politika.rs <http://www.politika.rs/scc/clanak/439264/Pogledi/Bagerisanje-Marine-Abramovic>
Багерисање Марине Абрамовић Александар Апостоловски 5-7 minutes _____ Ко год од 99,9 одсто Срба, а толико је њих који не разумеју уметничку величину Марине Абрамовић, то покуша да објасни без муцања, а да при том не држи шипак иза леђа, нема чега да се стиди. И моја маленкост се у њене перформансе разуме као у узбекистански пилав, али због тога нисам посумњао да имам проблем с два унутрашња органа: малим и великим мозгом. Тeк када посетим изложбу видећу да ли ћу бити импресиониран или ћу осетити како ми расту уши. Прогнозирао сам, међутим, следећи феномен и зато ми дозволите да тријумфујем. Предложио сам да посматрамо лицемерни Београд наредних месеци, како одлази на Марининине сеансе и враћа се с њих. Она ће учинити све, рекох, да свако ко уђе у Музеј покаже своје право лице, ма коју маску носио. Покушавајући да прочисти себе, прочистиће све око себе. То је била њена идеја. И тако и би! А изложба „Чистач” у Музеју савремене уметности тек је почела. Колико ћемо лелекања још слушати до јануара, докле њена маратонска ретроспектива перформанса треба да потраје. Ко год је последњих дана покушао да једну од највећих светских уметница са собом увуче у политичку каљугу уверио се да ће морати да рони још дубље, испипавајући где је дно, али да их приликом тих смешних покрета Марина неће држати за руку. Те појединце гледаће с површине. Није проблем у томе што карикатуристи Душан Петричић и Предраг Кораксић Коракс њену уметност сматрају кичем, празнином која зјапи или, да поједноставим, млаћењем празне сламе. Овде је реч о њиховој идеолошкој острашћености, јер не схватају да тиме што је проглашавају за Вучићевог бота кандидују себе за дублере племенитих животиња које је некада Марина хипнотисала. Наиме, на једном од перформанса, гледала је у магарце, па ко дуже издржи. Шта, без сумње, велики карикатуристи не разумеју? Марина Абрамовић је глобални суперстар и толико уважавана и славна, попут Новака Ђоковића у свету спорта, да је уверење да би њоме могао да манипулише председник Србије и евентуално јој, уместо органске хране, у тањир стави сендвич, и Владимира Ђукановића Ђуку, као десерт, једнако веровању Палме да ће заиста довести Бетовена у Јагодину. Само да се Лудвиг Ван ослободи неколико тезги из бечких дискотека. Било би духовитије да су се кладили ко ће бити у већој кондицији, Марина или Вучић, док седе за столом и гледају једно друго у очи. А онда, ко први спусти поглед бежи на Тибет. Драган Стојановић Значи ли то да јавно багерисање Марине Абрамовић, како би то концептуално формулисао Веља Илић, подразумева да сваки великан у Срба не сме да крочи овамо док је Вучић на власти? Истина је да је држава делом финансирала њену монументалну изложбу, као и да је у Београд позвала Ана Брнабић, али по тој карикатуралној логици уметнички директори чувеног њујоршког Музеја модерне уметности, Бијенала у Венецији и највећих светских галерија, где је Марина излагала, истичу кандидатуру за чланове главног одбора СНС-а или кустосе путујућег напредњачког циркуса. Мудри професор Ратко Божовић је, иако оштри критичар власти, рационално објаснио како му се у свеопштем лудилу – мислио је човек на ово наше, аутентично – Марина чини као једина нормална жена. Чак и кад хорски заурла с више хиљада својих обожавалаца. Разумем зашто је Иван Тасовац разобличио колективни транс квазиморалне резигнираности. Пре уласка у Дачићеву владу, Вучић је тада био ППВ, Тасовац је изгледао као као да је ставио прст у покварени штекер, а онда отишао да фенира косу у кади препуној воде, у коју је сипао и литар антифриза. Али, његова екстраваганција била је само спољашња манифестација бунтовног, трофазног генија, који је препородио Београдску филхармонију. Док није постао министар културе био је једна од икона самозване грађанске елите, човек који је учинио немогуће: да нацији, чије ћерке сањају да проживе живот с дигитроном Наташе Беквалац, продаје, као алву, Вивалдија и Штрауса. Када је пре петнаестак година преузео директорску фотељу Београдске филхармоније затекао је 39 меланхоличних и аутистичних годишњих претплатника. Ваљда су се људи склањали од кише. Хајде, замислите сада земљу у којој виолинисте и виолончелисте на отвореном слуша више Срба и осталих припадника етничких заједница, него Звезду и Партизан заједно? Шта је то него подвиг сличан одвикавању Срба од страха од промаје. Али, чим је постао министар, поставши за власт исто што и Страдивари за Кремону, пролази кроз топлог зеца од исте оне елите која га је до тада уздизала. Што га, примећујем, толико секира да је постао промотер антидизајна: изгледа као будиста из Студенице, али изузетно инспирисан да оштро полемише с некадашњим друговима из другосрбијанске уметничке школе. Ако је Маринин постулат да уметник мора осетити бол, усамљеност и опробати своје лимите, како би изашао из зоне удобности, ипак не верујем да ће се Тасовац замонашити. Комфор је, дакле, непријатељ уметности, а Марина производи бол у уметничким галеријама како би посетиоце ослободила од страха и унутрашњих немира. Док они посматрају њену патњу, ослобађају се своје! Ако се умори од уметности и прочисти или, што би рекли клинци, врати на фабричко подешавање, Марина Абрамовић може постати сјајан психотерапеут. Можда је то прави разлог зашто се, после више од четири деценије, вратила кући! -- Srpska Elektronska Informativna Mreža - SIEM --- Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „Srpska Informativna Mreza“. Да бисте отказали пријаву у ову групу и престали да примате имејлове од ње, пошаљите имејл на siem+unsubscr...@googlegroups.com. Да бисте видели ову дискусију на вебу, посетите https://groups.google.com/d/msgid/siem/007901d57daf%24df719790%249e54c6b0%24%40gmail.com.
