politika.rs <http://www.politika.rs/scc/clanak/415584/Sandzak-izmedu-Ankare-i-Tirane>
Санџак између Анкаре и Тиране Биљана Баковић 7-9 minutes _____ Било да је реч о парламентарним или председничким изборима, било о „малим” локалним, а ево сада и о изборима за националне савете националних мањина, они у бошњачком корпусу Србије никада не прођу глатко и без нечије љутње. И скоро увек се одразе на комплетну политичку сцену Србије. А, готово по правилу, кривац за то тражи се у спољном фактору јер, изгледа, увек је некоме у интересу – нестабилна Србија. Или, како каже историчар Немања Старовић, Балкан одувек представља игралиште великих сила, чији су планови по правилу дугорочни, а политике мултивекторске. Зато, како додаје, није увек лако уочити ширу стратегију иза наизглед контрадикторних потеза. Раније се често с подозрењем гледало према Вашингтону, Анкари или Сарајеву, а овог пута, према незваничним медијским изворима, највише се сумњиче Тирана и Приштина. Лидер Странке правде и помирења Муамер Зукорлић, који тврди да његов политички конкурент Сулејман Угљанин има „менторе” са стране „који му врло јасно говоре када у коју брзину да убаци и шта је следеће”, не искључује могућност да су они и из ова два албанска центра, али... „Приштина и Албанија могу бити проточни бојлер у уигравању поступака, али мислим да су снажнији, важнији, значајнији фактори заинтересовани за Балкан, за Санџак као чвориште Балкана”, рекао је прошле недеље. У Угљаниновој Странци демократске акције Санџака, наравно, не слажу се са Зукорлићевим наводима. Потпредседник СДА и народни посланик Енис Имамовић каже да Зукорлић већ неколико дана „покушава да каже нешто таквим изјавама”, али види, како додаје, да и он сам зна „да су то толике глупости, да није у стању да их артикулише у конкретну реченицу с било каквим доказима”. У изјави за „Политику” Имамовић истиче да Зукорлић, „као губитник избора за Бошњачко национално веће, зна да је управо Угљанин и даље једини легитимни саговорник који у име Бошњака може да разговара са свим домаћим и међународним институцијама и зато покушава да га дискредитује на све могуће начине”. „Он се толико изгубио у оптужбама да више не зна шта говори за Сулејмана Угљанина, час да ради за једну службу, тргује оружјем, па да ради за другу, трећу службу, сигуран сам да ће сутра бити нека десета. Угљанин је слободан човек, а Зукорлић то није зато што се налази у Вучићевом и Шешељевом џепу. Лично мислим и да завиди Угљанину, јер има на много чему”, каже Имамовић. Све би било једноставније, чини се, да је на изборима за националне савете 4. новембра једна бошњачка изборна листа освојила апсолутну већину. То што је листа „Вакат је” са осам мандата постала језичак на ваги, задало је главобоље и Расиму Љајићу, који је подржао ову листу. „Вакат је” има предизборни споразум о сарадњи с Угљаниновом листом „Самоопредељење” (14 мандата) која, не случајно, има исто име као радикални политички покрет Аљбина Куртија с Косова и Метохије. Зукорлић, чија је листа „Матица бошњачка” освојила 13 мандата, у предизборној кампањи доводио је Љајића у вези са плантажама психоактивних супстанци, а сада је већ спреман, под одређеним условима, да разговара о коалицији с њим. Љајић, опет, одговара да би му гласачи лакше опростили коалицију са Бин Ладеном, али му део политичке сцене, па ни неки коалициони партнери, изгледа, не би опростили коалицију с Угљанином. У овом замешатељству, очигледно, онима који држе шибице није тешко да запале ватру, само ако пожеле. Немања Старовић оцењује да би понајвише интереса за дестабилизацију прилика у Рашко-полимској области имао албански фактор, „који то ни не крије, и који је савезника нашао у Сулејману Угљанину”. „Таквим визијама се тзв. Санџак сагледава као део ширег албанског простора, но на њихову жалост, упркос агресивним наступима самог Угљанина, релативно мали број Бошњака у Србији је спреман да се изједначи с Албанцима на идентитетском плану или да подржи припајање свог завичаја некаквом ’великом Косову’”, каже Старовић за „Политику”. Ситуација у овом делу Србије ипак није посебно драматична, сматра он, јер, између осталог, Угљанин нема политичку тежину којом би се могла дестабилизовати наша држава, а и унутар самог бошњачког корпуса, додаје, сваким даном јачају друге политичке снаге које се оштро супротстављају Угљанину и његовој проалбанској политици. Др Ледион Крисафи, истраживач у албанском Институту за међународне студије из Тиране, тврди да Албанија нема никакав утицај у Санџаку, да никада није показала никакво интересовање ни за Бошњаке ни за Албанце у тој области, као и да Косово такође има друге приоритете што се тиче спољне политике. „Албанија због константног унутрашњег политичког конфликта и економске слабости нема могућности да утиче ни у Санџаку ни међу Албанцима у Македонији. Једина земља која има велики утицај међу муслиманима на Балкану, на Косову, у Албанији, Македонији, и такође у Санџаку, утицај који се последњих година још и повећао, јесте Турска, која је и највећа економска сила у овом делу света”, оцењује овај саговорник „Политике”. Крисафи наводи да у албанским историјским књигама пише да је пре сто година у Санџаку живело много Албанаца и да се сматрао делом албанске територије на Балкану, али се после Првог балканског рата, када је Санџак постао део Србије и после тога део Југославије, није много причало о тамошњим Албанцима и лагано је почео процес „бошњакизације” међу Албанцима. „У Санџаку има много људи који још причају албански и знају да су Албанци иако се изјашњавају као Бошњаци, али за Албанију официјелно албанска мањина у Србији јесте само у Прешевској долини”, истиче Крисафи. Анализирајући суштинске интересе великих сила у нашем региону, Старовић оцењује да азијске и евроазијске силе немају посебних мотива за дестабилизацијом прилика код нас, да читав „глобални југ” нема капацитете за тако нешто, а да је централноевропски фактор исувише економски инволвиран у регији да би му било каква ескалација могла погодовати. „Преостаје, дакле, оно што називамо евроатлантским ареалом, који је свакако дубоко уплетен у збивања на овим просторима у последње три деценије, с тим да ми се чини како у последње време примат у непријатељском деловању према Србији од Вашингтона преузима Лондон. Нова америчка администрација је очигледно спремна да коригује становиште по којем Србија представља вечитог антагонисту у регији, док у Лондону многи и даље сматрају како је свака српска држава исувише велика да би се обезбедио по њима идеални баланс снага на Балкану”, истиче овај историчар из Новог Сада. Говорећи о Турској, која је одувек сматрана заштитницом балканских народа који баштине османско наслеђе, пре свега Бошњака и Албанаца, Старовић оцењује да је комбинација више фактора, међу којима су и снажан економски раст и нарушавања стратешких односа са САД, довела до темељних промена у турској политици на Балкану. „Турци на читаву регију гледају као на стратешки важан простор на којем ће дугорочно пројектовати свој утицај, пре свега кроз економију, инвестиције, трговинску и културну размену. У том смислу, они препознају Србију као кључну државу региона коју је немогуће заобићи, те последњих година видно појачавају инвестиције у нашу земљу, што чак изазива подозрење њихових традиционалних савезница”, указује он. Зукорлић му даје за право, изјављујући прошле недеље за једну сарајевску телевизију да Анкара Босни шаље пољупце, а Србији паре. Старовић указује и на лични однос поверења између двојице председника, Александра Вучића и Реџепа Таипа Ердогана па, узевши све у обзир, сматра да Турска овога пута не стоји иза покушаја дестабилизације на простору Рашко-полимске области, ма колико се чак и неки протагонисти тих процеса позивали на њу. И лидер ЈС Драган Марковић Палма, рецимо, толико се узда у ту земљу да очекује да ће Ердоган „смирити” Угљанина. View article... <http://www.politika.rs/scc/clanak/415584/Sandzak-izmedu-Ankare-i-Tirane> Enclosures: <http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2018_11/160z120_polsandzak.jpg> 160z120_polsandzak.jpg (8 KB) <http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2018_11/160z120_polsandzak.jpg> http://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2018_11//160z120_polsandzak.jpg -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на siem@googlegroups.com. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/043401d47ac4%2411d99d80%24358cd880%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
