standard.rs <https://standard.rs/2019/05/16/dojce-vele-zasto-brisel-negoduje-na-kineska- ulaganja/>
Дојче веле: Зашто Брисел негодује на кинеска улагања - Нови Стандард http://newlookworld.com/ 9-12 minutes _____ четвртак 16. мај 2019. 12:07 Кад је „Појас и пут иницијатива“ у питању, Европи је требало дуго да уопште схвати о чему се ради и да формира јасан став о томе Чини се да и у Бриселу коначно почињу да схватају: Европска унија, као и САД, тешко ће променити Кину, док Кина с друге стране убрзано мења Европу, указује за ДВ политиколошкиња и економисткиња Емина Поповић. Бродоградилиште Уљаник отишло је у стечај, али спасоносни долазак Кинеза у то посрнуло хрватско предузеће још није искључен. Делегација „China Shipping Industry Corporation“ (CSIC) дошла је по налогу партије. Колико је самостална у одлучивању, а колико игра улогу што је председник управе предузећа уједно и секретар партије? Колико је CSIC (и сличне фирме ) самосталан, а колико спроводи кинеску државну политику? — CSIC је, као и свака друга државна фирма, под директном контролом кинеске владе. Секретар партије, у случају и када није председник управе, први је човек компаније. У Кини ни велике приватне фирме нису у потпуности аутономне (и оне, између осталог, имају секретаре партије у својој структури). Поготово се то односи на фирме које улажу у иностранству и које су део „Појас и пут иницијативе“ – ППИ (ранијег назива „Један појас један пут“). Држава координира улагања која су део кинеске економске стратегије и геополитичког плана, а фирме укључене у те пројекте у њиховој су директној служби. Кинеску политичку економију најверније описује државни капитализам, где држава као главни економски актер користи тржиште у политичке сврхе. Шта Хрватска може да очекује од кинеског интереса у Уљанику? — Тешко је предвидети развој ситуације, али ако се одлуче да уложе у Уљаник, Кинези ће врло вероватно кроз то настојати да обезбеде хрватску подршку у будућим „Појас и пут“ пројектима, те хрватски глас подршке у Бриселу. Исто тако важно – било би то, уз Тршћанску луку, још једно позиционирање Кинеза на Јадрану који је саставни део ППИ-коридора. То, наравно, не значи да је мотивација искључиво политичка. Одвагаће се потенцијалне политичке предности и економске користи и трошкови. У медијима се спомиње да је CSIC , очекивано, највише заинтересован за технологију и ноу-хау. Аквизиција нових и занимљивих технологија како би се ојачао сопствени технолошки капацитет и смањио технолошки јаз с развијеним земљама, стратешки је циљ Кине, уско везан уз неколико великих владиних планова („Made in China 2025“ i „Индустрија 4.“) с циљем реоријентације производње на луксузну и хај-тек робу. Наравно, питање је колико су технологије Уљаника за CSIC заиста нове – то је вероватно нешто чиме се у овом тренутку бави њихов експертски тим и што би могло да буде пресудно за одлуку и евентуалну понуду. Из пословних и научних кругова, као и из Брисела, увек изнова стижу упозорења о неопходности детаљних преговора око услова сарадње и њихове пажљиве спецификације у уговорима. При том Уљаник/хрватска влада може да затражи асистенцију релевантних ЕУ институција, ако дође до понуде сарадње. Каква је кинеска државна политика према региону? Које су главне смернице и циљеви Кине у региону и према Европи (како ЕУ, тако и Европи као континенту)? — Кинеска политика према земљама централне и источне Европе део је спољно-политичког плана ППИ. Њему је претходило оснивање 16+1 формата који је инициран из Пекинга како би се ојачала економска и трговинска сарадња, те везе Кине с регионом који виде као кључан за реализацију ППИ. Званично, циљ ППИ јесте изградња инфраструктуре и подршка везаним пројектима чиме ће се обезбедити брз транспорт роба и Кина боље повезати са Европом. Али ППИ је више од економског пројекта глобалних размера. Он је спољно-политичка стратегија са Си Ђинпинговим потписом и израз његових геополитичких амбиција. То је пројекат на којем Си гради своју оставштину, као и будућност са Кином „у центру светске позорнице“, како сам каже. О значају ППИ сведочи и чињеница да је интегрисан и у Устав НР Кине. Три су основна циља која се покушавају да се остваре кроз ту иницијативу. Прво и најзначајније, брендирањем кинеских инвестиција као ППИ, Комунистичка партија сигнализира кинеским грађанима да се остварује „Кинески сан“ – да Кина постаје све присутнија, значајнија, респектабилнија, како на економском, тако и на геополитичком плану. Кинеска партија, наиме, више не може да рачуна искључиво на легитимитет који се базира на економском расту, те у ППИ проналази нови извор легитимитета. Друго, она покушава да реши проблем вишка капацитета. Рад и капитал пласирају се на спољном тржишту. И треће, Кина убрзано настоји да пронађе нова тржишта за своје производе, између осталог и зато што не успева да подигне домаћу потрошњу. Врло значајан момент у развоју ППИ, па стога и у кинеској политици према Европи, догодио се пре неколико недеља са италијанским потписивањем Меморандума о разумевању. Ради се великом успеху кинеске владе којим је њене активности у Европи легитимисала једна од земаља Г7, једне од земаља-оснивача ЕУ и трећа индустријска сила Европе. Та важна подршка за Кину долази у кључном тренутку, у време када Брисел заузима јаснији став према кинеским улагањима у централној и источној Европи и када се формира својеврстан отпор на међународном нивоу. Критика је било и у Италији, али Кина је била јасна – ако Италија не потпише, трговински преговори пропадају. Влада Ђузепеа Контија покушава да побољша изузетно неповољан трговински биланс са Кином кроз ојачање политичких односа. Преостаје да се види да ли ће се Кина држати договора и да ли ће тај немали уступак Италијана Кинезима да резултира повољнијим трговинским билансом, кинеским улагањима и пословима за италијанске фирме. Каква су досадашња искуства земаља која су примила улагања из Кине? — Од ППИ далеко највише користи имају кинеске фирме. Као последица тога, у неким земљама креиран је неодржив дуг према Кини, што је јој је донело оптужбе да води „дипломатију дуга“ (debt diplomacy), којом свесно генерише политичку зависност. Догодило се већ да земље нису могле да отплаћују дугове, након чега је Кина преузела власништво над инфраструктуром. Као директно угрожена „замком дуга“ спомиње се и суседна нам Црна Гора. Занимљив је и пример изградње железнице Будимпешта-Београд који је могао да се суфинансира средствима ЕУ. Орбан и тим пројектом јасно сигнализира да има алтернативу и поручује Бриселу да ће Мађарска, ако му се његова политика не свиђа, да се окрене Кини. Конкретна искуства европских фирми у које је Кина уложила су, сасвим јасно, различита – од предузећа која су у кинеском партнеру/власнику пронашле спас и оних које су реализовале своје потенцијале уз помоћ кинеског новца, преко оних које годинама чекају на реализацију обећаних пројеката, па све до оних које је кинеска влада заједно са кинеском мајком-фирмом национализовала, јер је оснивач фирме оптужен за корупцију. Требало би, ипак, напоменути да су инвестиције у источну Европу и Балкан у поређењу с онима у западну Европу веома мале; а за многе обећане питање је да ле ће се остварити. Оне имају тренд брзог раста, али тренутно само десет одсто кинеских укупних инвестиција у Европи отпада на тај регион, док 90 одсто укупних инвестиција региона чине инвестиције из ЕУ и САД. ЕУ заиста подозриво гледа на кинеска улагања, мада су, као што сте рекли, они већ уложили и у Ротердамску луку и у многа друга предузећа. Постоји ли могућност да се ЕУ активније успротиви тим улагањима? — Кад је ППИ у питању, Европи је требало дуго да уопште схвати о чему се ради и да формира јасан став према кинеским улагањима. Али није новост да Унија на кинеске активности гледа са скептицизмом и забринутошћу. Зашто? Ради се о подручју где се ЕУ „сусреће“ са Русијом, региону нових, нестабилних демократија које су као такве знатно изложеније евентуалним политичким притисцима од развијених демократија западне Европе. И ту се налази одговор на често питање – зашто Брисел негодује на кинеска улагања управо у том региону када знамо да су њихова улагања у западну Европу знатно већа. Улагања у западну Европу мање су оптерећена политичком позадином и посматрају се кроз другу призму. Страхови везани уз кинески капитал у том делу Европе углавном су економске природе. Конкретно, ЕУ оптужује Кину да кроз инвестиције доводи неке европске земље у политичку зависност, те да циљано настоји да наруши формирање јединствених ставова Европе према Кини. Тако пре двије године ЕУ није успела да заузме јасан став против кинеског непоштовања одлуке Међународног арбитражног суда, јер су Мађарска и Грчка својим гласовима то онемогућиле. И док је Европа показала да не може да се усагласи око питања Кине, у Пекингу је то слављено као велика победа. Слично се догодило и прошле године с годишњим извештајем о поштовању људских права у Кини, који је блокирала Грчка. Чињеница је да су релативно мала кинеска улагања, више обећања истих, била довољна да ослабе способност ЕУ да формира јединствене ставове према Кини. С врло мало инвестиција Кинези су добили много политичког капитала. Но, чини се да и у Бриселу почињу да схватају оно што се већ неко време зна, а то је да ће ЕУ, као и САД, тешко да промени Кину, док Кина с друге стране убрзано мења Европу. Стога, чини се да се и напори и средства која су се предуго улагала у „неку пожељнију Кину“ преусмеравају у проналазак адекватног одговора на изазове које Европи доноси економски и политички све утицајнија, ауторитативна Кина са комунистичком партијом на челу. Др.сц. Емина Поповић је хрватска научница која истражује теме везане за кинеску политику и економију на Слободном универзитету у Берлину и Карловом универзитету у Прагу. Аутор Далибор Добрић Извор Дојче веле <https://www.dw.com/sr/za%C5%A1to-brisel-negoduje-na-kineska-ulaganja/a-4875 8000> , 16. мај 2019. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на [email protected]. Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на [email protected]. Посетите ову групу на https://groups.google.com/group/siem. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/03de01d50be1%249daaa0d0%24d8ffe270%24%40gmail.com. За више опција посетите https://groups.google.com/d/optout.
