to bilo najcelishodnije rešenje. Tako nekadašnji evropski izaslanik na Balkanu Volfgang Petrič (Wolfgang Petritsch) smatra da bi manje teritorijalne korekcije u opštinama Bujanovac i Mitrovica - bile korisne. Džozef: To nije nova ideja i ona je na prvi pogled privlačna. Međutim, ljudi ne uviđaju posledice. Čak iako se Beograd i Priština dogovore o veličini teritorije koju treba razmeniti, moramo da imamo u vidu konsekvence po Makedoniju kao i Bosnu i Hercegovinu. Zašto Albanci u Makedoniji, koji čine najmanje 25 odsto stanovništva u toj državi, ne bi želeli da se priključe ostalim Albancima u albanskoj državi - u slučaju razmene teritorija između Srbije i Kosova? Postavlja se pitanje šta bi bilo sa Srbima na Kosovu južno od Ibra? Zato otac Sava i nevladine organizacije upozoravaju na negativne posledice jer znaju da u slučaju razmene teritorija, obaveze koje je Priština preuzela u zaštiti srpske manjine - više neće važiti. Onda je i pitanje sudbine Dečana, Gračanice, Srba u Štrpcu. Takođe, ako dođe do podele Kosova, u čijem većem delu isključivo žive Albanci - zašto se treba i dalje pridržavati Ahtisarijevih principa koji su deo Ustava. Vučić i Tači ne žele da otkriju karte RSE: Ima mnogo nejasnoća. Na primer, Hašim Tači govori o teritorijalnim korekcijama, da će u Briselu izneti zahtev albanskih lidera iz Preševske doline o priključenju ove oblasti Kosovu. Istovremeno, kaže da nije spreman da se odrekne ni delića teritorije Kosova. Na koji način bi se onda realizovala ta korekcija granica? Džozef: To je potpuna misterija i nema nikakvog smisla reći da želiš dodatne teritorije ali da nisi spreman ničega da se odrekneš. To samo stvara konfuziju, jer zašto bi se Beograd odrekao dela teritorije a da, zauzvrat, ništa ne dobije. RSE: Istovremeno, Vučić je izjavio da ako ne bude sporazuma, za neku deceniju Srbija će se braniti kod Vranja. Međutim, ni on nije precizirao šta ta teritorijalna korekcija podrazumeva. Džozef: Naravno. Niko ne želi da to precizira zato što o granicama konkretno još nije ni pregovarano. Niko nije spreman da otkrije svoje karte, odnosno koje bi teritorije želeli da dobije, a šta je spremni da zauzvrat da. Dakle, taktiziraju, paze se da ne otkriju svoje planove, kako ne bi narušili pregovaračku poziciju. Istovremeno, lansiraju ideju o razmeni teritorija kako bi za nju dobili podršku od domaće javnosti ali i međunarodne zajednice. Status kvo ne ide u prilog ni Srbiji ni Kosovu RSE: U Srbiji se toj ideji protivi Srpska pravoslavna crkva ili barem jedan njen deo, zatim opozicione partije. Čini se da se Tači suočava sa još većim protivljenjem. Tako je premijer Ramuš Haradinaj rekao na samitu balkanskih lidera u Draču da treba poštovati postojeće granice. Zašto Tači insistira na teritorijalnim korekcijama. Da li to čini i iz unutrašnjo-političkih razloga da bi ojačao svoju poziciju? Džozef: Uvek postoji ta unutrašnjo-politička kalkulacija, šta god političari radili, naročito na Balkanu. Međutim, u ovom slučaju, malo je verovatno da se radi samo o dnevno-političkim razlozima. Navodno je bilo više privatnih susreta Vučića i Tačija. Imam utisak da obojica razmatraju tu opciju o teritorijalnim korekcijama. Vučić je, na neki način, utvrdio temelje takve politike u tekstu od pre godinu dana u kome je postavio pitanje "šta želimo da ostvarimo na Kosovu jer ne možemo da ovako nastavimo". Dakle, status kvo ne ide u prilog ni jednoj strani. Srbija ne može da uđe u EU, a Kosovo ni u EU niti u Ujedinjene nacije (UN) - bez međusobnog sporazuma. Neobična reč 'korekcija' RSE: Pod pretpostavkom da se postigne sporazum o promeni granica, šta će on podrazumevati? Da li razmenu Preševske doline za četiri opštine na severu Kosova ili manje korekcije, o kojima govori Volfgang Petrič, tačnije nekoliko sela u opštinama Bujanovac i Mitrovica? Džozef: Ne znamo. Međutim, postoji nagoveštaj u reči "korekcija". To je veoma neobična reč. Naime, "korekcija" implicira da je postojala istorijska greška koju sada hoćete da ispravite. Može se pretpostaviti da se radi o teritorijalnoj organizaciji za vreme Tita (Josip Broz), kada su neke opštine sa srpskom većinom pripojene Kosovu, a druge sa albanskom većinom priključene Srbiji. Tito je strahovao zbog privlačnosti Kosova za Albaniju, Makedonije za Bugarsku, kao i Vojvodine za Mađarsku. To je jedini razlog zašto Vojvodina i Kosovo nisu dobili status republika, iako su imali sve atribute, uključujući i interne granice. Mnogo veći ulog od nekoliko sela RSE: Možda imate u vidu teritorijalne promene 1959. kada su odlukom tadašnjih vlasti u Srbiji srezovi Leposavić i Lešak - priključeni Mitrovici odnosno Kosovu. Kao obrazloženje se navodilo da taj deo gravitira ka Mitrovici zbog rudnika, u kome je radila većina stanovnika tog kraja. Prethodno je u drugoj polovini 19. veka, kada je srpska vojska potisnula tursku, iz topličkog kraja proterano oko 50.000 Albanaca. Mislite na ispravljanje tih rešenja, ili nedavnu korekciju granice Kosova i Crne Gore, a koja je izazvala velike tenzije među političarima u Prištini? Džozef: To je interesantno pitanje, na koje takođe nemamo odgovor. To će u mnogome zavisiti od unutrašnjih okolnosti, tačnije za koje rešenje Vučić i Tači mogu da izdejstvuju podršku i ubede opoziciju ali i svoje sledbenike. Međutim, malo je verovatno da je ovde reč samo o razmeni nekoliko sela kao u slučaju granice Kosova sa Crnom Gorom i Makedonijom. Zašto bi u Srbiji iko pomislio da je nešto suštinski dobila ako joj se pripoji samo nekoliko sela. Ko bi kontrolisao autoput kod Preševa RSE: Šta bi Srbija suštinski dobila ako joj se u toj razmeni teritorija pripoji četiri opštine na severu Kosova, ako za to treba da ustupi Preševsku dolinu koja je strateški veoma važna jer omogućava kontrolu Vardarske doline i pristup luci u Solunu koja je vitalna za Beograd? Džozef: Zbog ovog ali i drugih razloga, ideja o razmeni teritorija je naivna. Najpre se postavlja pitanje da li dve strane mogu uopšte da postignu sporazum. Naime, postavlja se pitanje ko bi kontrolisao strateški veoma važan koridor, odnosno autoput (od Beograda ka Makedoniji), od koga Albanci u Preševskoj dolini veoma zavise. Bez njega, Albanci u tom delu sveli bi se na istočnu provinciju Prištine. Ni Srbi takođe nisu spremni da se tek tako odreknu kontrole nad tako važnom saobraćajnicom. RSE: Doduše, gradonačelnici Preševa i Bujanovca se zalažu za pripajanje Kosovu. S druge strane, možda Vučić vidi interes Srbije u dobijanju bogatog rudnika Trepča i veštačkog jezera Gazivode. Džozef: Moguće je i to. Naravno, pitanje je šta je u tom smislu za Srbiju važnije - rudnik ili koridor, ili će možda graditi novi autoput ka Makedoniji. Od teritorije važnije deblokada članstva u EU i UN RSE: Kada je reč o Kosovu, da li je za njega manje bitna sama razmena teritorija, recimo severni deo za Preševsku dolinu, već pre svega da na taj način konačno izdejstvuje priznanje Srbije, odnosno deblokadu članstva u UN-u i drugim međunarodnim institucijama? Džozef: Naravno, jedini razlog za ovakav sporazum bio bi deblokiranje puta za obe zemlje za ostvarivanje međunarodnih aspiracija. Oni mogu ceo dan da razgovaraju o nekom selu, rudniku ili putu. Međutim, jedini razlog jeste politički sporazum koji to prati. Zašto bi, inače, Kosovo to radilo? Samo da bi dobilo Preševo, Bujanovac a da, pri tom, i dalje ostane izolovano? To ne bi imalo nikakvog smisla. Dakle, jedini razlog za tu opciju bio bi uklanjanje prepreka koje obe zemlje imaju na putu ka međunarodnim integracijama: Srbija da postane članica EU, što se odnosi i na Kosovo, s tim što bi mu se omogućio i prijem u UN. RSE: Da li je to dovoljan podsticaj za obe strane da konačno postignu sporazum? Džozef: To je jedini podsticaj - ne znam da li je dovoljno jak ili slab - ali je jedini da se razmatra i opcija o korekciji granica. Da Srbija može da pregovara istom dinamikom kao Hrvatska o članstvu u EU, ne bi ni razmatrala sporazum sa Kosovom o granicama. Međutim, Vučić ima problem jer ne može da napreduje u evropskim integracijama sa trajnom preprekom koja se zove Kosovo. Postoji formalni kriterijum o dobrosusedskim odnosima. Pregovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u Briselu pretvorili su se u šou i takvom dijalogu je isteklo vreme, jer se našao u ćorsokaku. RSE: Ako je to podsticaj za obe strane, da li će se na kraju dogovoriti oko promene granice? Džozef: Ne nužno. Postoji mnoštvo prepreka, protivljenje na raznim stranama, uključujući i nemačke kancelarke Angele Merkel. Nismo mnogo govorili o situaciji u Bosni i Hercegovini. Zašto bi Milorad Dodik i Republika Srpska (RS) ostali u BiH, ako bi međunarodna zajednica dozvolila odvajanje severa Kosova, imajući u vidu i da ovoj zemlji preti politička kriza nakon izbora na jesen. Ko će to da spreči? Po kojoj logici će se reći da severni deo Kosova može da se priključi Srbiji, a RS ne može? Promena granica Srbije i Kosova bi ohrabrila i druge na Balkanu. Dodik je već povukao neke poteze, kao što su najava referenduma o statusu RS-a. Naravno, ako se ona otcepi od Bosne i Hercegovine, onda će otići i Hrvati. Kakva će onda biti reakcija Bošnjaka? Da li će tek tako dozvoliti da im se zemlja raspadne bez borbe? Radi se o veoma ozbiljnim komplikacijama. Pojedini zapadni političari ohrabruju promenu granica RSE: Na Forumu u Alpbahu u Austriji, proteklog vikenda, na kome su učestvovali i Vučić i Tači, stekao se utisak da evropski zvaničnici, mislim na austrijskog predsednika Aleksandra Van der Belena (Alexander Van der Bellen) i komesara Johanesa Hana (Johannes Hahn), sa razumevanjem pa i simpatijama gledaju na ideju o promeni granica. Evropska komisija je saopštila u ponedeljak da treba omogućiti Beogradu i Prištini prostor da se dogovore. Doduše, međunarodni zvaničnici naglašavaju da bi to rešenje jedinstveno (sui generis) i ne bi se moglo primeniti na druge situacije. Međutim, i proglašenje nezavisnosti Kosova je tretirano kao jedinstven slučaj, ali je ohrabrio secesionizme, pre svega u BiH, a Vladimir Putin je to iskoristio kao izgovor za intervenciju u Gruziji i kasniju aneksiju Krima. Džozef: Mnogi Srbi u RS-u ne doživljavaju Bosnu i Hercegovinu kao svoju zemlju, niti osećaju lojalnost prema prestonici Sarajevu. Čak iako bi Vučić i Tači saopštili da se sporazum o promeni granica Srbija i Kosova odnosi samo na taj slučaj, zašto bi to sprečilo Srbe u RS-u da agituju za nezavisnost? Ovde nije reč o Moldavcima i Pridnjestrovlju ili nekoj drugoj udaljenoj zemlji, već o Srbima, istom narodu. Dakle, zašto njihovi sunarodni sa Kosova mogu da se priključe Srbiji, a oni ne mogu bez obzira na različite okolnosti, formalna saopštenja da je takav sporazum jedinstven. Isto se odnosi i na Albance u Makedoniji. Takođe, u toj varijanti Kosovo bi se neizbežno ujedinilo sa Albanijom. Dakle, promena granice Kosova i Srbije odmah bi se negativno odrazila na manjinska prava. Pomenuo sam Srbe južno od Ibra, jer bi prestao da važi Athisarijev plan (Martti Ahtisaari) koji počiva na pretpostavci da na Kosovu postoji značajna srpska manjina čija prava treba garantovati. RSE: Da li je Bolton svojom izjavom samo otvorio vrata - kao i oni evropski političari koji pokušavaju da po svaku cenu konačno dođu do nekog sporazuma oko Kosova - da se Vučić i Tači eventualno dogovore o promeni granica ili međunarodni zvaničnici u tome i aktivno učestvuju? Džozef: Nemam uvid u bilo kakav konspirativni angažman ili skrivenu agendu. Zato su važne pomenute zvanične izjave. To znači da je promenjena zvanična politika i dato zeleno svetlo drugima da operacionalizuju taj novi pristup. Dakle, jedino su bili tajni na početku susreti Vučića i Tačija, ali i to je obelodanjeno. No, kada čujete zvanične izjave Boltona, Hana i drugih "zašto da ne" - mislim na promenu granica - time se ohrabruju drugi da to realizuju u praksi. Na taj način ova nova politika dobija zamah. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/02e101d44063%2489d6e950%249d84bbf0%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
