standard.rs <https://standard.rs/2019/04/19/dojce-vele-uoci-samita-u-berlinu/>
Дојче веле: Уочи самита у Берлину - Нови Стандард http://newlookworld.com/ 6-8 minutes _____ петак 19. април 2019. 17:17 Успех берлинске конференције ће очито зависити од процене учесника, пре свега Србије, да ли су добили „нешто" или „ништа" Одлазак српске делегације у Берлин 29. априла праћен је читавим низом изјава српских званичника о Косову и решавању косовског проблема. Председник Србије Александар Вучић свакодневно даје понеку изјаву о Косову, у којима је како време одмиче све мање оптимизма. Председник Србије тако тврди како има утисак „да су сви у региону, Европи и свету сахранили било какву шансу за било какав споразум“. Србија је по његовим речима учинила све да дође до некаквог компромиса, и та изјава је практично појашњење свега онога што је Александар Вучић изрекао пред својим страначким колегама на Главном одбору Српске напредне странке (СНС). Председник СНС је и ту прилику искористио да истакне „како ће се од Београда „тражити да признамо Косово а да не добијемо ништа“, и како у Берлину очекује „почетак захтева за нови формат, где би циљ требало да буде пуна независност, а да Србија не добије ништа“. Београдски медији већ данима наглашавају како ће регионална конференција у Берлину бити место на којем ће Србија добити некакве ултиматуме и планове на које ће морати да пристане. Потпуно другачији став износи председник Косова Хашим Тачи, који каже да у Берлину неће бити никаквог плана за споразум Београда и Приштине, и да скуп нема никакву тајну агенду. Преноси се и писање западних медија, који наводе да ће се у Берлину заправо „сахранити“ идеја о промени граница по етничком принципу, и да ће Немачка предложити специјалан статус за север Косова. Београд у сваком случају очекује да добије „нешто“, а та идеја је уско повезана са неким територијалним очекивањима. Инсистирање да се добије „нешто“ је већ дуже време и окосница изјава српских власти. Са друге стране је све гласније противљење појединих западних земаља идеји корекције граница, и успех берлинске конференције ће очито зависити од процене учесника, пре свега Србије, да ли су добили „нешто“ или „ништа“. КОСОВО ЈЕ ЕВРОПСКИ ПРОБЛЕМ? Мислим да је циљ берлинске конференције да се одржи читава идеја разговора Београда и Приштине, који су сада потпуно прекинути, оцењује за ДВ Наим Лео Бешири, директор Института за европске послове. „Проблем Косова због европских избора такође неће бити у фокусу Европске уније (ЕУ) бар до јесени“, додаје Бешири, и истиче да „можемо очекивати да ће Француска снажно подржати немачко противљење разграничењу или корекцији граница. То може бити и једна врло снажна порука да ће се проблем Косова решавати у Европи, јер је то њено двориште, а не у Вашингтону“. Политички аналитичар из Београда Драгомир Анђелковић сматра да ће се, осим општих места о спорој али достижној европској перспективи Западног Балкана, у Берлину промовисати и унутрашња политика ЕУ: „У том смислу ће Меркелова и Макрон послати поруку да имају иницијативу, и да без обзира на критике они држе ствари под контролом на Косову, и да ту спорну област не препуштају ни Америци ни Русији“, каже Анђелковић. Суштина приче о специјалном статусу за север Косова је покушај да се пронађе неко прелазно решење, које би омогућило Косову да напредује ка међународним организацијама, потенцијално можда и ка чланству у Уједињеним нацијама, истиче Наим Лео Бешири. „Србија би са друге стране можда добила неке економске повластице, или убрзан напредак ка ЕУ. Француска тренутно нема превише ентузијазма за тај убрзани пут, и ту би можда могло доћи до неког договора Немачке и Француске“, каже Бешири. ЕУ ЧЛАНСТВО – СЛАБА НАГРАДА То „нешто“ што би Србија требао да добије заузврат, или некаква награда, бар за сада делује недовољно. Србија очито као нешто тумачи само неке територијалне уступке, и европске интеграције се у том погледу не виде као нека посебна награда. Наим Лео Бешири наводи тако резултате истраживања Института за европске послове из марта ове године: „На питање да ли сте за признање Косова уколико би то значило брже учлањење Србије у ЕУ чак 78 посто испитаника се томе противи. То значи да за грађане Србије то није баш довољно убедљива награда“, напомиње Бешири. Перцепција једног дела српске политичке јавности и став ЕУ је да су европске интеграције нека велика и привлачна награда, додаје Драгомир Анђелковић: „Као евроскептик не мислим да је наставак курса европских интеграција нека награда, јер не мислим да оваква Европска унија има неку перспективу. Али, из њиховог угла наставак евроинтеграција је довољна награда“, примећује Анђелковић. БЕОГРАД СЕ НЕ ПРЕДАЈЕ Како би ствари кренуле напред у било ком смислу потребан је наставак дијалога Београда и Приштине. Тај процес пре свега коче царинске таксе Приштине, које су и даље на снази, а српски државни врх најављује и неке нове потезе тим поводом. Александар Вучић каже да ће након 6. маја уследити одговор Београда уколико таксе не буду укинуте. Председник Србије је томе додао како се на Србију врши притисак да се дијалог настави и без укидања приштинских такси. КОСОВО ОКОНЧАВА ПОЛИТИЧКЕ КАРИЈЕРЕ Специјални статус севера Косова, који добија на актуелности, за Драгомира Анђелковића је нејасан потез, јер сваки специјални статус подразумева косовску независност. „Србија сигурно неће прихватити косовску независност, осим ако би се радикално приступило нечему што је тежак компромис – а то би опет подразумевало озбиљну поделу Косова, која сигурно не би обухватала само север. У крајној линији, специјални статус севера био би мање од Заједнице српских општина (ЗСО). Она је подразумевала ширу аутономију и за Србе јужно од Ибра“, скреће пажњу Анђелковић. Наим Лео Бешири такође оцењује да је тешко очекивати да ће Србија икада признати независност Косова, без да нешто не добије: „Сада је питање колико ће политичке елите имати снаге да трајно реше овај проблем. Сви су показатељи да и Београд и Приштина желе да одуговлаче овај процес. Што се тиче српских власти, мислим да то не желе да реше, јер би то потенцијално значило крај њихове политичке каријере. Подсећам да је сваки лидер од увођења вишестраначја нестао са политичке сцене када се на овај или онај начин бавио питањем Косова“, каже Бешири. Аутор Ивица Петровић Извор Дојче веле <https://www.dw.com/sr/u-susret-samitu-u-berlinu/a-48396472> , 19. април 2019. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/00f201d4f6c8%2460bce030%242236a090%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
