standard.rs
<http://standard.rs/2019/04/05/zoran-milivojevic-osvajanje-linije-vatre/>  


Зоран Миливојевић: Освајање „линије ватре” - Нови Стандард


http://newlookworld.com/

5-6 minutes

  _____  

петак 05. април 2019. 12:04 


У међувремену, у циљу реализације освајања „линије ватре”, као стратешког
циља алијансе, НАТО је већ остварио резултат


 

Бивши државни секретар САД Џон Кери обзнанио је 2015. „линију ватре”,
простор у Европи који чине државе: Грузија, Јерменија, Молдавија и
припаднице „западног Балкана”, а који као геостратешки интерес западне
алијансе још није обухваћен на начин који би тај интерес налагао и
задовољавао. Суштина је у геостратешкој позицији тог простора: он дели
северни и јужни, већ запоседнути интересни простор Запада преко ЕУ и НАТО;
представља још транзициони простор у коме је присутан пре свега јак утицај
Русије, те сада већ за Запад проблематичан и наступ Кине.

Доласком председника Трампа и неких спољнополитичких промена које је он
покренуо у циљу ревизије спољне политике претходних администрација,
стратешки циљ освајања „линије ватре” није напуштен нити ревидиран у
контексту неких резерви о улози НАТО-а које је он прокламовао својим новим
спољнополитичким приступом. Напротив, добио је нову динамику у мери у којој
је ривалитет САД са Русијом и Кином постао главна стратешка опција политике
САД на спољном плану, а у контексту најновијих геополитичких збивања на
релацији САД–Русија и посебно дилема око будућих трансатланских односа који
подразумевају будућност самог НАТО-а и његове функције.

У међувремену, у циљу реализације освајања „линије ватре”, као стратешког
циља алијансе, НАТО је већ остварио резултат. Црна Гора је примљена у НАТО,
у Северној Македонији су створене претпоставке за обележавање
седамдесетогодишњице алијансе овог лета њеним пријемом, у БиХ се врши
притисак да се потврди МАП… У Молдавији последњи избори овог пролећа,
додуше, нису дали резултат у корист прозападних снага који би створио
претпоставке сличне са случајем Северне Македоније, тако да Молдавија и
питање Придњестровља остају и даље офанзивно актуелни у агенди западне
алијансе.

Да су освајање „линије ватре” и руски досије посебно актуелни алијанси
најбоље потврђује најновија посета генералног секретара НАТО-а господина
Јенса Столтенберга Грузији и изјава да ће Грузија свакако „постати чланица
НАТО-а и поред противљења Русије”. То истовремено илуструје у којој је мери
освајање „линије ватре” за западну алијансу важно управо у садашњем
контексту глобалног ривалитета и наредном периоду. Пријем Грузије у НАТО
значио би бар три важне ствари које могу у најмању руку да продубе постојеће
хладноратовске тензије са елементима претњи сукобом две стране: прво,
излазак НАТО-а директно на границу са Русијом, генерално и посебно у
осетљивом геостратешком простору Кавказа; друго питање територијалног
интегритета Грузије, који је споран (Абхазија и Јужна Осетија), и пријема
земље у организацију са таквим статусом; треће, да ли би НАТО Грузију, као
чланицу, „бранио” и како, у смислу члана 5 уговора, од спољне интервенције,
„агресије” и сл. поводом отцепљених покрајина Абхазије и Јуже Осетије?

Шта нам освајање „линије ватре” посебно показује? Најпре да су садржај и
динамика овог процеса потврда мултиполарности на глобалном нивоу и
супротстављених интереса главних сила САД, Русије и Кине и да су актуелни и
на нашим просторима. А онда, да смо суочени у одређеној мери и са новом
функцијом и улогом НАТО-а. ЕУ је у кризи и без акционе способности да
стратегијом суштинског утицаја и политиком проширења обухвати „линију
ватре”, као још увек транзиционог простора, а у функцији глобалних западних
интереса и саме алијансе. Стога, НАТО сада још значајније остаје у функцији
инструмента освајања интересног простора Запада, какву је иначе и имао према
Истоку Европе у периоду после пада Берлинског зида, распада СССР-а и
нестанка Варшавског уговора.

Из свих напред наведених разлога и геостратешких циљева трансатлантске
алијансе на челу са САД, НАТО добија и додатну улогу, не само као инструмент
за остваривање циљева запоседањем простора, већ и као инструмент за очување
запоседнутог због свог војно-политичког карактера и механизама које има
преко уговорних и „обичајних” права и обавеза држава чланица на плану
политика одбрана и безбедности. То у одређеној мери илуструје и најновија
динамика у јачању војних ефектива НАТО-а на простору Европе, а у контексту
актуелног преиспитивања трансатланских односа.

За Србију је посебно важно све што је везано са „линијом ватре” на којој се
и сама налази, јер је евидентно да она, „линија ватре”, остаје актуелан
стратешки циљ западне алијансе, са додатном актуелношћу и израженом
динамиком реализације. У којој мери изнето стоји најбоље потврђује све што
се у последње време догађа око расплета са КиМ и улоге алијансе у томе.

Дипломата у пензији

Извор Политика
<http://www.politika.rs/scc/clanak/426209/Pogledi/Osvajanje-linije-vatre> ,
04. април 2019.

 

-- 
Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM
--- 
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska 
Informativna Mreza“.
Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, 
пошаљите имејл на [email protected].
Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected].
Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem.
Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите 
https://groups.google.com/d/msgid/siem/012101d4ebb1%24ea455ca0%24bed015e0%24%40gmail.com.
За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.

Reply via email to