iskra.co <https://iskra.co/srbija/ruski-akademik-ako-zelite-da-zadrzite-kosovo-zamrznite-proces-ulaska-u-eu/>
Руски академик: Ако желите да задржите Косово — замрзните процес уласка у ЕУ 3-4 minutes _____ 04.10.2019. - 9:46 фото: Sputnik / Дејан Симић Конфликт између Београда и Приштине, по свему судећи, трајаће поприлично дуго уколико Србија настоји да то питање разреши у своју корист, али онда се поставља друго питање — шта радити са процесом уласка Србије у састав Европске уније, изјавио је директор Института за словенске студије Руске академије наука Константин Никифоров. Он је у изјави за Спутњик рекао да уколико постоји жеља да се питање Косова разреши у корист Србије, онда је потребно ревидирати или замрзнути процес уласка у ЕУ. „Све је ово веома компликовано. Српске власти као да то не желе, већ потенцирају интеграцију у ЕУ. Међутим, не видим како је могуће спојити те две ствари — замрзавање решавања питања Косова и улазак у ЕУ“, истакао је он. Објашњавајући коме иде у корист то да конфликт траје дуго, Никифоров је рекао да постоје опречни ставови — неки су мишљења да то иде наруку Србији, да ће се нешто променити у свету и да ће то одговарати Београду, док други тврде да време ради за Албанце, јер што се дуже налазе у стању фактичке независности, положај њихове квазидржаве постаје све чвршћи. Руски академик је рекао и да не мисли да би замрзавање косовског проблема у данашњим условима била толико лоша ствар по Србију, те је упоредио ситуацију са Приштином са проблемом Северног Кипра. Говорећи о ставу Русије по питању Косова, Никифоров је рекао да за разлику од Запада који инсистира на томе да се косовски проблем што пре реши <https://rs.sputniknews.com/analize/201909231120890821-ofanziva-za-kosovo-u-njujorku-sprema-li-zapad-magicno-resenje/> , Москва настоји да подржи само онај договор који буде постигнут уз сагласност обеју страна. О руској спољној политици деведесетих година 20. века Иначе, Никифоров је на конференцији „Српско-руски односи у епохи крупних политичких промена <https://rs.sputniknews.com/politika/201910031120956478-dacic-sada-mozemo-da-racunamo-na-rusiju-da-je-putin-vladao-1999-ne-bi-nas-bombardovali/> “ говорио о политици Русије према југословенској кризи деведесетих година прошлог века. Он је током излагања рекао да руска спољна политика током тог периода није била далековида у стратешком смислу. „Бављење новом идеологијом уместо деидеологизације и монополизам ресора приликом доношења одлука били су тада приоритет за Министарство спољних послова Русије, и то у јеку свих дешавања деведесетих година прошлог века која су била преломна за Европу, али и читав свет. Распао се стари биполарни систем, формирало се нешто ново и то је утицало на избијање југословенске кризе, а Министарство иностраних послова Русије то дуго није схватало“, оценио је. Према његовим речима, у међувремену, 1993. године, донета је принципијелна одлука о ширењу <https://rs.sputniknews.com/analize/201909221120885870-zasto-zapad-strahuje-kad-rusija-nema-glad-za-sirenjem-video-natasa/> НАТО-а и тада су почела активна мешања Алијансе у кризе широм света, посебно у кризу у Босни и Херцеговини која је у то време била у првом плану. Никифоров је додао и да је проблем био тај што Русији почетком деведесетих година прошлог века није било неопходно да учествује у процесима који су се дешавали на Балкану, а самим тим политика Русије према Балкану није могла бити адекватна. -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/004101d57a8d%24f5eee830%24e1ccb890%24%40gmail.com.
